Nintendo je jedna od onih kompanija koja je do sada uspela da proizvede zaista zavidan broj hit naslova i franšiza. Teško da ima nekoga ko je čuo za video-igre, a da ne zna za Mario, Zelda ili Pokemon naslove. Japanska kompanija poslednjih trideset i kusur godina gradi svoj imidž baziran na family-friendly video-igrama, jakim first party naslovima, sopstvenom hardveru, kao i konstantnoj evoluciji svojih voljenih franšiza, koje su do sada imale nebrojeno nastavaka. Verovatno ne postoji kompanija u industriji video-igara, koja može da se povali tako bogatom tradicijom game dizajna, i zaista tonom ideja koje su toliko puta isprobane i implementirane u najrazličitijim tipovima igara. Sve ovo dešava se pod krovom iste kompanije, koja u stilu i zemlje iz koje i potiče veoma drži do tradicije i poštuje sebe i svoja znanja i dostignuća. Ni u jednoj drugoj video-igri sve ovo nije toliko izraženo, kao što je to slučaj sa serijalom Super Smash Bros.

Ono što je svojevremeno započelo kao eksperiment mladog i ambicioznog game dizajnera Masahiro Sakuraia, koji je svoju ludu ideju uspeo da dovede do realizacije u vidu originalnog Super Smash Bros. naslova za Nintendo 64 konzolu (sada već davne 1999. godine), vremenom je postalo jedna od najpopularnijih Nintendovih igara uopšte. Naredne dve igre koje su izašle za GameCube i Wii konzole bili su pravi system seller naslovi, a Super Smash Bros se pozicionirao odmah pored gore pomenutih Mario, Zelda i Pokemon naslova kao glavni proizvod u čitavom Nintendovom katalogu. Možda je to i zato što Super Smash Bros možete posmatrati kao kada bi sve Nintendove igre (a i po koju još) strpali u jedan jedini naslov.

Ta luda ideja koju smo spomenuli, upravo je bila da se gomila likova iza potpuno različitih igara, ubaci u jedan atipičan fighter, u kome cilj nije da protivniku oduzmete health, već da ga lansirate iz arene. Jedna vrsta tuče-platformera, u kojoj se originalno nalazilo 12 popularnih Nintendovih likova. Mario, Link, Pikachu, Kirby, Donkey Kong i ostali u jednoj igri, u opštoj makljaži, u arenama inspirisanim poznatim lokacijama iz Nintendovih igara - zvuči kao dobra ideja? E sad zamislite tu ideju, u ultimativnom izdanju, sa svim parametrima odvrnutim na maksimum. Dobrodošli u Super Smash Bros. Ultimate za Nintendo Switch…

Igra nam donosi čak 74 igriva lika. U svim dosadašnjim Smash Bros naslovima smo bili u prilici da igramo sa već impresivnom ukupnom brojkom od 64 lika, a Nintendo ovoga puta nije želeo da napravi apsolutno niti jedan jedini kompromis. Svi do jednog se nalaze u novoj igri, kao i 11 potpuno novih boraca koji debituju u Smash serijalu. Većina dostupnih likova potiče iz Nintendovih franšiza, ali treba napomenuti da su tu i oni koji su u vlasništvu i ostalih velikih japanskih izdavača - Capcom, Konami, Sega, Square Enix i Bandai Namco Entertainment. Možemo samo da zamislimo kroz koji su pakao oko licenciranja morale da prođu sve ove kompanije, ali ono što je zaista sjajno je da su, pored Nintendovih likova, tu i oni iz Street Fighter, Castlevania, Final Fantasy, Metal Gear Solid i još drugih third party franšiza. Pored toga, tu su i neigrivi likovi koji takođe nisu Nintendovi, pa sve u svemu, najnoviji Smash se može posmatrati i kao pravi mali muzej legendarnih japanskih gaming ikona, kao i lokaliteta na kojima se odigravaju borbe, kojih u igri ima preko sto. O da, setite se kada ste poslednji put igrali tuču u kojoj ima preko sto vrlo detaljno odrađenih stageova. Pravi odgovor je - nikada. Osim toga, igra je i prava best-off kolekcija najboljih muzičkih tema iz video-igara, sa preko 800 što originalnih što remiksovanih numera iz svih pomenutih franšiza.

Glavna mehanika kao i kod prethodnih naslova u serijalu, svodi se na to da se nekoliko likova (do maksimalno osam istovremeno) bore u nastojanju da protivnike izbace sa stagea. Za to postoji puno načina, a osnovni je taj da protivniku oduzmete što je više moguće energije i samim tim ga učinite podložnim lansiranju iz borbene arene. Igra na ovu osnovu „nalepljuje” nekoliko mehanika, pa se kriterijumi za pobedu mogu razlikovati od toga ko ostvari najviše poena u datom vremenskom periodu, ko sačuva najviše života ili toga da jednostavno protivnikov health dovedete na nulu i lansirate ga izvan arene. Za nekoga ko gleda sa strane, dešavanja na ekranu mogu da deluju kao opšti „krkljanac”, gde pršti na sve strane, sa milion što audio, što vizuelnih efekata koji ne štede ničija čula. Međutim, ono što se krije iza svega je prilično duboka gameplay mehanika, koja Smash Bros redovno svrstava čak i na najprestižnije eSports fighting game turnire. Iako je kontrolni sistem pojednostavljen u odnosu na ostale borilačke igre i suštinski se sastoji od dva dugmeta za napad i po jednog za skok i blok, spektar veština koje možete pokazati u igri je izuzetno širok. Naučiti šta radi svaki od preko 70 likova u igri zvuči kao nemoguća misija, ali sve je vešto dizajnirano i igra pruža zadovoljavajući osećaj kako kompletnim početnicima, tako i hardcore veteranima.

Pored toga, Super Smash Bros. Ultimate donosi i vrlo bogat single player adventure mod, kroz koji možete otključati tonu stvari. Ova je jednostavno toliko sadržajem pretrpana igra da ne pamtimo kada je reč „Ultimate” tako dobro išla uz neki naslov.

Najveća Nintendova žurka do sada, na koju su apsolutno svi pozvani, uz nemalo gostiju i sa strane. Super Smash Bros. Ultimate deluje ne samo kao kulminacija svih prethodnih igara iz ovog serijala, već i kao kulminacija Nintendo gaminga uopšte. Sve na jednom mestu, sve na maksimumu. Jedina stvar koja kvari čitavo iskustvo je ponovo traljavo odrađeni online mod, prepun tehničkih poteškoća kojima jednostavno nije mesto u današnjem gamingu.