Nikola JEVREMOVIĆ

1. mart 2020.

Jedna od onih, odomaćenih internet zanimljivosti tvrdi da više znamo o svemiru, nego o okeanskim dubinama naše planete. Po svoj prilici, ona ipak nije tačna, jer za razliku od univerzuma, granice silne vodurine poznate su makar sonaru. No, činjenica da 95 procenata okeana nije istraženo potpiruje maštu o tome šta li nemirna površina krije. A ako to čini nama, ne možemo ni da pojmimo šta li se zamišljalo u kasnom srednjem veku, kad su Kolumbo, Magelan i ekipa forsirali morske struje. U stvari, možemo. Kako dekorativne karte sveta iz tog perioda odaju, zamišljale su se morske nemani, kojima su kartografi obeležavali opasne ili neistražene teritorije. Upravo ovaj upečatljivi estetski začin poslužio je kao inspiracija za Here Be Dragons. Diž’te pantalone rumom natankani mornari! Pogled na ostrvo gde su lepe domorotkinje zaklanja istinska aždaja!

Originalna ideja pretočila se upravo na komad „starinske” karte koji predstavlja bojno polje. Sa jedne strane je vaša flota a sa druge, neretko udruženi – megalodon, Neptun, sirena, triton, hidra... Odmeravanje snaga vrši se potezno, a na čiju stranu će prevagnuti konačan „pogodak-potopljen”, odlučiće kockice, kao i vaše vijuge.

Kako će tutorijal pokazati, šaljiva dvodimenzionalna grafika krije izazovan sistem igre koji se progresivno usložnjava. Borbu započinjete bacanjem kockica, kojih je onoliko koliko i jedinica na mapi. Svakog učesnika fighta krase tri karakteristike – attack, defence i health, kao i specijalni napad koji protivniku dodatno delje ovo poslednje, a koji aktivirate dodelom određene kockice. Ako su za napad neophodne dve kockice, čekate naredno bacanje, kada ćete, ako sreća posluži, kompletirati kombinaciju. Međutim, puko iščekivanje narednog poteza u ovoj igri nije opcija. Ukoliko nekoj jedinici ne dodelite kockicu, sledi penal – svakom članu tima oduzima se po jedan health poen. Primera radi, desi li se da su vam na raspolaganju samo dve trojke, a da nisu potrebne ni za jedan od napada, odoše dva poena. Isto pravilo važi i za drugu stranu, pa je uputno, da pored toga što vodite računa o sopstvenim napadima, pratite i koji su brojevi protivniku neophodni, pa da ga blagovremeno uskratite za njih. Ovakav metod naročito je delotvoran kod čudovišta sa jačim damageom (seaworm), kada puko primanje udaraca ne pije vodu.

Teoriji o kockicama još uvek nije kraj. Protivniku možete da pomrsite račune i skupljanjem boca sa mastilom koje se tokom partije pojave na mapi. U zamenu za njih moguće je povisiti ili sniziti iznos na preostalim kockicama, čineći ih neupotrebljivim za drugu stranu ili korisnim za sebe. Igra nudi pregršt opcija sa ovim resursom – ponovno bacanje, popravka broda, a može da posluži i kao džoker koji menja bilo koju kockicu.

Korišćenjem određenih brojeva ostvarujete pravo na bonus damage ili defence u toku poteza, ali ne žurite sa dodelom većih brojeva! I u ovom segmentu postoji caka. U donjem levom uglu nalazi se skala inicijative, koja uvodi još jedan taktički faktor – strana čiji je zbir brojeva manji (lakši), prva napada. Kada zagusti, da li namerno zakinuti sebi kockicu i popiti penal, a udariti prvi ili sastaviti kombinaciju pa sačekati svoj red, pitanje je sad.

Priča u ovom naslovu tu je samo da pruži kontekst u kome se ove borbe vode, ali i kao takva je iskorišćena da pojača sadržajnost igre. Pripoveda je gazda jedne birtije, koji se kroz retrospektivu i dovitljive pisane doskočice, osvrće na plejadu otkačenih likova (gusar, istraživač, ludak, sveštenik...) i njihove pomorske poduhvate. Flotu svakog od njih ćete voditi na po tri misije, pre nego li pređete na sledećeg i tako u krug. Na taj način, taman kada ste se uigrali sa jednom ekipom, nasvirali karakteristike jedinica, eto nove, sa drugačijim osobinama, koje treba savladati.

Ukoliko volite ovakav tip igara, zaista je teško Here Be Dragonsu naći zamerku. Jedino što mi je tokom igre palo na pamet, kada se sagleda raznovrsnost svih faktora koji utiču na ishod borbi... Kamo multiplayer? Kamo hot seat?