Kada se uzme u obzir značaj i razmer Prvog svetskog rata, čudi što nema više igara koje ga koriste kao pozornicu na kojoj će se odvijati njihova radnja. U poslednje vreme, najzapaženija igra sa ovom tematikom (uz, naravno, Battlefield 1) bila je Valiant Hearts: The Great War, simpatičan naslov koji je pre četiri godine objavio Ubisoft. Upravo u vreme obeležavanja 100 godina od potpisivanja mirovnog ugovora između Saveznika i Nemačkog Carstva, pred nama je duhovni nastavak te igre. Sličnost između ova dva naslova ne ogleda se samo u istoj tematici koju obe igre obrađuju, već i u svim ostalim sferama igre, kako u samom konceptu, tako i u pogledu scenarija i načina na koji je priča vođena. Ovo ne treba da čudi budući da je Juen Fanis, „ko-direktor” Valiant Heartsa, u međuvremenu napustio Ubisoft i osnovao razvojni tim DigixArt, koji stoji iza ove igre. DigixArt je pronašao moćne partnere u vidu slavnog studija Aardman Animations, poznatog po filmskim franšizama kao što su „Wallace & Gromit” i „Chicken Run”, te bogate izdavačke kuće Namco Bandai. Kao što se i očekuje od ovakvih imena, plod njihovog zajedničkog rada je audio-vizuelno raskošna igra, koja pleni ubedljivom melanholičnom atmosferom.

Brojne sličnosti između ovog naslova i njegovog duhovnog prethodnika jasno su uočljive, ali postoje i dve suštinske razlike. Prvo, iako je i sam Valiant Hearts bio prilično jednostavna i laka igra, autori su ovog puta otišli korak dalje u pogledu „kežualizacije” igračkog sadržaja, te je ova igra prišla veoma blizu žanru „simulatora hodanja”. Shodno tome, izvođenje je ovog puta iz trećeg lica, što doprinosi imerziji. Pored toga, dok se Valiant Hearts nalazio negde na „ničijoj” zemlji između šarene slikovnice za decu i potresne priče o užasima rata, ton ove igre je jasno definisan i konzistentan. Estetika u maniru crtanog filma zamenjena je daleko ozbiljnijom, gorko-slatkom atmosferom, koja mnogo bolje dočarava mentalno stanje vojnika koji su učestvovali u ovom ratu. S druge strane, i ova igra je lišena krvi, psovanja i drugog 18+ sadržaja i ispunjena je lepim moralnim poukama i zanimljivim činjenicama o Prvom svetskom ratu, što je sve zajedno čini podesnim ostvarenjem za publiku skoro svih uzrasta.

Struktura radnje je ponovo takva da neprestano pratite više priča (ovog puta samo dve), koje se često prepliću. Poznati glumac Ilajdža Vud (Frodo u serijalu „LotR”) pozajmio je glas prvom junaku, Kanađaninu Hariju, koji se u svojstvu fotografa prijavljuje za učešće u ratu kako bi zadivio devojku u koju je zaljubljen. Slično tome, i drugi glavni lik, nemački inženjer Kurt (glas mu pozajmljuje Sebastijan Koh, poznat po ulozi u filmu „The Lives of Others”) takođe je pacifista, koji odlazi u rat kako bi pronašao svog sina-vojnika, kojem se u jednom trenutku izgubio svaki trag. Pri kraju prvog čina, putevi dvojice junaka se ukrštaju i nastaje prijateljstvo koje prkosi hororima rata i pomaže dvojici prijatelja da očuvaju svoju ljudskost u ovim teškim vremenima. Kao kontrast tome, prikazani su i mračniji likovi i situacije koje oslikavaju drugu stranu medalje. Ovo je izvedeno na vrlo lep način i ova igra je daleko od „crno-belog” prikaza rata.

Ono što prvo upada u oči kada pokrenete 11-11 jeste impresivna i nadasve originalna grafika, zbog koje ova igra ne liči ni na šta što smo do sada videli. Specifičan vizuelni izraz ovog naslova nalikuje slici koja je naslikana vodenim bojama i koja se pred vama neprestano „razmazuje” i zatim vraća u prvobitni oblik, kao da mnoštvo četkica istovremeno prelaze preko slike i blago vitopere boje. Logično, slike iz igre nikako ne mogu da dočaraju ovaj efekat i ona zbog toga mnogo bolje izgleda „u pokretu”. Jasno je da ovakav vizuelni stil neće odgovarati svima, ali, takođe, biće i mnogo igrača koje će ovakva grafika oboriti sa nogu. Bez obzira na lični ukus, estetika ovog naslova savršeno odgovara tonu priče i u velikoj meri je zaslužna za izgradnju upečatljive atmosfere, koja predstavlja glavni kvalitet ove igre. 11-11 zahteva strpljivog igrača kojem nije problem da istražuje kompleksne i uverljivo dočarane nivoe, gotovo bez ikakvog cilja sem da upije često tragičnu atmosferu okruženja u kojem se našao. Načelno, vi možete i da projurite kroz priču ispunjavajući samo krajnje ciljeve nivoa, ali to bi značilo da ste promašili poentu ove igre. Ono o čemu smo samo čitali u Valiant Heartsu ovde je predočeno na mnogo neposredniji način, koji efektno uvlači igrača u svet igre. Na primer, okruženja su ispunjena likovima koji oslikavaju generalno stanje uma i duha ljudi (uglavnom vojnika) koji su se našli u datoj situaciji i sa kojima možete nakratko da porazgovarate. U zavisnosti od likova i situacije, oni će govoriti na engleskom, nemačkom ili nekom trećem jeziku. Pored mirnijih nivoa, u igri postoje i intenzivne deonice (npr. učestvovaćete u bitkama kod Pašendala i pobrđa Vimi), koje su oplemenjene jednostavnom eskivažom protivničkih hitaca i podjednako jednostavnim šunjalačkim zadacima. Sve to zaokružuje izvanredna orkestarska muzika, koja odlično dopunjuje atmosferu.

Najveća mana ove igre, koja znatno umanjuje opšti utisak, tiče se mlakih, zaboravljivih likova (samo je jedan lik u celoj igri koliko-toliko zanimljiv, a i on spada među sporedne likove). Odnos između dvojice glavnih junaka, na kojem bi priča trebalo da počiva, prilično je neubedljiv i njih dvojica više deluju kao površni poznanici nego kao pravi prijatelji. Uprkos odličnoj glasovnoj glumi, koja pomaže da se ovaj problem donekle nadomesti, autori su morali više da se potrude oko izgradnje ličnosti i odnosa likova u priči.

Ipak, fantastičan način na koji vas atmosfera ove igre transportuje do rovova i bojišta Prvog svetskog rata (kao i na neke veselije lokacije, na primer, Pariz u ovoj igri je apsolutno prelep) i više je nego dovoljan razlog da 11-11 zasluži jaku preporuku.