Na lovorikama ne može zauvek da se spava - počinjemo „tranžiranje” ovogodišnjeg poglavlja NBA 2K serijala, rečenicom kojom smo završili lanjsku rabotu. Bez konkurencije jednostavno nema napretka, ali za takvo stanje stvari nije kriv 2K Sports, već EA Sports koji nikako ne uspeva da održi korak sa takmacom. Gustirajući slatke plodove uspeha, u 2K Sportsu jednostavno ne haju za kukumavčenje igrača, a bogami ni na sve češće i češće „spuštanje” od strane kritike.

Ako smo prošle godine rekli da je jedna od najvećih zanimljivosti „igrarija” oko proglašavanja jubilarnog izdanja, te da se igra tek tu i tamo razlikuje od NBA 2K18, ove godine situacija je još poraznija. Odavno nismo imali prilike da testiramo besmislenije i nepotrebnije ostvarenje nego što je to NBA 2K20! Igra je gotovo indigo kopija prošlogodišnjeg ostvarenja, sa tek tu i tamo nekim tweakom koji je vredan pomena. Iako se na fasadi vide ozbiljne pukotine, autori prstom nisu mrdnuli da uzmu glet masu i poprave stvar. Znamo, čeka se da bude predstavljen igrački hardver sledeće generacije i valja preživeti još godinu-dve gnev igrača i napuniti džepove đengama. Da se ne razumemo pogrešno, dok gledate utakmicu „sa strane”, NBA 2K20 izgleda odlično, ali kada se približite... Dovoljno je pogledati šta je Konami ove godine uradio sa PES-om, kada su u pitanju animacije i detaljnost igrača, pa će vam biti jasno koliko u 2K Sportsu ne fermaju inovacije. Ovo je već treća godina kako serijal tapka u mestu, a najmanji problem bi bio da su u pitanju samo „tehnikalije”.

Kada prve petorke budu istrčale na teren, opet ćete imati osećaj da vas je neko maljem strefio u čelenku. AI je... pa baš kao neki AI koji metodično kažnjava svaku vrstu improvizacije i jednostavno vam ne da da se razmašete. S druge strane, kroz vašu odbranu prolazi kao kroz puter, maksimalno koristeći „rupe” u odbrani kako bi na efektan način završavao akcije. Čini nam se da je nešto lakše uočiti skalu za izvođenje šuteva, ali dok čekate da skala „pozeleni” (što označava idealan momenat za izbačaj lopte), izgubićete fokus na dešavanja na parketu. Povrh svega, zeleni deo na skali, čak i kod dobrih šutera, toliko je mali da će vam i dalje biti bolje da idete na „osećaj”. Igrači su poslovično tromi, mada za pinkicu okretniji nego ranije, i dalje je prisutan problem sa olako izgubljenim loptama, dok ćete prolazak lopte kroz obruč slaviti kao kada u igrama iz Souls serijala stignete do checkpointa. Da, igra je i dalje vraški teška, a tako nešto se ne sviđa svima i stvar bi trebalo da reše nivoi težine, ali oni ne uspevaju to da urade.

Stvar koja nam se svidela je što je sistem menija daleko prijemčiviji nego ranije i veoma lako stižete do željenih modova. Najčešće korišćeni režimi „izloženi” su u posebnoj sekciji, tako da za tili čas stižete do prijateljskih utakmica, WNBA sekcije, škole košarke, igranja na lokalnom terenu (Blacktop) i tako dalje. Eto lepog noviteta - čast ženske NBA divizije brane 12 autentičnih timova i oko 140 igračica. Tu je i deset novih legendarnih timova, tim „sveta” koji čine najbolji pojedinci neameričkog porekla, reprezentacija Sjedinjenih Američkih Država i u suštini to je to. Eksperiment sa Evroligom bio je samo „ružna prošlost” i koketiranja sa igračima/kupcima „s one strane bare” očigledno više neće biti. Dobro, igra se zove NBA, pa je to donekle razumljivo. Neighborhood se čini istim kao lane i vraški je dosadan, ali ono što 2K Sportsu nikako ne možemo da oprostimo je što i dalje nije odustao od mikrotranskacija koje su se po igri raširile kao najagresivniji kancer. Da li je moguće da alavost autora za novcem nema granica i da se pored svih kritika i salvi negodovanja kojima su bili izloženi i ove godine odlučili na isti korak? Odgovor znate...

NBA 2K20 je i dalje vraški dobra simulacija košarke i, bez obzira na sve, to ne možemo da osporimo. Ako niste igrali NBA 2K18/2K19, verovatno ćete se pitati o čemu smo mi to ovde trućali. Bolje igre u klasi trenutno nemamo, a kako stvari stoje, nećemo je ni imati do pojave next-gen hardvera.