Miloš CVETKOVIĆ

1. mart 2020.

Neverbalna komunikacija jedan je od težih izazova sa kojim se sreće dramatizacija bilo čega. Gotovo Sveti Gral dramske umetnosti, ovaj tip prenošenja poruke ne sreće se baš često u igrama. Četvorka skupljena u studiju Lantern, uspela je umnogome da ostvari taj ludi cilj u svojoj avanturi LUNA The Shadow Dust.

LUNA je ručno crtana i animirana 2D point&click avantura o dečaku i njegovom ljubimcu (da li je mačka ili pas, ostaje na vama) koji se penju po ogromnoj kuli, usput rešavajući zagonetke. Vaš krajnji zadatak je da se otarasite velikog, zlog entiteta koji se nadvija nad svetom. U startu moramo reći da priča nije baš otelotvorenje najjasnije ispričane priče, ali da i pored toga uspeva da prenese intenzivne emocije, što je zaista za pohvalu. LUNA obiluje dramatičnim sinematicima i trenucima koji će vam se uvući pod kožu dok ste rekli „zagonetka!”

Izazovi koje ova igra stavlja pred vas mogu da deluju kao smejurija, barem na početku. Međutim, kako vreme odmiče, primetićete da se nivo izazova u igri suptilno povećao, a da se od vas traži sve više razmišljanja i oštrih refleksa. Da, dobro ste pročitali, point & click avantura koja zahteva da imate reflekse! Ovi nečuveni momenti zapravo su veoma retki, ali ćete ih osetiti. Mehanika je svakako jedinstvena, a pored glavnog junaka vodićete i njegovog ljubimca, koji ima posebne sposobnosti, poput hodanja po senkama, ulaska u magične svetove i slično.

Svet LUNE krcat je detaljima i sve vreme vas uvlači u svoj bizarni magični univerzum. Stil crtanja i animacije direktno podseća na „Tintina” i slična dela iz francuske škole stripa... sa dodatih 100 grama mange. Način na koji su prenesene emocije, kako junaka, tako i samih lokacija, možemo smatrati genijalnim. Budući da u igri ne postoji gotovo ni reč teksta, od starta ste prepušteni sami sebi, kao i lik koji vodite. Zbog svega toga, igra kao da vas uvlači u svoj zagrljaj iz koga vas ne pušta tek tako. Ubrzo ćete se naći u situaciji da vam je stalo da znate šta će se desiti junaku i njegovom živuljčetu u magičnom svetu Lune.

Grafički, LUNA naprosto briljira. Pastelne boje i ilustracije asociraju na opise u „Malom princu”, a sama naivnost crteža vam automatski usađuje tu empatiju prema preadolescentnoj deci. Iako nije najdetaljnija 2D crtana avantura na tržištu, igra uspeva da vas ostavi bez daha. Momenti u kojima se pastelne palete razbijaju jarko zasićenim bojama naprosto vas teraju da udarite skrinšot.

Čak i da nema ove grafike, igru krase zanimljive zagonetke. Od najbanalnijih „donesi ovo baš ovde” smaranja do peripetija sa putovanjem kroz vreme i korišćenjem oba lika, na meniju je gotovo sve. Pritom, sve zagonetke su potpuno asimilovane u priču i ne štrče iz konteksta.

Igru krasi apsolutno minimalistički, ali krajnje funkcionalan interfejs. Grafika je fascinantna, a „implementacija neverbalnog” je na zavidnom nivou. Ipak, pored svega toga, glavna nagrada ide muzičkoj podlozi. Fenomenalni soundtrack ove igre možete preslušavati do mile volje i emocije će biti iste kao dok ste prelazili igru. Gudači, klavir i duvački orkestar odavno nisu zvučali ovako lepo u nekoj igri. Prateći svaki kadar na ekranu, muzika uspeva da bude lik za sebe.

Minimalizam ove igre neće prijati baš svakome, ali čak i pored toga što ćete u prvi mah pomisliti da je ovo 2D kopija mobilnog klasika Monument Valley, dajte ovoj, naizgled konfuznoj, avanturi šansu. Kao nagradu za uloženo vreme i poverenje dobićete jedan od lepših igračkih doživljaja u poslednjih nekoliko godina. Tvorci ove igre odlično su se pokazali, pogotovo kada se uzme u obzir da je Luna prvenac Lantern Studija. Igra je kratka, ali ćete svaki njen sekund pamtiti veoma dugo. Pravo je čudo kako je u ovoliko malu igru stalo sve ovo. Nekoliko sati zabave i uspomene za ceo život. Preporuka za indie avanturu sezone!