Strašna stvar je nostalgija, tačnije - gledanje na „stara dobra vremena” kroz ružičaste naočari. Tada zaboravimo, recimo, da kada smo išli do lokalne buvare, obično smo nosili šaku žetona jer su najnovije video-igre bile halapljivije od usisivača. Igre su tada bile pravljene da pre svega zarade što više i što brže, a to je značilo i da ste u skoro svakoj igri ginuli kao zec. Sada je popularno biti retronostalgičan, pa viđamo lavinu remastera, rimejkova i onih malecnih konzola u koje ni kertridž ne možete da ubacite. Razlog ove lekcije o istoriji je jednostavan - R-Type se vratio.

Serijal R-Type prošle godine je slavio trideseti rođendan, a ovoga puta je u izdanju EX došao na PC i moderne konzole. U pitanju je kompilacija koja sadrži prvu i drugu igru, preslikane identično sa arkadnih aparata, a pritom proširene brojnim novim opcijama, kao i audio-vizuelnim poboljšanjima. Sam gameplay je neviđeno jednostavan - vodite svemirski brodić sa leva na desno, pucate na apsolutno sve što se mrda i pritom izbegavate da napravite kontakt sa bilo kojom površinom. Vaša standardna puca može da se puni držanjem tastera i tako ispali laser, a tu je i pregršt power upova, kao i kooperativno igranje. Velika kvaka kod R-Type je kuglica koju osvajate kao prvi dodatak. Ona se kači na vaš brodić napred ili nazad i istovremeno služi kao štit i dodatni lanser projektila. Međutim, možete je zafrljačiti ispred sebe i tako efektivno dobiti dodatnog pomoćnika. Izazov je, takođe, otkriti razne sinergije u igri, jer različita oružja i dodaci ne funkcionišu isto ako je kuglica zakačena za brodić ili slobodno pluta unaokolo.

Nećemo okolišati, R-Type je bio i ostao surovo teška igra. Kako je ovo ipak naslov koji vuče korene iz buvara, osećaćete se kao da vas igra udara kolenom u stomak dok ne počnete da iskašljavate novčiće umesto zuba. Ta suluda težina se naročito ogleda u kraljicama i bezočno nefer izazovu koji je postavljen pred igrača. Primera radi, poslednji boss prve igre tokom borbe ispaljuje projektile koji orbitiraju oko vas dok vas konačno ne nanišane i zalepe se vaš brodić. Potraje li dovoljno ceo okršaj, nekoliko takvih neuništivih projektila će instant biti na vašem brodu čim se isti respawnuje. Bolje iskoristite tih nekoliko sekundi, jer vam ne gine trošenje još kredita, ili života. Igra vam čak daje achievement ako uopšte pređete prvi nivo igre na klasičnoj težini. Toliko.

Kako je ipak u pitanju kućno izdanje igre, igranje „na jedan žeton” ostaje samo za hrabre igrače koji žele da jure pozicije na tabelama. Svi ostali mogu da uključe neograničene živote i da konačno vide kraj R-Type igara. Pored olakšavanja igre da ne morate da krenete sve ispočetka ako vas nešto tri puta zvekne, postoji još nekoliko interesantnih podešavanja. Na raspolaganju je izbor između originalne 2D grafike i modernizovanog 3D prikaza, nekoliko pogleda na samu igru, kao i opcija da pred vama bude simuliran arkadni kabinet ukoliko ste baš nostalgični. Između retro i moderne grafike se, inače, možete u bilo kom trenutku prebacivati pritiskom na jedno dugme i ova vremenska mašina funkcioniše gotovo trenutno, a rešeno je na način na koji smo videli u remasterima Monkey Islanda. Nažalost, kameru kada jednom izaberete, uključujući i „ludu” opciju (blago iskošen pogled), ne možete promeniti sve dok se ne vratite u glavni meni igre. Takođe, u Inifnite modu pritiskom na ’Space’ dobijate sva poboljšanja za svoj brodić, a postoji i mogućnost usporavanja ili ubrzavanja akcije, tako da će u ovom izdanju R-Type moći da uživaju i igrači koji nisu toliko vični hiperaktivnim arkadnim šuterima.

Iako je u pitanju remaster, nemojte očekivati grafičku nirvanu. Ovo je u stvari izdanje koje se pre pola decenije pojavilo na prethodnoj generaciji konzola, samo malo prošireno sitnicama koje život znače i začuđujuće je da nisu bile prisutne u prethodnoj verziji. Grafički dometi zato nisu naročito spektakularni, mada osvežena 3D grafika izgleda dovoljno lepo i pregledno da ne bude nametljiva, što znači kada nastane opšti haos na ekranu. Tu je i nekoliko grafičkih modova, ali ih iskreno ne preporučujemo jer kvare inače veoma oštar prikaz, a ne donose ništa naročito. Sve muzičke teme su takođe dobile remaster i odlično zvuče, mada je šteta što se ne mogu koristiti u kombinaciji sa originalnom 2D grafikom. Podrška za kontrolere je zato apsolutno sjajna i igra bez problema prihvata igranje na tastaturi, mišu, kao i na svim popularnim džojpedima koji su nam pali šaka. Kontrole se lako menjaju, a iznenadila nas je nativna podrška za Steam controller, tako da je izbegnuto čačkanje po menijima.

Dimensions EX je interesantan komad gaming istorije i paket koji bi valjalo imati u kolekciji, naročito ukoliko ste nekako sve ove godine uspeli da propustite da zaigrate R-Type. Modernizovane dovoljno da prate aktuelne standarde (online tabele sa rezultatima i slično), igre su i dalje neverovatno zarazne i pokazuju da čistu arkadnu zabavu još dugo neće pregaziti zub vremena. Žao nam je što ovom prilikom nije prisutan i svojevrsni muzej koji bi kolekcionare među nama još češće vraćao igri kako bismo otključavali sadržaj, ali pretpostavljamo da je nešto moralo da se sačuva i za Super Turbo EX reizdanje.