Dragan KOSOVAC

1. decembar 2020.

Mađarski Zen Studios je dugi niz godina bio poznat po dve stvari: licenciranim fliperima i hitu CastleStorm. Ovaj žanrovski miks, u čijem centru su tower offense mehanika i gađanje u stilu Angry Birdsa, pojavio se pre nekih sedam godina na svim zamislivim platformama, od mobilnih uređaja (gde se i proslavio kao free to play naslov), preko PC-a, do silnih konzola (PS3 i 4, Xbox 360 i One, Wii U), a pre dve godine se čak pojavila i verzija za Switch. Autorima ove igre mora se odati priznanje samo zbog načina na koji su pristupili stvaranju ovog nastavka. Umesto da se fokusiraju na mobilnu platformu na kojoj je CastleStorm stekao gro popularnosti (i novca putem mikrotransakcija), u Zenu su rešili da im je mnogo bitnije od in-game prodavnice da naprave igru sa bogatijom mehanikom i dubljim gameplayem. Koliko im je to, zaista, pošlo za rukom, čitajte u redovima koji slede.

Već sama priča CastleStorma II, iako ništa manje klišeizovana, očigledno je ambicioznija od one u originalnu, pre svega, jer mora da pruži robusniji okvir za stratešku komponentu igri. Dok se u prvoj igri sve svodilo na seriju tower offense nivoa koja prati obračun između viteškog i vikinškog kraljevstva, sada imamo brojne imenovane likove i dve kampanje koje prate neizbežni sukob između kraljevstva ljudi i undeadova, nakon što celu zemlju pogodi misteriozna serija razornih zemljotresa, nazvana Great Calamity. Na igraču je da u ulozi viteza ser Gavejna u prvoj kampanji i vampirske princeze Lune u drugoj, pomogne u oporavku svog kraljevstva, a zatim ga proširi ognjem i mačem... i magijama i letećim zombi ovcama.

Osnovna izvedba nivoa iz originala i dalje je prisutna. Sa leve strane ekrana je vaš dvorac ili kamp, a sa desne je protivnički. Sa jedne strane su vaše snage, sa druge protivničke, a zavisno od tipa nivoa, jedna ili obe strane mogu da budu opremljene i balistom koja lansira seriju ubojitih projektila ka neprijatelju. Takođe, postoje nivoi u kojima vodite samo jednog heroja i na vama je da se sa ograničenim arsenalom melee i dalekometnih napada obračunate sa talasima sve jačih neprijatelja. Sve ovo bilo je prisutno i u prvoj igri, ali sada se nivoi ne ređaju po automatizmu, već sukobe birate sami na mapi sveta. Podeljena na heksove, globalna mapa je poprište strateško-upravljačkog dela igre. Tu su vaši gradovi čije defanzivne elemente postepeno razvijate, kako biste ih što lakše branili tokom neizbežnih protivničkih napada. Po mapi su raštrkane i brojne lokacije od interesa, kao što su generatori resursa i brojni NPC-ovi koji vam nude širok dijapazon opcija. Istina, primarna opcija često podrazumeva da ih napadnete i prisvojite njihovu manje ili više vrednu imovinu, ali to nije sve. Možete i na miroljubiv način da ih ubedite da vam se sklone sa puta, bilo ispunjavanjem njihovih kvestova, podmićivanjem, odgovaranjem na zagonetke ili zastrašivanjem. Sve što radite donosi neki oblik nagrade i promenu u nivou vaše reputacije, što se polako, ali sigurno, odražava na uspešnost vašeg kraljevstva.

Pored kraljevstva, vremenom razvijate i moć svog heroja i njegove ratne družine. Tokom igranja, pridruživaće vam se razni avanturisti koji omogućavaju da tokom nivoa regrutujete njihov tip jedinice. Za razliku od mobilnog prethodnika u kom su jedinice tokom tower offense nivoa bile „potrošni materijal”, CastleStorm II nam direktno prikazuje kolika je cena slanja ljudi u bitku bez dobrog plana. Svaka jedinica koju izgubite tokom nekog nivoa mora ponovo da se regrutuje, trošeći oskudne resurse kojima raspolažete. Slična stvar je i sa municijom za vašu balistu, pa zato sada svaki pogrešan hitac još više boli.

Dok je grafika svakako unapređena, a iščašena, humoristična atmosfera i dalje na nivou originalne igre, nešto, ipak, nedostaje. Ona neposrednost koja je proizilazila iz jednostavnosti originala zamenjena je gomilom interesantnih, ali nedovoljno ispoliranih ideja. Tako se stiče opšti utisak da na ovom zabavnom naslovu mora još dosta da se majstori da bi se iz njega izvukao maksimum koji se trenutno samo naslućuje.