Vanvremenski pesnik koji je sročio stihove za pesmu u špici za TV seriju „Megas XLR” izneo je u tom delu neporecivu i univerzalnu istinu: „Svi gotive džinovske robote!” S tim u vidu, momci iz Brazila (tim The Balance Inc.) koji su odgovorni za igru Override: Mech City Brawl već su samom odabranom tematikom igre kupili veliki deo potencijalnog auditorijuma, samo je bilo potrebno sklopiti robusnu mehaniku borbe, dovoljno zanimljivog single player sadržaja i kompetentan multiplayer i svi bismo bili zadovoljni. Nesrećnim slučajem kao da je balanserima iz Brazilije ponestalo goriva pred samim ciljem jer zanimljivi koncepti nisu sprovedeni do kraja, sadržaja prosto nema dovoljno, a o završnom poliranju do finog sjaja, koje razdvaja hitove od tek dobrih igara, nema ni govora. Ostaje nam da žalimo nad propuštenom prilikom.

No, počnimo ispočetka jer ova igra zaista ima šta da ponudi. Sem toga, ukoliko se u skorijoj budućnosti desi neka epohalna promena - bilo serija patcheva koja će doterati samu igru ili značajan popust na Steamu - Override: Mech City Brawl možda i neće biti tako diskutabilna kupovina kao što je sada slučaj. Blagoslovljeni decenijama tradicije borbe kaiđua i gorostasnih robota, autori ove igre stavili su nas pred još jedan kliše od zapleta koji smo mogli da vidimo u raznim naslovima, bilo da se radi o izvornim pričama (manga i anime) bilo o izvedenim delima kao što su igre i igrani filmovi. Ako ste pripadnik stare škole koji je voleo neku od generacija „Super Sentaija” ili „Power Rangersa” ili ste noviji fan tabačina ogromnih čudovišta i robota zahvaljujući serijalu filmova „Pacific Rim”, tada je šansa da će vam se svideti Override poprilična. Naime, ako ste tokom gledanja tih serija ili filmova poželeli da sami (ili sa prijateljima) kontrolišete velikog borbenog robota, dok se hvatate u koštac sa manje ili više veštački inteligentnim čudovištem, ova igra biće ispunjenje tih aspiracija.

Arcade mod Overridea je zapravo rudimentarna single player kampanja ove igre. Zemlju napadaju čudovišna stvorenja zvana Xenotypeovi i naizgled ništa ne može da im se suprotstavi, već se populacija velikih gradova koji su pod napadom potpuno evakuiše. United Defense Force (pretpostavljamo igrin pandan Ujedinjenim nacijama) formira specijalni odred Rapid Response Team koji čine iskusni piloti ogromnih robota. Jedan od njih ste i vi, proslavljeni borac u Mech Battle ligi. Na vama je da zajedno sa ostalim članovima tima otkrijete odakle i zašto Xenotypeovi napadaju i da okončate njihovu invaziju.

Nivoi kampanje su prilično jednostavni okršaji u prilično malim arenama i svode se na borbu sa talasima manjih protivnika ili okršaje sa većim bossovima sa mnogo većim skalama zdravlja i specijalnim napadima. Srećom, ni vi (to jest vaš robot) niste mačji kašalj. Mehanika borbe je jedna od svetlih tačaka igre, utoliko što je dovoljno jednostavna da se brzo savlada, ali sadrži i dovoljno skrivene kompleksnosti da ćete tek nakon nekog vremena početi da koristite celokupan arsenal vašeg robota. Imate brze i spore (charge) napade levom i desnom rukom i nogom, blokadu, kontru, dodge u svim smerovima, kao i skok, odnosno rakete u leđima za kratkotrajno letenje. Kombinovanjem ovih poteza možete i da ostanete u životu suočeni sa brojčano nadmoćnijim neprijateljem i da nanesete ozbiljnu štetu svemu oko sebe, kako neprijateljima, tako i građevinama. Takođe, igra aktivno suzbija dobar stari button mashing tako što svaki potez greje robota, pa serija nekontrolisanih i besmislenih poteza može da vas pregreje i na kratko isključi.

U igri je ukupno dvanaest robota i dok svi imaju iste osnovne komande, svaki raspolaže sa vlastitim jedinstvenim kombinacijama, a tu su i razlike u brzini i načinu kretanja, oklopu, jačini napada i slično. Sem toga, kada skala života padne na ispod dvadeset odsto, možete da aktivirate specijalni jaki napad, velike razorne moći i sa dodatnom animacijom i poziranjem koji su karakteristični za kaiđu žanr. U skladu sa robotom kog izaberete menjaće se i ljudski piloti koji njima upravljaju (tehnički vaš alter ego), ali to nema uticaja na tok same kampanje. Ono što utiče na tok je delimična nelinearnost pri izboru misija. Tačnije, često imate priliku da birate između više žarišta gde Xenotypeovi napadaju, ali različitim izborima ne menjate tok kampanje nego samo birate koju vrstu nagrade ćete dobiti za uspešno obavljenu misiju. Nagrade su pak poeni za istraživanje kojima unapređujete borbene karakteristike svog robota, paketi oružja i modovi koji menjaju neku od mehanika vašeg robota (jači napad koji generiše više toplote, na primer). Oružje koje opremate u arsenal robota nemate sa sobom sve vreme, već različiti komadi padaju na bojno polje i možete da ih pokupite.

Poseban deo priče o Overrideu je multiplayer koji je u najmanju ruku čudan. Jednog robota mogu da kontrolišu dva (jedan ruke, jedan noge) ili četiri igrača (svaki po jedan ekstremitet), ali kako multiplayer ne podržava više od četiri igrača, nije moguće boriti se protiv drugog četvoročlanog tima dok vam svima srce puca od sreće jer ste ubeđeni da upravljate Voltronom (ili NindžaMegaMunjoZordom, naravno). Tako ste limitirani ili na borbe 2 vs 2 ili 4 vs botovi. Online režim igre more problemi sa matchmakingom, lagom pojedinih igrača i generalno malom igračkom populacijom, što dodatno kvari utisak jer za igru sa minimalnim single playerom, multiplayer je morao biti mnogo bolji.

Kao što smo naveli na početku teksta, Override: Mech City Brawl ima svetlih momenata, i razgaliće srca fanova velikih robota i kaiđuja, ali to nije dovoljno ni da zabavi igrače na duge staze niti da opravda cenu od trideset evra. Ukoliko tokom meseci pred nama igra malo pojeftini, a patchevi ili DLC dodaju još single player sadržaja i ispeglaju netcode da matchmaking bude bolji, a lag manji, Override će biti mnogo privlačnije i prijatnije igračko iskustvo.