Vladimir PISODOROV

1. maj 2021.

Zbog toga što je Yuji Naka „režiser”, Balan Wonderworld očekivali smo sa velikim nestrpljenjem. Ako se pitate zbog čega tolika egzaltiranost gospodinom rođenim u Osaki 1965. godine, odgovor je više nego jednostavan. Yuji je deo originalnog tima koji je iznedrio Sonic the Hedgehog, štaviše, potpisan je kao glavni programer, a još od 2018. godine kada se pridružio Square Enixovom jatu čekamo na njegov sledeći, veliki potez.

Balan Wonderworld je taj sledeći potez i predstavlja svojevrsnu, dalekoistočnu verziju „Vilija Vonke i Fabrike čokolade”. Jes’ da ovde nema ničeg od slatkiša, ali je Balan podjednako creepy kao Vonka. Da stvar po igrača bude gora, Balan je misteriozno biće koje caruje magičnim pozorištem u kom ste se vi, gle čuda, obreli igrom slučaja. A taj slučaj je vaše slomljeno srce i tuga koju nosite. Možete da igrate kao dečak Leo ili devojčica Ema (podržan je i lokalni co-op), jer se Balanovo pozorište oboma „ukazalo” u istom trenutku. Na vama je sada da pretražite njegov sadržaj koji predstavlja neobičan miks stvarnog i izmišljenog, a sve u cilju pronalaženja delova srca koji će vam pomoći da u potpunosti ne podlegnete osećaju bespomoćnosti i tuge.

Balan Wonderwolrd je 3D platformska igra čije izvođenje je u potpunoj suprotnosti sa onim čemu smo se nadali. Akcija se „odmotava” relativno sporo, dok su platformski elementi više tu zarad sprovođenja autorovih logičko-avanturističkih zamisli, nego kao uobičajene akcione sekvence. Nivoi se ne nadovezuju jedan na drugi kao na traci, već im pristupate preko početne lokacije, huba, koji se nalazi na lebdećem ostrvu. Po njemu možete slobodno da bazate i otkrivate njegove tajne, što je po našem mišljenju samo bespotrebno odvraćanje pažnje od glavne priče.

Na nivoima je potrebno doći do izlaza koji otključavate tako što stanete na platformu predviđenu za to. Usput sakupljate čak četiri vrste dragog kamenja, ukrasna jaja, ključeve i Balanove skulpture, koje u nekim slučajevima nisu predstavljene na očigledan način. Moramo da kažemo da pohođenje imaginarnih svetova, sastavljenih od vaših sećanja i emocija, ma koliko se činilo zanimljivim, zbog prilično rigidnog upravljačkog sistema, nije baš tako. Naime, upravljanje je krajnje neprecizno i u većini slučajeva imate utisak da se krećete pogrešnim putem. Čak su i najjednostavnije radnje, poput sakupljanja dragog kamenja, teške i dešava se da ih omašite zbog nedostatka osećaja gde se glavni lik nalazi na igračkom polju. Olakšavajuću okolnost trebalo je da predstavlja podatak da se za upravljanje, sem pečurkica i kombinacije „ramenih tastera” koji služe za šaltanje između kostima, praktično koristi svega jedan taster - i to bilo koji! Ne postoji nikakva razlika da li želite da napravite skok, da napadnete neprijatelja ili da „pozovete” specijalnu moć odela koje trenutno nosite. Ukoliko se odlučite za komplemente ’L2’ / ’R2’, uživaćete u određenoj količini adaptivnih efekata.

S druge strane, ono što nam se svidelo jeste korišćenje pomenutih kostima. Leo i Ema na nivoima mogu da pokupe kostime u koje uskaču i oni im daju specijalne moći. Na primer, ukoliko se „prerušite” u zeca, možete da dosegnete platforme koje su inače izvan domašaja; ako se „obučete” kao vuk, dobićete sposobnost brzog rotiranja oko sopstvene ose kao tasmanijski đavo, što je dobro zbog obračuna sa neprijateljima; kostim zmaja donosi perk ispaljivanja vatrenih kugli i tako dalje.

Ukoliko izgubite život dok nosite kostim, on će momentalno biti uklonjen iz inventara, dok vas sledeća greška izbacuje sa nivoa i vraća na lebdeće ostrvo. Autori su eksperimentisali sa težinom, pa se ona dinamički prilagođava igračevom performansu na terenu. Valja napomenuti da u jednom trenutku u inventaru možete da imate samo tri kostima.

Na kraju dana, Balan Wonderworld čini se kao propuštena prilika da se napravi nešto iznadprosečno. Igra je previše jednostavna, neizazovna i na momente dosadna. Bar da je obučena u eye candy grafičku košuljicu, ali ni od toga nema ništa...