Darko MIHOKOVIĆ

1. mart 2020.

Berlin, januar 1933. godine. Nakon nekoliko neuspešnih pokušaja formiranja Vlade, nemački konzervativci nagovaraju ostarelog predsenika Hindenburga da imenuje Adolfa Hitlera za kancelara. Nacionalsocijalistička radnička partija, držeći svega trećinu mesta u Rajhstagu, ubrzo uspeva da marginalizuje dojučerašnje koalicione partnere i preuzme kompletnu vlast, dok su zaslepljene mase veličale novog firera kao preporoditelja Nemačke. No, ovo nije traktat o životu i delu najomraženijeg Austrijanca u istoriji, već priča o ljudima koji su od samog početka iza njegove nacionalističke retorike naslućivali nešto mnogo zlokobnije.

Through the Darkest of Times je rudimentirana upravljačka simulacija pokreta otpora u nacističkoj Nemačkoj i pokriva period od dolaska Hitlera na vlast do završetka Drugog svetskog rata. Ako ste pomislili da je pred vama dugih dvanaest godina subverzivnih aktivnosti, grdno se varate. Igra je podeljena na pet poglavlja, od kojih svako traje 20 nedelja i odnose se na ključne trenutke nemačke istorije: uspon nacista, olimpijske igre u Berlinu, početak rata.

Vaša ekipa sastoji se od najviše pet članova, spremnih za širenje propagande i izvođenje diverzija širom Berlina. Za razliku od Prleta i Tihog, nemački ilegalci nemaju aktiviran cheat za neranjivost, te su, shodno tome, i njihove akcije manje spektakularne. Tridesetih se sve uglavnom svodi na prikupljanje dobrovoljnih priloga, organizovanje skupova zarad sticanja simpatizera, štampanje i rasturanje letaka i zabranjene literature, te crtanja grafita sa antifašističkim sloganima. Kako se politička situacija zahuktava i akcije postaju ekstremnije: krađe kamiona i vojničkih uniformi, prikupljanje informacija za strane obaveštajne službe, oslobađanje saboraca iz pritvora i manje sabotaže.

Iz sedmice u sedmicu smenjuju se rejoni Berlina sa pojačanim šturmabtajlung patrolama, što povlači i veći rizik tokom akcija. Broj simpatizera i moral grupe opada svake nedelje, što se dâ preduprediti uspešnim izvršavanjem zadataka, a u najgorem slučaju možete uzeti slobodnu sedmicu i posetiti neku od ustanova kulture, što će podići moral svih članova grupe.

U igri je prisutan šturi sistem razvoja likova, gde posle nekoliko uspešno obavljenih akcija stečeno iskustvo investirate u njihove atribute, koji donekle utiču na ishod i stepen rizika preuzetih zadataka. Poreklo i ubeđenja članova ekipe takođe igraju malu ulogu, pa će ateista imati manje uspeha u komunikaciji sa klerom, dok će se mašinbravar na radničkom protestu osećati kao riba u vodi.

Nakon svakih nekoliko nedelja sačekaće vas interaktivna međuscena, najčešće vezana za neki od istorijskih događaja poput paljenja Rajhstaga, spaljivanja nepodobnih knjiga na Opernplacu, kristalne noći... Kroz razgovore sa prijateljima i potpunim strancima, vođa pokreta proživljava teror nacističkog režima, opipava puls naroda i istovremeno preispituje svoja ubeđenja u svrsishodnost pokreta otpora. Iako dijalozi nude više opcija, uz suptilne nagoveštaje da kroz razgovor možete sami sebe kompromitovati, uglavnom je sve skriptovano i scene će teći ka istom ishodištu, bez obzira na to koji odgovor odabrali.

Crno-beli kolorit međuscena, uz povremeno provejavanje crvene boje, pre svega na nacističkim zastavama, i tihi, sablasni tonovi koji se čuju u pozadini dodatno potenciraju ionako turobnu tematiku kojom se igra bavi.

Autorima zaista treba skinuti kapu, jer su u doba ničim izazvane političke korektnosti objavili igru bez cenzurisanih nacističkih obeležja i bespotrebnog ulepšavanja istorije. Ipak, teško je oteti se utisku da je Through the Darkest of Times zapravo samo interaktivni istorijski praktikum, nastao pre svega da edukuje igrače, a tek onda da ih zabavi. Izvučena iz konteksta, mehanika igre dobija tek prelaznu ocenu, ali edukativna nota i umetnički dojam izvlače prosek.