1 Iako na prvi pogled može da vam deluje kao manje-više klasična istraživačka avantura, Heaven’s Vault je jedna od onih igara kod kojih ubrzo shvatate da je pred vama nešto neuobičajeno. I uz to - vrhunsko.

2 To ne treba da nas čudi, budući da iza igre stoji Inkle, studio koji su osnovala dvojica programera-entuzijasta, a koji je već iznedrio sjajne, višestruko nagrađivane naslove 80 Days i Sorcery! Kao majstori dobre priče i fenomenalnog dizajna, ovi momci nisu dozvolili da im uspeh udari u glavu i, umesto da krenu nekim komercijalnijim vodama, rešili su da nastave da nas iznenađuju i oduševljavaju.

3 Ovog puta pred nama jeste avantura, ali pre svega jedna arheološka, istraživačka SF priča u čijem je središtu donekle filozofski diskurs o razumevanju prošlosti, ali i tumačenju sadašnjosti na osnovu nje. A ono što je izdvaja u moru drugih, jeste to što taj filozofski diskurs u velikoj meri oblikujete potpuno sami, svojim tumačenjem događaja, biranjem toka priče, ali i pogreškama koje napravite.

4 Da se odmah razumemo, nije ovo igra za sve. Štaviše, ovo nikako nije naslov za one koji vole brzu akciju, stalna dešavanja, laganu, jasnu priču, pa čak ni klasične point and click avanture. Heaven’s Vault je nešto daleko dublje, sporije, čak na momente ulazi i u domene psihološkog i filozofskog konteksta (mada to umnogome zavisi od vas); međutim, jedan od glavnih elemenata gameplaya zapravo je filološki, budući da ćete tokom avanture izučavati i tumačiti reči jednog drevnog jezika čiji se tragovi nalaze širom vaseljene.

5 Što se priče tiče, u ulozi ste mlade naučnice Aliye, koju u društvu zanimljivog, iznenađujuće inteligentnog i simpatičnog robota, šalju da pronađe izgubljenog naučnika koji se bavio robotikom, ali je iz nekog razloga krenuo da istražuje vanzemaljske svetove. Jedini tragovi su misteriozni artefakt koji je naučnik pronašao, kao i nešto šturih podataka o poslednjem svetu na kom je bio. Aliya Elasra i robot Six, koji joj je pomalo prisilno dodeljen, putovaće svemirskim brodom između raznih svetova, a svako od tih putovanja zapravo predstavlja mini-igru, ne preterano tešku ali zabavnu, u kojoj je potrebno da plovite vazdušnim strujama, pogodite prava skretanja i bezbedno dovedete brod do željenog sveta. To možete malo i da otežate tako što ćete usput i pričati s robotom, što traži malo više koncentracije, ali razgovore možete i da preskočite ako vam suviše odvlače pažnju. Svetova je mnogo, otvaraju se jedan po jedan, a na svakom od njih pronalazićete ostatke drevnih, manje ili više poznatih civilizacija, religija, kultura, arhitekturu, hramove, ponegde i žive stanovnike i istraživanjem ćete doći do određenih zaključaka i otvoriti dalje destinacije. U tom pogledu, igra je prilično jednostavna - treba samo istražiti celu lokaciju, porazgovarati sa svima, kliknuti na istaknute detalje i krenuti dalje...

6 Ono što, međutim, svemu tome daje veoma zanimljivu dimenziju jesu gotovo neprestani razgovori između Aliye i njenog robota. Ako vas mrzi, njih uglavnom možete i da preskočite ili ignorišete i time drastično skratite i pojednostavite igru (aktiviraju se pritiskom na Q - pitanje ili R - primedbu), međutim, time ćete izgubiti dobar deo iskustva koje ovaj naslov nudi. Ti razgovori u početku se tiču njihovog međusobnog odnosa, razloga iz kojih je robot uopšte poslat s njom, zatim raznih nagađanja o nestanku misterioznog naučnika, ali se s vremenom oni šire i na globalnije teorije - o istoriji i kulturi svetova koje posećujete, odnosima između ljudi na različitim lokacijama, politici, a to često sve ulazi i u neka duboko filozofska i životna pitanja.

7 Najbitniju stvar i srž igre svakako čini ona filološka, to jest lingvistička nota, tačnije - dešifrovanje drevnog vanzemaljskog jezika. Autori igre kažu da je on delimično zasnovan na starim egipatskim i kineskim pismima, ali i na nemačkom sistemu komponovanja većih od manjih reči. Budući da ne znam egipatski, kineski, pa ni nemački, to ne mogu da potvrdim, međutim ceo sistem je vrlo, vrlo zanimljiv, iako je, makar u početku, dobrim delom zasnovan na nagađanju. Ideja je da krećete od nekoliko jednostavnih znakova, pa reči, a onda, polako, s vremenom učite i savladavate veće i komplikovanije konstrukcije, sve do kompletnih rečenica ili odlomaka. Reči tumačite na osnovu nekih primedbi svog lika, robota s kojim razgovarate, opšteg konteksta, mesta na kom ste našli natpis, kao i drugih sličnih reči od ranije. Međutim, igra vam veoma retko govori da li ste u pravu ili grešite (mada s vremenom potvrđuje ili precrtava neke reči, pa vam to ipak donekle može pomoći), već mahom samo upisuje vaša rešenja, a onda na njima vi zasnivate neka buduća, ne znajući da li krećete od tačne ili pogrešne premise. A ta rešenja imaju značaja za priču i dalje odvijanje radnje zavisi od njih. Tako se vrlo lako može desiti da krenete i potpuno pogrešnim putem... No, budući da je u pitanju igra koja mnogo više govori o razumevanju nego o nekim konačnim zaključcima, to nećete shvatati kao preveliko opterećenje. Šta god da uradite, nema vraćanja, igra jednostavno teče dalje i, kad to razumete, ni ovi naizgled problematični momenti ni u jednom trenutku neće prerasti u frustraciju. U nekoliko mahova, čak sam se vraćala na tumačenja jezika od samog početka (što nikako nije mali, a ni kratak poduhvat) i to mi nije bilo nimalo zamorno - štaviše vrlo me je intrigiralo da u svetlu novih otkrića i zaključaka ponovo tumačim neke već rešene segmente i eventualno menjam neke već unete prevode.

8 Osećaju prijatnosti i opuštenosti doprinosi i vizuelni identitet igre, koji iznad svega odiše lepotom i vedrinom. Detaljni, rukom crtani pejzaži, zanimljivi likovi, živopisne scene, raznolikost svetova, jedinstvena atmosfera na svakom od njih, bajkoviti predeli nebule kojom plovite... sve to čini Heaven’s Vault jednim čarobnim iskustvom u kom se neprestano uživa. A svaki novootkriveni svet predstavlja novu priliku za istraživanje, otkrivanje i lepotu.

9 Dodatna svetla tačka kad imamo sve to u vidu jeste činjenica da je navigacija u igri potpuno slobodna i svet je skroz otvoren. Nightingale, Aliyin svemirski brod, vodiće vas u svakom trenutku na bilo koji od dotad otvorenih svetova koji odaberete, tako da možete sasvim slobodno da plovite i istražujete, birate kuda ćete dalje, pa i da se vraćate na prethodne lokacije ako mislite da ste nešto propustili. Tragovi, natpisi i informacije na tim mestima dalje će vam otvarati nove svetove. A priča sve vreme napreduje i menja se u zavisnosti od vaših izbora. Autori kažu da igra može u ogromnoj meri da se razlikuje bukvalno za svakog igrača koji je igra, zahvaljujući veoma velikom broju opcija. Ne znam u kojoj meri je to zaista tako, ali ako stvarno svaka mogućnost izbora u dijalozima, zaključcima i prevodima otvara nešto novo, mogu da zamislim da je nelinearnost Heaven’s Vaulta nešto što se zaista retko viđa. Pogotovo ako su zaista sve putanje validne, kao što autori tvrde. Trebalo bi svakako barem još jednom preći igru da bi se sve to potvrdilo.

10 Verovatno sam, kao neko ko obožava lingvističke zavrzlame i jezička pitanja uopšte, prilično pristrasna prema ovoj igri - jer nju ipak pre svega čine reči i sve što se u njoj događa zasnovano je na tekstu. Međutim, sama činjenica neprestanog oblikovanja konteksta u kom igrate čini ovo nečim mnogo većim od puke avanturističke igre. Njena najznačajnija veličina jeste u tome što na neki način sami učestvujete u stvaranju podteksta: u potpunosti je na vama da li ćete je shvatiti i igrati kao duboko religioznu priču, filozofski narativ ili nešto sasvim treće. Taj izbor neće menjati ključne događaje u igri, oni su stalni i fiksni, ali će u potpunosti obojiti njihov kontekst i značenje. Kad pronađete neku drevnu statuu, na primer, vaša je odluka da li ćete je tumačiti kao religioznu relikviju, umetničko delo ili nešto treće, potpuno bezvredno. Ukoliko rešite da idete prvom linijom, verovatno ćete i sve tekstove s te lokacije prevoditi kao da govore o bogovima i veri, a samim tim ćete stvoriti širi kontekst u kom će priča onda dalje teći. Dakle, pronalazak statue na određenom mestu je konstanta, a na vama je da onda kreirate i osmislite kontekst tog događaja. A on će onda uticati na širi narativ i, na kraju, i na kompletno razumevanje priče u igri. Taj pristup je nešto krajnje originalno, na mnogo nivoa fascinantno i u neviđenoj meri doprinosi zaraznosti i uživljavanju u igru. A već sama ta činjenica dovoljna je da Aliyinu avanturu uzdigne među one igre koje se godinama pamte i prepričavaju.