Dušan DINGARAC

1. februar 2022.

Sistem za instant plaćanja Narodne banke Srbije je krajem septembra prošle godine dobio treću komponentu. Pored već poznatih „Pokaži” i „Skeniraj”, nova komponenta nosi naziv „Prenesi”. U pitanju je usluga koja omogućava da korisnik prenese željenu količinu novca (do trista hiljada dinara) drugom korisniku samo uz korišćenje broja telefona tog korisnika. Dakle, bez poznavanja njegovog broja računa u banci, a aplikacije banaka mogu da omoguće izbor telefonskog broja iz imenika telefona. Naravno, da bi sve ovo funkcionisalo, primalac novca mora da registruje svoj broj telefona za ovu uslugu, a pošiljalac mora da koristi online aplikaciju banke koja omogućava uslugu „Prenesi”.

Za sada, samo četiri banke su omogućile ovu uslugu. U pitanju su Eurobank Direktna, Banca Intesa, Unicredit bank Srbija i Komercijalna banka, dok određeni broj banaka još uvek vrši testiranja. Da je usluga još uvek „nova” govori i podatak da na glavnom sajtu za Instant plaćanja Srbije (ips.nbs.rs) još uvek nema potrebnih korisničkih uputstava, kao što ih ima za usluge „Pokaži” i „Skeniraj”. Upravo zbog toga nije nam jasno kolika je visina naknade za ovu uslugu i da li uopšte postoji. Možda se i za nju primenjuju odredbe bilo koje transkacije u IPS sistemu - četiri dinara za onog ko šalje novac i jedan ili dva dinara za primaoca ili maksimalno do 0,2 odsto od iznosa transakcije? Nadamo se da će uskoro ova informacija biti dostupna.

Kada već pominjemo IPS, ne možemo da se otmemo utisku da on nije dovoljno zaživeo u pojedinim svojim segmentima. Naime, IPS je postao dostupan 22. oktobra 2018. godine i nekoliko meseci nakon toga većina banaka je implementirala ovaj sistem, zahvaljujući kome se najveći deo „malih” transkancija u zemlji obavlja gotovo trenutno. Međutim, ideja da ovaj sistem postane sredstvo plaćanja na prodajnim mestima, da bude jeftina alternativa platnim karticama, baš i nije zaživeo. Sistem plaćanja na prodajnom mestu putem IPS-a zvanično je zaživeo 27. februara 2020. godine, puštanjem u pogon na 320 prodajnih mesta lanca Mercator S. Pandemija je sigurno poremetila planove sa ovom uslugom, ali, za gotovo dve godine, broj mesta na kojima je ovaj sistem plaćanja dostupan, nije se znatno uvećao. Od većih sistema, NIS Petrol ga je uveo na svoja prodajna mesta (njih 318 u trenutku pisanja ovog teksta). Podatke o broju prodajnih mesta gde je moguće platiti preko IPS-a, kao i broj transakcija koje su ostvarene na njima, NBS ne saopštava posebno u statistici koju objavljuje svakog meseca. Prava je šteta što ovaj sistem nije zaživeo tamo gde se očekivalo da bude najprivlačniji - kod malih trgovaca kojima su troškovi platnih kartica previsoki.

Proces uvođenja eFiskalizacije, koji je u toku, mogao je da bude sjajan zamajac za proširenje ove usluge u čitavoj zemlji. Po novom sistemu, sve fiskalne kase imaće ekrane na kojima mogu da pokazuju QR kôd za IPS plaćanje ili da ga štampaju na papiru (možda ne u okviru samog računa, već prvo IPS QR kôd, pa kada prođe plaćanje, da štampaju račun). Pritom, sve kase su povezane na internet (osim kada je u pitanju prekid veze i u takvim situacijama IPS plaćanje ne bi bila opcija plaćanja), pa se lako može dobiti autorizacija izvršenog plaćanja. Od podataka, potrebno je samo pitati prodavca na koji bankovni račun želi novac, ukoliko ima više računa, a to je moglo da se reši prilikom zahteva za bezbednosni element uz mogućnost promene u budućnosti.

Očigledno, sinhronizacija NBS i Ministarstva finansija na ovakvom poduhvatu ne postoji. Ili se možda odustalo za početak, jer je sistem eFiskalizacije i sam za sebe dovoljno kompleksan. U svakom slučaju, ovakav scenario se može ostvariti i kasnije izmenom sistema fiskalnih kasa, koje su i tako samo neki računarski programi za Windows ili Android operativne sisteme. Eto jedne ideje za razmišljanje koja bi fuzijom napravila malu revoluciju u načinu plaćanja u Srbiji, donela uštede i posebnost korisničkog iskustva u odnosu na druge zemlje - da ne bude da uvek samo kopiramo tuđa rešenja.

Digitalizacija

Na portalu eUprave uvedena je prva usluga namenjena isključivo osobama sa invaliditetom. U pitanju je usluga eParking nalepnica, koja omogućava jedinstven način za dobijanje nalepnice za parking na čitavoj teritoriji Srbije. Sa samo nekoliko klikova izmenjene su različite procedure koje su zavisile od lokalnih samouprava. U praksi je bilo potrebno između jednog i tri meseca da se nalepnica dobije, a mnogo ljudi nije ni podnosilo zahteve, jer nisu bili u stanju da fizički dođu do svih šaltera.

Ova usluga rešiće jedan životni problem mnogim licima sa invaliditetom u gradskim sredinama. Iako će se broj zahteva meriti samo u hiljadama, implementacija ove usluge je trajala čitavih godinu dana upravo zbog usaglašavanja svih lokalnih procedura i predstavljaće odlično iskustvo za buduće digitalizacije usluga. Da se ne dešava da u dve opštine za istu stvar morate da podnosite različite setove dokumenata.

Od početka ove godne, preko portala Poreske uprave pravna i fizička lica moći će da podnesu zahtev za refakciju plaćene akcize na derivate nafte, biogoriva i biotečnosti koji se koriste za transportne svrhe i za grejanje. Tačnije, pravna lica će morati zahtev da podnose isključivo u elektronskom obliku, dok fizička lica mogu da zahtev podnesu i na tradicionalni način u papirnoj formi.

Na sajtu APR-a dostupna je, u okviru Registra privrednih subjekata, Jedinstvena baza podataka za privredne subjekte u kojima Republika Srbija ima vlasništvo (i.sk.rs/358326). Ova baza omogući će dostupnost mnogih podataka do kojih se do sada dolazilo na teži način, ali i predstavlja još jedan korak u digitalizaciji privrede. Ona je bila potrebna prema Akcionom planu u okviru Strategije državnog vlasništva i upravljanja privrednim subjektima koji su u vlasništvu Republike Srbije za period od 2021. do 2027. godine.

Preko sistema eGrađevinskih dozvola u APR u 2021. godini primljeno je 145500 različitih vrsta zahteva i podnesaka, što je za 19 odsto više nego u 2020. godini.

ODH

Projekat Open Data Hub pokrenut je u okviru projekta „Otvoreni podaci za održivi razvoj”, koji sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u partnerstvu sa Kancelarijom za informacione tehnologije i elektronsku upravu, uz podršku Vlade Ujedinjenog Kraljevstva. Reč je o digitalnoj platformi koja ima za cilj da umreži sve pojedince, organizacije, institucije državne uprave, gradove i opštine, kako bi se omogućio još bolji razvoj usluga elektronske uprave i inicijativa koje se zasnivaju na upotrebi otvorenih podataka. Oko platforme je okupljena grupa eksperata koji će kontinuirano pružati podršku svima koji žele da rade sa otvorenim podacima.

Platforma je dostupna na adresi hub.data.gov.rs i omogućava korisnicima da na jednom mestu pronađu edukativne materijale o načinima korišćenja i objavljivanja otvorenih podataka, da se informišu o dostupnim izvorima finansiranja za inicijative koje koriste otvorene podatke, kao i da se prijave za radionice i obuke, bez obzira na trenutni nivo znanja o ovoj oblasti.

Kada bude renovirana zgrada Ložionice, Hub će biti smešten u njoj, kao mesto okupljanja stručnjaka i svih koji su povezani preko ove platforme.

I ove godine na rođendan .срб domena, ovog puta jubilarnog, desetog, RNIDS je 27. januara predstavio i poklonio još jedan ćirilični font. U pitanju je pismo nazvano Lingva RNIDS, autora Petra Vasilića. Pismo je kreirano u saradnji sa organizacijom Tipometar, a u pitanju je pismo prilagođeno ekranskom prikazu. Čitav događaj pod nazivom „Ćirilica u oku posmatrača”, u okviru koga je pored predstavljnja pisma bilo govora o ćirilici kao delu vizuelnog identiteta i tehničkim aspektima svakodnevne primene ćirilice na digitalnim platformama, možete pogledati na i.sk.rs/358327.