Dušan DINGARAC

1. februar 2022.

Pre više od šesnaest godina, prvog januara 2005. godine, stupio je na snagu zakon kojim je u Srbiji uvedena fiskalizacija kakvu i danas znamo. Godine su prošle, tehnologija i posebno komunikacije su napredovale, a sada je vreme da se uvede novi sistem fiskalizacije. Kako je sada popularna digitalizacija, tako je i ovaj novi sistem fiskalizacije dobio prikladan naziv eFiskalizacija.

Srbija baš i nije požurila sa uvođenjem novog sistema; mnoge okolne zemlje su već uvele sisteme novije generacije koji se porede sa našim novim sistemom. Grčka, Hrvatska, Crna Gora, Severna Makedonija su na tom spisku.

Kod situacije kada se obavlja neka razmena robe ili usluga u zamenu za novac i izdaje se fiskalni račun, imamo tri strane. Na prvom mestu je država, tj. Poreska uprava kao produžena ruka Ministarstva finansija. Njoj je u interesu da svaku razmenu prati fiskalni račun, kako bi bio evidentiran i plaćen porez (PDV). Ali, nju fiskalni račun zanima čak i kada izdavalac računa nije u PDV sistemu, jer na osnovu računa može da se kontroliše ukupan promet, pa samim tim i prebacivanje izdavaoca računa u drugu poresku kategoriju.

Na drugom mestu je privredni subjekat koji izdaje fiskalni račun. Trgovac, ugostitelj, zanatilja... Spisak je veoma dugačak. Njegov interes je da što više zaradi, da što više prihoduje, a što manje rashoduje. Dok veliki procenat privrednika sve svoje prihode evidentira preko fiskalnih kasa, uvek postoji jedan deo njih koji pokušavaju da preskoče evidentiranje dela prihoda i samim tim smanje rashode, tj. ne plate PDV državi ili smanje ukupan evidentirani promet, kako bi ostali u povlašćenoj poreskoj kategoriji. Veliki deo savesnih privrednika fiskalne kase koristi zajedno sa svojim sistemima za evidenciju zaliha, prodaje i kontrole zaposlenih.

Na trećem mestu su oni koji plaćaju robu ili usluge. Njihov je interes da račun dobiju, da bi znali šta su i koliko platili, da bi mogli da ostvare pravo na eventualnu reklamaciju i da bi bili sigurni da je PDV, koji su oni platili kroz ukupnu cenu, zaista završio u budžetu države, a ne u džepu trgovaca koji nisu izdali fiskalni račun. I tu dolazimo do problema. Nekim ljudima nije bitno da li će dobiti račun, bar u nekim situacijama. Ne žele da se zameraju na mestu prodaje ako ne dobiju račun, nije ih briga da li će plaćeni PDV da završi u budžetu, „ne treba im račun”, ali nekada budu i nasamareni dobijanjem nekakvih drugih „računa”, „predračuna”, „evidencija” i uopšte raznih nefiskalnih isečaka koji liče na fiskalne račune.

Upravo zbog ovakvih slučajeva i navika su organizovane i čuvene nagradne igre u kojima su se delili stanovi i automobili onima koji pošalju koverat sa gomilom fiskalnih računa, a koje je Fortuna pogledala. Za one koji ne prepoznaju razliku fiskalnog i nefiskalnog isečka, još od 2005. godine je uveden obavezni znak krst sa četiri ocila, kao dokaz da je u pitanju fiskalni račun.

Šta dobijamo novim sistemom

Novi sistem eFiskalizacije uvodi nekoliko novina. Da vidimo kako će se one odraziti na pomenute tri strane. Kome će život biti olakšan, troškovi smanjeni ili povećani i ko će dobiti novu dimenziju prilikom razmene novca za robu ili uslugu.

Hajde da ovaj put malo obrnemo redosled. Pogledajmo šta kupac dobija. On dobija fiskalni račun na kome manje-više ima iste podatke koje je i do sada imao, vrsta i količina artikla ili usluge, jedinačna cena, iznos poreza, ukupan iznos poreza i celog računa, podatke o izdavaocu. Novitet je da račun ima i QR kôd u kome je nešto zapisano (URL sa jednog sajta poreske uprave), čijim skeniranjem kamerom mobilnog telefona može da se uveri da je račun pravi. To funkcioniše tako što prilikom izdavanja računa sistem (računar ili kasa) odmah preko interneta šalje Poreskoj upravi obaveštenje o generisanom računu. Dakle, umesto krsta sa četiri ocila, sada morate da očitate QR kôd, ako vas uopšte to sve interesuje. Ali, šta ako internet veza kod privrednog subjekta trenutno ne funkcioniše? Onda će se informacija o računu proslediti naknadno, kada proradi, a najkasnije nakon pet dana. Dakle, platite, dobijete račun, internet veza štuca, vi skenirate račun i dobijete informaciju da račun nije evidentiran. Eto problema za onog ko izdaje račun ako onaj koji ga plaća ima tanke živce!

Šta država dobija od novog sistema? Pre svega, dobija moderan sistem koji u realnom vremenu (osim u slučajevima kada internet pravi probleme) prikuplja podatke o prometu. Ovakav sistem omogućava da se vrše automatske kontrole koje će uključivati i automatsku detekciju neobičnog ponašanja (koje ne mora da bude prekršaj, ali može da skrene pažnju kontroloru). Dobija manje opterećenje svojih zaposlenih, jer nema više kontrola kontrolnih traka sa kasa, defiskalizacije uređaja u prisustvu inspektora. Pominje se i kontrola iz kancelarije bez odlaska na lice mesta. Kao da ona do sada nije bila moguća, jer su privrednici ili makar velika većina, slali izveštaje sa kasa putem fiskalnih terminala (verovatno ste viđali njihove najmanje verzije sa antenicom pored fiskalnih kasa) jednom dnevno ili jednom u nekom periodu (npr. nedeljno). Prema našem mišljenju, za državu je najvažnija modernizacija celog sistema koja će, u principu, omogućiti bolju kontrolu. Neke zemlje, poput Grčke, nisu odredile da svi privredici moraju odmah da pošalju sve podatke o računu. Manji subjekti to rade periodično i njihovi se računi znatno kasnije pojave na sajtu na koji vas odvede QR kôd. U Srbiji je to pravilo za sve isto.

Kada se vrši prikupljanje podataka iz nekog sistema uvek je skuplje da se to radi uživo, nego povremeno. Frekvenca povremenog prikupljanja podataka uvek se određuje ne prema sistemu izveštavanja (koji je veoma često trenutan, tj. online), već prema periodu kada menadžment može da reaguje na promene u izveštaju. Zbog toga se u raznim industrijskim sistemima i berzama ceo proces obavlja online, ali se u većini drugih sistema sprovodi jednom dnevno, iako su često moguća vremena reakcije menadžmenta znatno duža. Da li je u ovom našem eFiskalnom primeru online prikupljanje podataka opravdano?

Glavobolje i dodatni troškovi

Ne, nismo zaboravili privredne subjekte. Šta oni dobijaju od eFiskalizacije? Kako sami kažu, glavobolje i dodatne troškove. Država je rekla da će ona pokriti sve troškove uvođenja nove fiskalizacije. Privrednici dobijaju po sto evra (u dinarskoj protivvrednosti) za svako prodajno mesto i svaku fiskalnu kasu, ako se prijave (rok je bio do juče, dan pre nego što se ovaj broj „Sveta kompjutera” pojavio na kioscima). No, i pored svega toga, troškovi prevazilaze iznos ovih donacija, a posebno kada se sračuna „total cost of ownership” koji uključuje razne mesečne troškove.

Šta su pozitivne stvari za privrednike? Svakako to što ne moraju više da čuvaju kopije traka sa fiskalnim računima i to što će se trošiti manje traka. Takođe, ukinut je obavezni godišnji servis fiskalnih kasa. Uglavnom on nije bio skup, ali je pravio operativni problem.

Da se razumemo, nije ni 2005. godine sve bilo idealno. Izbor kasa, sertifikacija proizvođača kasa i fiskalnih modula, proces uvođenja i učenja upotrebe samih kasa uz rešavanje problematike uvođenja novih proizvoda u kase... Sve su to bili problemi tog procesa. Pa zašto sada „Svet kompjutera” piše o tome svemu? Zar nije u pitanju evolucija celog procesa, samo jedna nova generacija uređaja? Nije. Ovo je sada mnogo ozbiljniji ICT sistem, kako na strani Poreske uprave, tako i na strani privrednih subjekata. Novi uređaji uz nova pravila i sve to prožeto potrebom za stalnom internet vezom traže od ljudi koji treba da uvedu ove sisteme po svojim prodavnicama dodatna znanja kojima većina ne raspolaže.

Da, svi danas koriste pametne telefone i aplikacije poput Vibera, ali to ne znači da su informatički pismeniji nego pre petnaest godina. Ako je neko išao u trgovačku školu i to pre trideset godina, on ne mora nužno da ima ICT znanja. Zato je malim privrednim subjektima još teže da prođu kroz izazov eFiskalizacije. Veći subjekti već imaju IT timove, veće budžete i razne kooperante koji će ih snabdeti potrebnim softverom i sistmima. A malima ostaje pomoć prijatelja i knjigovođa.

U narednom broju nastavljamo sa pričom o eFiskalizaciji kroz objašnjenje pojmova i elemenata sistema eFiskalizacije i analizom kakva rešenja najbolje odgovaraju različitim kategorijama privrednika.