Darko MIHOKOVIĆ

1. maj 2021.

Maleni Apoapsis Studios nije mogao da odabere bolji trenutak da međ’ publiku lansira svoj prvenac - Airport CEO. U doba kada svi mediji trube o posrtanju avio-prevoznika i avio-industrije uopšte (što zbog sopstvene gramzivosti, što zbog objektivnih razloga izazvanih pandemijom), dobijate mogućnost da, kao vlasnik i direktor lokalnog aerodroma, zasučete rukave i pokažete real life nesposobnjakovićima kako se rade neke stvari, likujući prilikom sletanja prvog Airbusa A380 na dojučerašnju njivu.

Nakon izbora lokacije aerodroma, od čega zavise preovlađujuće vremenske prilike, naći ćete se na ovećoj poljani sa par miliona evra na računu. Počinjete od malenog sportskog aerodroma, sa travnatom pistom i stajankama za najmanje tipove aviona. Opcije za zaradu takođe su minimalne - naplaćivaćete mesto na stajankama i pružati usluge dopune goriva.

Dalja komercijalizacija podrazumeva otvaranje aerodroma za putnički saobraćaj, za šta će vam bit potreban terminal i svi sadržaji koji idu uz njega - perona za autobuse, parking za privatne automobile, čeking i bording šaltera, te šaltera za pregled putnika. Na papiru sve ovo zvuči jednostavno, ali svaki potez koji napravite prati nekoliko dodatnih koraka: angažovanje preduzimača za izvođenje građevinskih radova, dobavljača različitih tipova goriva, zakup aerodromske mehanizacije, zapošljavanje osoblja - počevši od čistača, pa do članova upravnog odbora, pregovora sa prevoznicima i svakodnevnog sklapanja reda letenja. Sa porastom broja putnika, dalji razvoj će umnogome zavisiti i od javnog mnjenja, pa morate podilaziti gomili otvarajući restorane brze hrane, duty free šopove i druge vidove zanimacije putnika dok čekaju svoj let.

Kao da sve do sada nije dovoljno komplikovano, mnogi objekti potrebni za proširivanje kapaciteta aerodroma nisu odmah dostupni, već ih prvo morate istražiti, angažujući saradnike u R&D odeljenju. Istraživački projekti su besplatni, a brzina razvoja zavisi samo od broja saradnika na projektnom zadatku.

Airport CEO nije igra u kojoj je dovoljno posložiti kockice, odvrnuti najbrži protok vremena, a zatim otići da skuvate kafu ili prošetate kuče dok se ne skupi dovoljno love na računu. Kao i u pravom životu i ovde će nešto najverovatnije poći naopačke, pa će vas dočekati aerodrom u rasulu. Dovoljna je jedna prinudno prizemljena letelica da potpuno poremeti ono što ste satima marljivo sklapali.

I nakon svega par minuta provedenih u igri može se zaključiti da definitivno nije namenjena kežual igračima. Mali milion opcija za podešavanje svih mogućih i nemogućih parametara aerodroma u sitna crevca, uz gotovo vertikalnu krivu učenja, garant su da se ova simulacije ne može igrati u trenucima dokolice, kada treba da ubijete deset, petnaest minuta, već iziskuje vašu potpunu posvećenost i nepodeljenu pažnju ako želite da od seoskog aerodroma za poljoprivredne avione napravite novi LAX, JFK ili Hitrou. Zbog svega ovoga igri ozbiljno nedostaje nešto obimniji tutorijal od postojećeg, naročito ako ste potpuni duduk za aerodrome, pa će vam i uklapanje delova bazične vazdušne luke predstavljati ogroman problem.

Iako je u pitanju popularni Unity endžin, igra izgleda kao da je pravljena u sada već pokojnom Flashu, ali joj jednostavna grafika savršeno paše, jer ne gubi na preglednosti ni pri većem zumu. Posebno je interesantan dizajn menija koji predstavljaju replike ogromnih displeja sa redom letenja, duboko urezanih u pamćenje svakoga ko je makar jednom čekao na let koji kasni.

Za kraj, napomena da su autori igre povodom izlaska verzije 1.0 upriličili besplatan mini-DLC Supersonic, koji dodaje dva nadzvučna putnička aviona - nikad prežaljeni Konkord i njegovog sovjetskog rivala Tupoljev Tu-144, od milošte Konkordski.