Vladimir PISODOROV

1. januar 2022.

Nedavno smo „progledali” kroz nove Prozore, a svaki put kada zamenimo stolariju u kući na pamet nam pada isto pitanje. Da li postoje nekakve „cake” i „trikovi” koji će nam omogućiti da ih lakše otvaramo i zatvaramo i da pogled uvek bude besprekoran?

Windows 11 je u velikoj meri sličan Desetki, zasnovani su na istim osnovama, pa nije nikakvo čudo što se i korišćenje zasniva na sličnim premisama. Kako da od Windowsa 10 izvučete najviše pisali smo više puta, pa je logično da se sada pozabavimo i novom igračkom. Ako vam neke stvari budu poznate, to je zato što i jesu, ali moramo još jednom da ih pomenemo: što da bismo se podsetili, što da bismo onima kojima je baš Jedanaestka razlog da batale korišćenje neke, i od Microsofta napuštene verzije Windowsa.

Minimizovanje svih,
osim aktivnog, prozora

Ovo je „caka” sa kojom se družimo već neko vreme, a, eto, prevalila je dalek put i preživela je sve rezove programera iz Redmonda. Ideja je jednostavna: zamislite situaciju u kojoj je po desktopu razbacano na desetine otvorenih prozora i da, sve sem jednog - onog aktivnog, hoćete da uklonite iz vidnog polja i „spustite” ih na taskbar. „Overavanjam” tastera Minimize dolazite do cilja, ali je to suviše sporo i naporno, naročito ako je radnju posle izvesnog vremena potrebno ponoviti. Umesto toga, „dorulajte” kursor miša do prozora koji ne želite da pošaljete na taskbar, kliknite na titlebar i ne otpuštajte levi taster na mišu. Prodrmajte miš nekoliko puta levo-desno i uživajte u magiji - svi prozori, osim tog jednog, automatski se sele na taskbar. Podržan je i reverzibilni tok, odnosno, vraćanje minimizovanih prozora u prvobitno stanje. Opet skoknite do titlebara jedinog aktivnog prozora, kliknite na njega i ne otpuštajući levi taster na mišu „protresite” glodara levo-desno nekoliko puta.

Po defaultu, ova funkcija nije aktivna i da biste uživali u njenim benefitima moraćete da skoknete do sistemske sekcije sa podešavanjima. Prvo, pritisnite kombinaciju tastera ‘Win-I’ i automatski ćete se obreti pod grupom funkcija System. Sa spiska na desnoj strani odaberite Multitasking, a onda prekidač iza funkcije Title bar window shake prebacite iz položaja Off u položaj On.

Pozivanje „tajnog” menija Start

Još od Windowsa 8, kada je među zaposlenima u kompaniji iz Redmonda počeo da hara nepoznati virus, krenula je saga o novom izgledu menija Start. Najveći šok doživeli smo kada je Microsoft predstavio Metro i od desktopa poželeo da napravi home ekran mobilnog telefona. Ruku na srce, ni Windows 10 ne zaostaje puno, iako su kod njega stvari, barem nakratko, počele da se vraćaju u normalu. Još u njemu postojala je mogućnost pristupa „tajnom” (neki kažu: skrivenom) meniju Start, a to je mogućnost koju ćete koristiti i u Jedanaestki. Naročito zbog toga što je izgled i organizacija najpoznatijeg i najpopularnijeg menija još jednom doživela kataklizmičnu promenu.

„Caka” kod „tajnog” menija Start je u tome što donosi prečice do nekih delova sistema koje vam i te kako štede vreme i prebiranje po opcijama čine izlišnim. Pritom, sve je vizuelno krajnje neopterećujuće, jer se radi o nekoj vrsti spiska, a ne radne forme po kojoj su razbacane šarene ikonice. Nedostatak je, s druge strane, podatak da ne možete da utičete na raspored itema na listi, odnosno, to što se meni koristi isključivo u viđenom obliku. Materijal je podeljen na tri dela, a u onom najmanjem (skroz dole) pored opcija za isključivanje, ponovno pokretanje kompjutera i „zamenu” korisnika postoji i komplement Desktop, koji će očistiti sve sa ekrana i prikazati vam sadržaj gole, osnovne radne površine. Od bitnijih stvari, ističemo mogućnost otvaranja Device i Task Managera, sistemske sekcije sa podešavanjima, File Explorera, Windows Terminala, ugrađene pretrage i tako dalje.

Pozivanje „tajnog” menija Start može da se obavi na dva načina i to bez bilo kakvog prčkanja po opcijama. Prvi od njih podrazumeva da desnim tasterom miša kliknete iznad tastera Start, dok drugi preferira upotrebu tastature - pritisnite kombinaciju tastera ‘Win-X’.

Snimanje screenshotova

Otkad je sveta i veka, najjednostavniji način za „čupanje” sadržaja ekrana pod Windowsom predstavljalo je pritiskanje tastera ‘Print Screen’. Nakon toga, materijal se selio u clipboard, odakle ste ga „izvlačili” uz pomoć nekog programa za obradu slika. Morali ste da ga „nalepite” na novu radnu površinu (koristeći funkciju Paste), a nakon toga i ručno snimite na hard-disk u željenom formatu. Sreća je što je sve to bilo (a i dalje je) podržano i iz Painta, pa je zahvat mogao da se obavi i bez pomoći third party alatki.

Međutim, u Windowsu 11 (naravno, ne i samo u njemu), postoji i elegantniji način za stizanje do sadržaja ekrana u bitmap obliku. Ukoliko uz taster ‘Print Screen’ pritisnete i ‘Win’, u direktorijumu aktivnog korisnika Pictures/Screenshots , automatski će biti snimljen sadržaj kompletnog desktopa u formatu PNG. Više manevarskog prostora možete da dobijete ukoliko pozovete funkciju Snipping Tool, tako što ćete pritisnuti kombinaciju tastera ‘Win-Shift-S’. Na ovaj način dobija se mogućnost „čupanja” sadržaja i dela ekrana, pa čak i onog čije granice svojeručno „ucrtate”. Screenshot će automatski biti prosleđen do clipboarda, dok će vam u Notification Panelu biti ostavljena poruka o tome, a na raspolaganju biti mogućnost njihovog direktnog otvaranja u aplikaciji Snipping Tool. Odatle možete da obavite dodatno uređivanje sadržaja, pa čak i podvlačenje delova, odnosno, ucrtavanje oblika, pre nego što posegnete za funkcijom Save koja nudi mogućnost skladištenja u formatima PNG i JPG.

Otvaranje pinovanih programa tastaturom

Programima koje ste prikačili (čitaj: pinovali) za taskbar, na mesto koje se nekad nazivalo quicklaunch, izuzetno je jednostavno pristupiti - dovoljno je da „odrulate” kursor miša do nekog od njih i pritisnete levi taster na mišu. Međutim, postoji još jednostavniji način, a jedina začkoljica je u tome što morate da koristite prečice sa tastature, odnosno, da napustite ugodnost „komandovanja” mišem.

Svakoj dodatoj prečici „prišiva” se broj, koji ujedno označava redosled u hijerarhiji. Na njihovo dodeljivanje ne možete da utičete, pa je prvom programu na taskbaru dodeljen broj 1, drugom broj, dva, trećem broj tri i tako dalje. Sve do broja deset, odnosno nule, s obzirom na to da nije moguće „upisivati” dvocifrene brojeve. Ukoliko se u nekom momentu odlučite za promenu redosleda, automatski se menja i nomenklatura. Potonje je od naročitog značaja zbog toga što na ekranu ne postoje oznake i ne vidite kom programu je dodeljen koji broj, već na osnovu njihovih pozicija „zaključujete” kako stoje stvari.

Konačno, pozivanje programa obavlja se tako što uz broj na tastaturi pritisnete taster ‘Win’. Na primer, ukoliko vam se na prvom mestu nalazi internet browser, da biste ga pokrenuli, potrebno je da pritisnete kombinaciju tastera ‘Win-1’. Ovde treba napomenuti i to da računanje kreće tek od programa koje ste vi pinovali, te da se zanemaruje položaj sistemskih alatki koje se tu nalaze. Windows 11 je baš izdašan u tom pogledu, jer su iza tastera Start „parkirani” polje/taster Search, pristup virtuelnim desktopima, vidžeti... Na kraju krajeva, njihov redosled svakako nije moguće menjati, ali da znate da se računa tek ono što se nalazi iza njih.

Koliko prostora zauzimaju instalirane aplikacije

Ukoliko muku mučite sa slobodnim prostorom na, kapacitetom uvek nedovoljno izdašnom SSD-u, možda je vreme da pogledate koliko koja alatka „jede” megabajta/gigabajta i rešite je se. Ovo je, naravno, moguće obaviti iz Control Panela, odnosno, sekcije Programs and Features, ali tim putem, ipak, nećemo poći. Naime, u pitanju je legacy deo operativnog sistema kog i Microsoft želi da se reši, dok s druge strane postoji način koji će nam obelodaniti podatke do kojih klasičnim putem ne bismo mogli da stignemo.

Pritiskom na kombinaciju tastera ‘Win-I’ pozovite sistemsku sekciju sa podešavanjima. Podrazumevano, trebalo bi da se obrete u sekciji System, ali ako to iz nekog razloga nije tako, levim tasterom miša kliknite na njen naziv na spisku na levoj strani radne forme. Na desnoj strani nalazi se spisak kategorija koje se nalaze pod skutima sekcije System, a vi (opet) levim tasterom miša kliknite na onu pod nazivom Storage. Dobija se prilično pregledan i krajnje informativan prikaz, kojim dominira veličina sistemskog diska, sa jasno naznačenim stavkama, poput zauzetog i preostalog slobodnog prostora. Ono što ovu sekciju dodatno izdvaja od pomenutog Programs and Features pretka je i to što su podaci fragmentisani, tačnije, podeljeni su po oblastima. Na primer, jednim pogledom na ekran možete da vidite koliko prostora zauzimaju instalirani programi i aplikacije, dokumenti, slike, pa čak i privremene datoteke. To je tek početak, pošto lista može da se proširi (klikom na taster Show more categories), kada je na raspolaganju čitavih 13 kategorija.

Deinstaliranje sadržaja možete da obavite ručno, ali Windows 11 sadrži i sekciju Cleanup recommendations, gde će vam biti predočeno kojih bi to datoteka mogli da se rešite, jer bespotrebno zauzimaju prostor. Na primer, bićete upućeni na programe i aplikacije koje odavno niste koristili, gabaritne i datoteke koje već neko vreme niste otvarali, a tu je i mogućnost da se zauvek rešite sistemskog đubreta. Dobro obratite pažnju da je odavde moguće obračunati se i sa materijalom uskladištenim pod skutima foldera Downloads, ali da se on po defaultu, s razlogom, ne uzima u obzir.

Skrolovanje sadržaja
u neaktivnom prozoru

Evo još jedne mogućnosti Windowsa 11 za koju ne možemo da kažemo da je nova, ali vredi se podsetiti da postoji. U pitanju je mogućnost da skrolujete sadržaj, praktično, bilo kog prozora bez prebacivanja fokusa na neki od njih, odnosno, bez njihovog aktiviranja. Na ovaj način štedite barem jedan klik mišem, koji bi bio potreban da aktivirate prozor, dok su to u praksi čak dva klika mišem, jer se podrazumeva da fokus morate da vratite na prozor sa kog ste pošli.

Sve što treba da uradite je da kursor miša pomerite sa jednog na drugi prozor i točkićem obavite skrolovanje sadržaja. Akcija nije ograničena samo na dva prozora, već na onoliko njih koliko može da stane na ekranu, a da postoji dovoljno piksela kroz koje možete da „provučete” kursor miša. Inače, ova funkcija aktivna je po defaultu, ali ako je nešto pošlo po zlu, evo načina na koji možete da se izvadite iz bule. Pritiskom na kombinaciju tastera ‘Win-I’ otvorite sistemsku sekciju sa podešavanjima, a odmah potom iz menija pri levoj ivici ekrana, klikom na levi taster na mišu, odaberite kategoriju Bluetooth & devices. Sadržaj desnog dela radne forme će se promeniti, a ono što treba da pronađete je funkcija Scroll inactive windows when hovering over them. Prekidač koji se nalazi iza nje prebacite iz položaja Off u položaj On i možete da krenete sa skrolovanjem sadržaja neaktivnih prozora.

Prikazivanje ekstenzija fajlova
u File Exploreru

Na ovom mestu bolje bi bilo da pišemo o tome kako da vratimo meni ribbon u File Explorer, ali ćemo umesto toga da se pozabavimo ekstenzijama fajlova. One se, po defaultu, u sistemskom fajl-menadžeru ne prikazuju i ako bez njihovog prisustva ne možete da funkcionišete i normalno baratate datotekama, evo kako to da ispravite. Nakon što pokrenete File Explorer, postavite kursor miša na tri horizontalne tačkice na paleti alatki koja se nalazi odmah ispod titlebara i kliknite na njih levim tasterom miša. Iz minijaturnog menija koji će se pojaviti kliknite na sekciju Options, a kada se na ekranu bude pojavila radna forma, prebacite se na komandnu karticu View. Ne paničite kada budete ugledali more opcija i jednostavno na spisku pronađite onu pod nazivom Hide extensions for known file types. Odštriklirajte „kućicu” ispred nje, potom levim tasterom miša kliknite na taster Apply, pa odmah i na OK.

Podešavanje File Explorera možete da obavite, a da ga i ne pokrenete. U sistemskom polju Search upišite File Explorer i pre nego što pritisnete taster ‘Enter’ obratite pažnju da se odmah ispod sekcije Best match nalazi komplement Settings. Levim tasterom miša kliknite na ovaj item - File Explorer Options (prvi je na spisku) i na ekranu će se pojaviti sekcija sa podešavanjima. Ostaje vam da se prebacite na radnu karticu View i ponovite već opisanu akciju. Iako su u pitanju ista podešavanja, na titlebaru pojaviće se drugačiji naziv, ali ne dajte da vas to zbuni.

Neka Focus assist radi za vas

Funkcija Focus assist, predstavljena sa Windowsom 10, sjajna je stvar, jer omogućava eliminisanje, praktično, svake vrste ometanja za vreme radnih časova. Uz njenu pomoć podižete štit za dosadne notifikacije koje dolaze od aplikacija, kontakata i tome slično. Međutim, ukoliko niste duboko uvučeni u poslovni svet, od Focus assista nećete imati prevelike koristi, jer većina kućnih korisnika pristizanje notifikacija ni ne primećuje.

Bilo kako bilo, Focus assist se u Windowsu 11 veoma lako upreže i zauzdava, a sve opcije vezane za njegovo funkcionisanje pronaći ćete pod skutima grupe Focus assist, koja se nalazi pod kišobranom sekcije System. Kako stižete do nje? Prvo, pritiskom na kombinaciju tastera ‘Win-I’ otvarate sistemsku sekciju sa podešavanjima, potom iz menija s leve strane birate sekciju System (trebalo bi da bude označena po defaultu), a onda s desne strane birate grupu Focus assist, tako što kliknete na nju levim tasterom miša.

Na raspolaganju su tri radna profila koja aktivirate kliktanjem na takozvani radio-taster ispred naziva. Podrazumevani radni režim je Off i on je namenjen najhrabrijima. U ovom slučaju, bez izuzetka, do vas dolaze sve notifikacije, a kompromisno rešenje bio bi režim Alarms only koji, pretpostavljate, kroz štit propušta isključivo definisane alarme. Konačno, treći režim - Priority only, korisniku dozvoljava da izradi, gle čuda, listu prioriteta na kojoj će se naći one aplikacije i eventovi koji dobiju njegovo odobrenje. Pored ovog, na raspolaganju su i takozvana „automatska pravila”. Uz njihovu pomoć možete da definišete ponašanje Focus assista u specijalnim situacijama. Na primer, šta se dešava dok se igrate, kada koristite aplikacije u režimu prikaza preko celog ekrana, u periodu od 23 do sedam časova i tako dalje.

• • •

Upozorili smo vas - saveti za lakše korišćenje Jedanaestke gotovo su identični kao u slučaju Windowsa 10. Radi se o dve veoma slične verzije Prozora i to nije nikakvo čudo. Ipak, moramo da istaknemo jednu stvar, a to je da se sada do podešavanja (i generalno i vezano za konkretne situacije koje smo naveli) dolazi na drugačiji način i daleko lakše. Minimizacija koju su u Microsoftu imali na umu barem je u ovom slučaju uspela, pa se Windows 11 zauzdava lakše nego bilo koji Windows do sada. Još nešto, ovaj tekst nemojte da poistovetite sa novinama u Jedanaestki, a kamoli sa stvarima koje nam se najviše dopadaju u novim Prozorima. To je tema odvojenog pisanija koju možete da probistrite ukoliko se vratite nekoliko strana unazad, na početak rubrike.