Došli smo do kraja razvojnog puta druge igre serijala Pillars of Eternity. Po zamisli magova iz Obsidiana kraj puta igre se podudara sa krajem razuma, pošto nam se servira izrazito lavkraftovski obojena ekspanzija. Nastavljamo sa tradicijom baktanja sa različito definisanim „prostornim” domenima do sad manje prominentnih božanstava. Na tapetu je sada Wael, bog snova, misterija i otkrivanja, bog bez antropomorfnog ili konzistentnog izgleda koji bogovi koriste u komunikaciji sa smrtnicima, ali u čijoj promenjivoj morfologiji i generalnoj simbolici prominentno dominiraju oči i pipci. To evocira neke stare bogove iz Lavkraftovog Mythosa, ili možda još više dedričkog princa Hermaeus Moru iz serijala TES.

Autori se nisu zaustavili na povremenim referencama, već je ekspanzija zasićena lavkraftovskim motivima i atmosferom. Ideje ludila, razuma, brisanja ili gubljenja ličnosti, akumulacije zabranjenog znanja, zapisivanja i kreiranja istorije, okultnih eksperimenata i slično, jesu okosnica oko koje se narativ ekspanzije vrti. Kakav Mythos, kakvi bakrači, reći ćete, nije ovo prodavnica pića u Paraliji, naveli ste pre dva meseca da se ovde radi o arhimagovima. Pa i radi se, arhimagovi su prilično upetljani u celu stvar, i kosmički užas se prepliće sa spletkama sujetnih i prepredenih arhimagova koji u svemu vide način na izvuku neku ličnu korist. Još više oduševljava to da je cela stvar sa Krugom arhimagova i čarobnjačkom praksom dobrano začinjena poznatim pračetovskim humorom na tu temu. Arhimagovi nikad ne postanu izravna parodija kao kod pokojnog ser Terija, ali su slične tehnike analogija i sprdnje sa modernim akademskim životom, radom i institucijama veoma česte i, ruku na srce, ekstremno uspele. Humor i horor su isprepleteni na tako divan način, kakav nismo videli još od Bloodlinesa. Promene tona su sjajne i stvarno ne možemo da se setimo umetničkog dela koje ih je ovako dobro radilo.

Krećemo tako što nam posle velikog cunamija u goste dođe arhimag Lengrat (ako ste je ucmekali u prvoj igri i ako se sećate njene priče, možete pretpostaviti kako dođe), koja vam kaže da je njena koleginica Maura našla odbačeno telo Waela (sve vam je ponovo objašnjeno ako ste zaboravili kraj glavne priče Bele Krajine). Sa Lengrat i Tejnom, arhimagom i urnebesno neodgovornim šaljivdžijom, idete do Waelovog hrama koji se nalazi u njegovom telu (dosta pipaka i očiju prodire kroz unutrašnji dekor) da ispitate šta se desilo sa Maurom i da li Waelovo telo može da se upotrebi za nešto. U istraživanju Hale Neviđenog srešćete mnogobrojne članove Okultne ruke, tajne organizacije Waelovih poklonika. Okultne ruke se ne bi postidela ni Vodeka i ostala „crnja” božanstva Eore, jer predstavljaju volšebni miks Sekuritatee, Jedinice 731 i Orvelovog Ministarstva Istine. Infiltracija svega i svačega, uklanjanje i otimanje po njima opasnih individua, kojima se potom sećanje uništava na inovativne načine, razni izrazito neetički naučni, magijski i okultni eksperimenti, detaljna i dalekosežna manipulacije istoriografije i književnosti su samo neke od stvari iz portfolija ove organizacije. Ako ste igrali karte kako treba, zadnji izbor će vas sigurno oduševiti. Nećete verovati šta će vas pustiti da uradite i reakcije koje će to izazvati, urnebesno. To se zove stelarna integracija lorea i prethodnih izbora. Svaki novi segment pisanja iz Pillars serijala po našem mišljenju probija kvalitativnu gornju granicu i ide ka stratosferskim visinama. Pripovedanje je i ovde veličanstveno, posebno dijalozi. Komentarima pratilaca je dato dosta pažnje, pa prosto oduševljavaju. Fasina je sada full kompanjon i preporučujemo da je povedete. Priča Zaboravljenog utočišta je daleko bolje povezano sa premisom vanila igra od one iz prethodnih ekspanzija. Sporednih kvestova ima nekoliko, svi su bitni, odlično napisani i uklopljeni u glavni narativ.

Nakon lore entuzijasta i hard core taktičara, ova ekspanzija namiguje „tamničkim puzačima”, jer predstavlja najbolje dungeon crawling iskustvo u Pillars 2, pored možda potonule stare Neketake. Po veličini se ne približava Beskrajnim putevima iz prve igre, dok je i dosta fokusa dato i priči i loreu, kako ekspanziji Stubova 2 i priliči. Ono što nismo očekivali je brutalna težina protivnika - sve borbe, kojih ima mnogo, izrazito su teške, dok su bossovi, kojih takođe ima mnogo, među najtežim fajtovima u igri. Ako imate noćne more od spora iz prve igre koje vam preuzmu pola partija, oduševićete se jačim verzijama, dok će vitraci iz Hale Neviđenog impresionirati svojom superiornošću u odnosu na rođake iz Caed Nue i Krajine. Zamke su sveprisutne, pa ako ne vodite Maju ili custom drugara sa visokom percepcijom, moraćete da dremate češće nego narkoleptični lenjivac koji se napušio hašiša.

Verzija 4.0 donosi brojna unapređenja koja nećemo sva navoditi, ovo nije Obsidianov changelog. Napomenućemo da je dodata po jedna potklasa za svaku klasu, te prognoziramo svetlu budućnost paladinima Čelične Garote i sveštenicima Vodeke. Ubačeni su svi božanski izazovi i sva četiri megabossa, a dodati su i novi Beretovi blagoslovi. Ispravljeni su preostali sitni bagovi i uneto je sijaset malih unapređenja, što igru čini daleko ispeglanijom, intuitivnijom i udobnijom od 1.0 verzije koja je već briljirala na tim poljima.

U svakom smislu - odlična nadgradnja prave bombe od igre, istovremeno savršen način da se zaokruži briljantno urađena igračka celina i demonstracija visina koje možemo očekivati od serijala Pillars of Eternity u budućnosti. Sledeći deo ne može da stigne dovoljno brzo.