Marko Vasiljević

1. februar 2022.

Da li se i vama čini da je svet otišao negde gde možda nije trebalo? Pri tome ne mislimo na stvari vezane za još uvek aktuelnu pandemiju. Mislimo, paradoksalno, na razvoj IT-a, odnosno njegovu softversku stranu. Pre samo par decenija svaka novotarija delovala je tako uzbudljivo i jedva smo čekali da se neka egzotika spusti i u naše krajeve. Sada sa strepnjom gledamo šta je sledeća pošast koja će napraviti „disruptivnu inovaciju”.

A kakva se zverka krije iza skraćenice u nadnaslovu i šta ona uopšte znači? NFT, odnosno non-fungible token, samo je podatak koji koristi blockchain tehnologiju kao podlogu. NFT nije još jedna kripto valuta i upravo to opisuje njegov naziv. Reč je o tokenu koji je nedeljiv i jedinstven. Bitcoin, na primer, možete da usitnite, a svaki je jednak ostalim bitcoin-ima u svakom smislu. NFT predstavlja suprotnost tome. Istovremeno, i njegova namena je nešto zanimljivija.

Otkad se NFT kreira (mintuje), svaki digitalni objekat sadrži meta podatak koji se čuva u decentralizovanoj blokchain mreži. Time ga čini nešto unikatnijim, jer sadrži i podatke o vlasništvu nad njim. To ne znači da se objekat ne može kopirati kao i dosad na hiljadu drugih lokacija. Međutim, svaka kopija će jednako sadržati te dodatne informacije.

Vlasništvo nad nečim podrazumeva i mogućnost da to pravo prenesete dalje, što omogućava i monetizaciju tehnologije. Sve transakcije i sve promene biće uredno obrađene u mreži. Ne deluje previše originalno niti važno, ali potencijal je ogroman.

Otkad se koriste digitalni „proizvodi”, lako se kopiraju. Autori su vremenom nalazili mehanizme različite efikasnosti da donekle zaštite digitalne objekte od kojih su ostvarivali zaradu, ali uvek je bilo onih koji su takve zaštite (uglavnom uspešno) zaobilazili. Ujedno, oduvek ima i onih koji smatraju da slika, serija, film, program, igra mogu da se skinu „s neta” i da tu nije ništa sporno - posebno u našoj sredini, gde oni koji treba da jure pirate sebi stave povez na oba oka. (Osim kad je u pitanju domaće ostvarenje, kada može da padne i neka robija ako vas Bjelogrlić ne pronađe pre organa reda)

Jednostavno, korisnici digitalnih sadržaja smatraju da, ako je nešto digitalno, to zapravo i ne postoji fizički i da kopiranjem tog sadržaja oni nisu ništa ukrali. A i što bi plaćali tamo neke novce, kad istu stvar mogu dobiti besplatno, uz poneki virus ili reklamicu u browseru.

NFT ne nudi nova tehnička rešenja za ovakvu vrstu problematike, ali nakon prethodnih godina otkada mu naglo raste popularnost, možemo reći da je njegov značaj izuzetan za promenu svesti korisnika digitalnih sadržaja.

Verovatno ste čuli fantastične priče o tome da je neko uspeo da proda meme „nyan cat” za 590 hiljada dolara. Da, onaj gif koji ste viđali po netu neko je platio, i to ozbiljno. Ali čekaj, ja sad mogu da skinem s neta isti taj gif? Da, naravno, ali niko neće znati da je vaš. Uostalom, probajte da ga prodate na domaćem sajtu za kupovinu i prodaju i javite nam kako ste prošli. Verujemo da nećete biti ni blizu uspešni u prodaji poput, recimo, Džeka Dorsija, direktora Twittera, koji je prodao svoj prvi tvit za 2,9 miliona dolara.

Jasno vam je da vrednost NFT-a nije neka objektivna stvar, već da zavisi od perspektive kupca, koja se menja iz „skinem ja to, bajo, sa torrenta začas” u „hej, vidi ovaj NFT, deluje kao dobra investicija”.

NFT, rekli smo, može biti bilo koji digitalni objekat. Verujemo da će se naći neka bolja reč za ova pojam, ali to može biti bilo koji fajl - uglavnom su u pitanju slike, audio i video-zapisi, 3d modeli i drugo. Posebno je zanimljiva primena NFT-a na načine koji će bitno izmeniti percepciju o tome šta je realno, a šta ne.

Već sada smo svedoci da se, recimo, na Steam-u uredno kupuju igre koje fizički ne posedujete. Sigurno ste već kupili i neki in-game predmet koji nikada fizički nećete dodirnuti. Vrata su već odškrinuta. Međutim, u ovim slučajevima vi najčešće i niste vlasnik tih sadržaja. Na primer, probajte da prodate dalje neku igru koju ste kupili na nalogu. Naravno, postoji mogućnost da prodate ceo nalog, odnosno da prodate informaciju o pristupnim parametrima. Uz rizik da jedna od strana u toj transakciji prevari onu drugu i slično.

Dakle, mesta za NFT ima, jer eliminiše ovakve problematične situacije, čime će vremenom uliti još veće poverenje u posedovanje digitalnih objekata i učiniti ih jednako stvarnim kao one opipljive.

Uzgred, kada smo već pomenuli Steam, na njihovoj platformi nećete viđati aplikacije zasnovane na blokchainu, jer bi time sebi uskratili monopol nad trgovinom digitalnim džidža-bidžama. Ubisoft je nedavno najavio Ubisoft Quartz, suštinski upotrebu NFT-a s ciljem da se trguje retkim digitalnim predmetima korišćenjem kriptovaluta. Videćemo kome će šta još pasti na pamet.

Dakle, NFT nam dozvoljava kreativnost u načinima na koji ćemo ga iskoristiti i briše doskora jasnu granicu stvarnog i virtuelnog. Omladina koja je već stasala uz ekrane svojih uređaja s pristupom internetu tu razliku nikada nije ni previše osećala.

S druge strane, kreatori proizvoda i usluga sada imaju još jedan alat da napadnu i one kupce koji nemaju nameru da im svrate u salone i lokale, već su na TikTok-u ili gde god. Pri tome ne mislimo na online kupovinu fizičkih proizvoda, već upravo nudeći digitalni sadržaj koji dolazi s potvrdom o autentičnosti i registrovanim vlasničkim pravom koje se može preneti.

Poput nekih tradicionalnih proizvoda koji dostižu visoke cene zbog prestiža, nije nemoguće zamisliti blisku budućnost gde kupujete virtuelni nakit ili asesoar ograničene serije za vašeg avatara u nekoj igri ili društvenoj mreži. Ali taj nakit ne postoji, kako može da košta išta kad je koštao ništa da bi se napravio? Tačno, bitna je percepcija koliko nam nešto vredi, ne objektivna stvarna vrednost.

Sasvim je, dakle, moguće da se dogodi metaverse (nebitno da li Zakerbergov ili neki drugi), nekakva društvena mreža koja će nas uvući u osećaj da je stvarnost relativna, da je digitalna zamena za nju legitimna. Scenario filma „Ready Player One”, u kome nam je nebitno da li sedimo prljavi i pocepani u memljivoj sobici ako imamo dobar net i pristojan headset i impozantnu zbirku kojekakvih drangulija i in-game itema.

Naravno, postoje i kritičari ove priče, i to sa razlogom. Kao i sve vezano za blokchain, i NFT je pomalo nejasan. Pre svega, zbog činjenice da je u pitanju koncept koji se primenjuje na različite načine bez kontrole i jasnog plana. Nije najjasnija njegova pravna strana i koliko je ili nije u sukobu sa pozitivnim pravom. Takođe, savršen je za pranje novca.

Postoje i tehnički nedostaci NFT-ova koji deo podataka čuvaju u običnim fajlovima na najobičnijim serverima, što znači da nimalo nisu pouzdani. Autorska prava na predmetu NFT-a najčešće nisu u vezi s pravom vlasništva nad njim, pa i to otvara prostor za probleme.

Mintovanje, odnosno generisanje NFT-a i njegova prodaja u stvari nije bez ikakvih troškova. Pritom, sve negativne strane kripto sveta odnose se i na NFT, uključujući uticaj na životnu sredinu. Sasvim opravdano postoji bojazan da ovakav kakav je trenutno nije dovoljno dobar. To svakako ne umanjuje njegov značaj kao, ako ništa drugo, polazne tačke ka nekim novim rešenjima, koja će u tom trenutku biti prihvaćena mnogo lakše.

Da mi omiljeni bend ponudi ulaznicu za online koncert, a da je ista NFT, koju sutradan mogu da prodam nekom kolekcionaru za 10 puta veći iznos - kupio bih bez problema. Da su in-game itemi koje dobijamo po kojekakvim battle pasovima ili kroz in-app kupovinu NFT, a ne samo digitalna magla i da, kada mi više nisu bitni, mogu bezbedno da ih prodam dalje, lakše bih se mašio za novčanik.

Da li sve ovo miriše na prevaru - da, pomalo, ali ko zna šta donosi sutra... Smejali su se ljudi i rudarima pre nekog vremena. Trenutno kolekcionari NFT-a liče na to. Mada bilo bi lepo da se malo odmorimo od inovacija u blokchainu. Skupo nas to košta, deco draga.