Miodrag KUZMANOVIĆ

1. maj 2021.

Oni koji su nedavno optužili Sony da se isključivo kladi na sigurno kad kreira ili izdaje igre, sada bi trebalo da sednu za sto i poćopaju svoje reči. Returnal je inovativna, agresivno drugačija igra, koja se ne libi da vas stavi na iskušenja gotovo nezamisliva za druge AAA naslove, koji, generalno, paze da igrača ne namuče više nego što se smatra pristojnim u krugu dvojke. Osvežavajuće teška i pošteđena loših kompromisa, ova igra uspešno koketira s nekim prošlim vremenima, kada se svaki težinski zid u igrama razbijao samo jednim argumentom - GIT GUD!

Returnal je roguelike, bullet-hell pucačina iz trećeg lica sa proceduralno generisanim nivoima, a ujedno je i naslov s milionskim budžetom, ekskluzivan za PlayStation 5, vizuelno spektakularan i prebogat kvalitetnom SF naracijom. Ultrabudžetni roguelike - kada ste poslednji put videli tako nešto? Verovatno ne previše često; zapravo, nikad u formi koju nudi Returnal - roguelike igre su već godinama sinonim za indie scenu i zato ovo deluje toliko neobično i osvežavajuće.

Ova mešavina žanrova počinje kriptičnom filmskom scenom u kojoj izviđački brodić pokušava da sleti na zabranjenu planetu Atropos i pritom završava kao havarisana olupina usred džungle. Njegov pilot, Selena, pripadnica nekakvog izviđačkog korpusa budućnosti, preživela je pad, ali je ostala bez mogućnosti da stupi u kontakt sa bazom ili uradi bilo šta sa svojom zgužvanom, pušećom letelicom. Jedini mogući put izbavljenja biće potraga za signalom koji ju je doveo na Atropos in the first place. Susret sa sopstvenim lešom malo dublje u šumi ekspresno će joj ukazati na to da ovde nešto debelo nije u redu.

Igrajući Returnal pod presijom rokova za zaključenje broja, moj kompresovani mozak mi je rafalno nudio reference uporedive sa iskustvom koje sam preživljavao. Returnal me je inicijalno podsetio na film „Dan mrmota”, u kom Bil Marej završava dan na milion različitih načina, ali je osuđen da ga ponavlja dok ne postane bolji čovek. Returnal će vas kušati na isti način, bacajući vas na sâm početak avanture svaki put kad zaginete, prisiljavajući vas da postanete bolji igrač. Čin pogibije, pored reseta vremenskog toka, rearanžira i planetu, tako da ćete se probuditi u okruženju koje je familijarno, ali dovoljno drugačije da je pravljenje bilo kakve mape i plana nemoguća misija. Ovo je igra čiji je smisao improvizacija i adaptacija na nemoguće okolnosti, način na koji svaki put modifikuje izazov veoma podseća na Chalice dungeone iz jedne druge Sonijeve ekskluzive, Bloodbornea. I reference na prastaru civilizaciju Atroposa, ruševine i kalcifikovani leševi koje svuda nalazite imaju snažan vajb na Pthumerijance i njihove pastelne užase.

Sledeća referenca je malo retardirana, ali šta da radimo. Stalno vraćanje jadne Selene na početak otvorilo je neku zapeklu fioku iz prošlog veka, iz koje je ispalo Zabranjeno pušenje i njihova pesma „Selena, vrati se, Selena”. Naša Selena u igri ne čuje urlik tigrova ispod svoga prozora u Fuada Midžića - protivnici u Returnalu su ultrabizarni alieni koji vas, po pravilu, zasipaju kišom metaka koje morate da naučite da izbegavate ako mislite da bilo šta uradite. Sigurno ste Y puta igrali bullet hell pucačine, poput Ikaruge, gde preživljavanje zavisi od mobilnosti i prioritizacije pretnji - iste veštine i brzi neuroni biće vam potrebni i ovde. Kao i u Soulsborne igrama, osnovni potez koji spasava život jeste promptni otklon u stranu, za koji Selena koristi mlazni motor na skafanderu, tako da je zaista brz. Skokovi, trčanje, bezglava bežanija i precizan tajming u korišćenju oružja čine razliku između pobede u fajtu ili poraza koji vam može pojesti više od sat vremena truda. Municija za svako oružje je beskonačna i sama se obnavlja, ali kapacitet okvira nije - ako preterate s rokanjem, dobićete priliku za brz aktivni reload, gde u Gears of War maniru morate da ubodete sweet spot da biste nastavili sa pucnjavom bez prekida. Dobar tajming potreban je i kod korišćenja specijalke svakog oružja, recimo, baraža samonavođenih raketa ili granate s velikim AoE radijusom, koje ćete tempirati sa iskakanjem iz zaklona ili nekim drugim rizičnim potezom radi uspešnog ispaljivanja. Igra traži reflekse koji su na višem nivou od onih potrebnih za uspešno igranje Bloodbornea.

Za razliku od Hadesa, gde su permanentna unapređenja moguća bezmalo nakon svakog pokušaja, Returnal je mnogo striktnija igra u kojoj je progresija zakucana za tačno određene momente u priči. Nakon neuspešnog runa, ne ostaje vam ništa u šteku, ako izuzmemo Ether, resurs kojim kupujete nasumične potrepštine na početku svakog nivoa. Ether je značajan i zbog mogućnosti da u specijalnoj vanzemaljskoj instalaciji, čija je pozicija u igri, takođe, svaki put drugačija, kupite još jedan život, koji možete naprasno da izgubite pre nego što dođete u situaciju za koju ste ga nabavili. Ovo kockanje s teško dobavljivim resursom zgodno je kad vežbate boss fajt koji vas čeka u finalu svake biome u igri, pa pazarite još jedan pokušaj da biste uštedeli na vremenu i trudu ponovnog probijanja do njega. To ponavljanje zna da bude vrlo deprimirajuće, pogotovo u slučajevima kad poginete zbog gluposti nakon sat vremena dijamantske koncentracije koja je popustila na sekund. Još jedan element kocke i sledeća dodirna tačka sa Soulsborne igrama jesu leševi drugih igrača - pored mogućnosti da vidite njihove poslednje trenutke, te igrače možete pokušati da osvetite, eliminišući gadnog mini-bossa, nakon čega vam sledi nagrada u Etheru, ali isto tako i moguća smrt i gubitak igre... Ako ste mislili da su Dark Souls naslovi striktni i opaki zbog smrtonosnih protivnika i previše retkih bonfirea, Returnal će vas lako ubediti da pakao seže dublje. Ovo je igra koja će ubiti mnoge kontrolere i poneki televizor i ljudima koji joj nisu dorasli pokidati tone živaca.

Kao i većina stvari u igri, i oprema i oružje koje ćete nalaziti i koristiti potpadaju pod surovi RNG. Ponekad ćete imati osećaj da vas igra planski zeza, nudeći vam petu sačmaru zaredom u situaciji kad očajnički tražite automatsku pušku. Malo veću kontrolu imate nad nabavkom potrepština, koje ćete kupovati za prikupljene resurse u specijalnim fabrikator-prodavnicama, mada se njihova ponuda, pogađate, resetuje i drugačija je u svakom pokušaju. Interesantan momenat u vezi sa lootom jeste mogućnost za sticanje nekog debuffa kad pokupite „koruptovani” predmet ili otvorite takav kovčeg. Postoje raznovrsni vidovi korupcije, od umanjenja HP-a, do demidža koji primate svaki put kad otvorite kovčeg, a razlikuju se i metodi za njeno čišćenje. Ovaj podsegment je još jedan element RNG-a i kocke kakvim igra prosto uživa da vas iskušava, terajući vas da se kockate sa zdravljem i životom.

Returnal je kriptična igra s odličnom atmosferom i hard-SF pričom, čija će vas inicijalna mističnost motivisati da je prilježno igrate da biste videli šta je smisao vaše patnje i sveopšteg resetovanja. Tu se daju iskusiti fragmenti mnogih dobrih SF dela, od „Solarisa”, pa do filmova „Interstellar”, „Moon” i „AdAstra”.

Šta je bottom line? Returnal je igra za vešte specijaliste za brze igre koji cene izazov, imaju strpljenja za učenje kroz beskrajno ponavljanje, poseduju PlayStation 5 i spremni su da plate premium cenu od 70 evra/dolara. Ako od igara tražite opuštanje, ovde ga nećete naći ni u tragovima, ali ćete dobiti sjajan test sopstvene veštine i istrajnosti. Na pamet mi pada poslednja referenca za ovaj tekst, ovog puta iz Starog zaveta, vezana za način na koji je Isus Navin, jevrejski vojskovođa koji nema veze sa Hristom, birao vojnike za specijalnu operaciju - regrutovao je samo one koji nisu ispuštali koplje iz ruke ni dok su pili vodu iz jezera. Ako dođem u situaciju da kao starozavetni Jošua treba da biram one s kojima ću poći u rat, odabraću specijalce koji su uspeli da pobede Returnal - to je otprilike taj nivo borbene gotovosti koji se traži.