Dragan KOSOVAC

1. mart 2020.

Australijanac Džoš Sako iz Melburna je nakon petnaest godina rada u industriji igara 2017. godine rešio da se osamostali i osnovao indie studio Deadleaf Games. Od tada do početka februara Džoš je radio na svom prvencu, šarenoj akcionoj igri Nom Nom Apocalypse. Sada kad je igra konačno pred nama, dolazimo do zaključka da bez obzira koliko su ideje dobre, ponekad je jednostavno potrebno više vremena i više ljudi da se pretoče u delo na zadovoljavajući način.

Od prvog kontakta sa igrom jasno je da Nom Nom Apocalypse predstavlja topli omaž lošim, ali kultnim horor filmovima sa sredine prošlog veka. U malom restoranu kvari se mikrotalasna rerna i njeno zračenje oživljava hranu. Hamburgeri i pomfrit, mafini i krofne, špagete i suši i slični obroci sami po sebi ne bi bili opasni čak i da hodaju, ali kada dođu u kontakt sa predmetima iz okoline, oni dodatno mutiraju u čudovišne spodobe željne ljudskog mesa. Sada, kad je grad u haosu i sve se raspada pod najezdom agresivne hrane koja ruši sve pred sobom, jedini junaci koji mogu da je zaustave upravo su profesionalci iz prehrambene industrije – kuvari, konobari i dostavljači, koji su opremljeni specijalnim pucaljkama napunjenim raznim umacima i sosovima.

Sa mehaničke strane, ova igre je klasični twin-stick shooter sa pogledom iz ptičje perspektive. Jednom rukom upravljate likom, a drugom nišanite u kom pravcu idu vaši projektili. Primarno oružje su pomenuti sosovi u militarizovanom obliku. Kečap funkcioniše kao klasična automatska puška, senf kao sačmara, a šlag kao bacač plamena. Dok pucate, puni se vaša skala umašćenosti, a kada je na maksimumu, možete da aktivirate specijalni napad koji vam na kratko daje impresivnu razornu moć. Sekundarni napad je relativno sporo bacanje noža, varjače ili drugog kuhinjskog pomagala i njime, pre svega, štedite municiju ili aktivirate bonus karakterističan za lik koji vodite. Što se samih likova tiče, u igri ih je ukupno trinaest. Četvoro nam je dostupno odmah, a ostalih devet otključavamo ispunjavajući posebne achievemente tokom igranja. Razlika između likova je minimalna i odnosi se samo na specijalni napad i bonus (koji može da bude aktivan i pasivan), tako da su za vašu uspešnost tokom igranja bitniji refleksi i komadi oružja koje ste pronašli, nego sam izbor lika. Tokom akcije, pored municije i bonusa za popunjavanje zdravlja, pronalazite i novac koji trošite na uličnim aparatima ili između nivoa za otključavanje perkova. Vaš lik ima tri slota za perkove, što u poređenju sa twin-stick klasicima nije nešto, ali bolje išta, nego ništa.

Izvitoperena hrana sa kojom se borite predstavlja verovatno najsvetliju tačku igre. Inventivan dizajn i odlična animacija ovih stvorenja često će vam izmamiti osmeh. Sem toga, svaki tip protivnika ima sopstveni način ponašanja i tip napada koji morate da savladate da biste napredovali dalje. Kada skala zdravlja padne na nulu igra se završava i krećete ispočetka, ali bogatiji za otključane perkove. Igra je, naravno, zabavnija kada se igra u kooperativnom multiplayeru, ali je tada i osetno lakša.

Tehnička strana Nom Noma pokazuje da je autoru preko potrebno nekoliko kolega. Optimizacije efektivno nema, pa igra ima hardverske zahteve koji nisu opravdani njenim izgledom, a zvučna pozadina vrlo je monotona. Ipak, najveće zamerke idu na račun nedostatka izazovnosti i sadržaja. Mape se generišu nasumično, ali se sve svodi na seriju gotovo identičnih ulica i trgova. Nakon što naučite taktiku za prelazak pojedinih bossova, nema mnogo potrebe da se ponovo vratite ovoj igri. Samim tim, čak i po povoljnoj ceni koja je niža od dvanaest evra, imate utisak da vam igra ne daje onoliko zabave koliko ste platili. Na kraju, ostaje želja da će Deadleaf Games sa ovim naslovom ostvariti dovoljno uspeha da bude u prilici da napravi novu igru (nadamo se sa više ljudi u timu), kao i da taj budući pokušaj bolje prenese zanimljive ideje u finalni proizvod.