Kada su borilačke igre u pitanju, moramo da uputimo sve pohvale ljudima koji rade u NetherRealm Studiosu jer obavljaju izuzetan posao. Njihov rad još više dolazi do izražaja kada se u fokus stavi nova franšiza - Injustice. Za nju imamo samo reči hvale i možemo da kažemo da postavlja standarde i pomera granice očekivanja nakon svakog izdatog nastavka. Nakon fantastičnog Injustice: Gods Among Us iz 2013. godine, red je došao na čistokrvni next-gen nastavak. I to kakav!

Da „pretresemo” gradivo koje smo već prešli u prethodnim lekcijama. Supermen je, nakon psiho-epizode u kojoj je ostao bez deteta i Lois, pogubio Džokera i krenuo u krvavi rat protiv kriminalaca, ali i neistomišljenika i dotadašnjih drugara iz Justice Leaguea. Betmen mu staje na put i igrajući na kartu prijateljstva pokušava da ga urazumi, a kad ništa drugo ne uspe, baca ga u zatvor, a ostatak njegovih sledbenika, zajedno sa Robinom, šalje u izgnanstvo i debelu ilegalu. Međutim, Zemlji preti nova opasnost. Interplanetarni gospodar ludila - Braniac, nakon što je opustošio Kripton, zainteresovao se i za Mlečni put. U pomoć mu odmah priskače ozlojeđeni Grodd i njegova militantna organizacija The Society. Betmen i društvance vrlo brzo shvataju da protiv Braniaca u okrnjenom sastavu nemaju šanse, te rešavaju da Supermena privremeno oslobode...

Injustice 2 donosi petočasovnu single player kampanju u kojoj će uživati svi ljubitelji DC univerzuma. Priča se prati preko maestralno „režiranih” međuscena koje, između ostalog, krasi impresivna grafika, pre svega animacija lica likova, ali i više nego ubedljiv voiceover. Na raspolaganju nam je dvanaest poglavlja u kojima je radnja linearnog karaktera, mada u pojedinim situacijama postoji mogućnost izbora lika kojim ćete upravljati tokom šaketanja. S obzirom na to da se, pored režima Practice, borbi „jedan na jedan” sa AI likovima i online makljaže sa zainteresovanima, na meniju nalazi i špartanje po multiversu, gde ćete misiju po misiju rešavati zadatke koje pred vas baca super-kompjuter Brother Eye, kampanja je tek zagrevanje za krešendo koji sledi. Nakon svake uspešno obavljene misije stiže nagrada u vidu iskustvenih poena, ali i itema koje možete iskoristiti da tweakujete karakteristike vođenih likova. Ovaj mini-RPG sistem neobično dobro funkcioniše u praksi, a čak donosi i mogućnost izrade do pet layouta opreme između kojih se brzo prebacujete. U borbama, tako, mogu da učestvuju likovi bazičnih karakteristika ili oni čiji „stepen razvoja” sami određujete preko pomenutih layouta. Nagradni sistem, logično, važi i za kampanju tokom koje takođe skupljate poboljšanja, a posebna vrsta su „matične kocke” koje sadrže po nekoliko komada opreme.

Na polju samih borbi, Injustice 2 je kao riba u vodi. Akcija klizi, komboi se lako uče, a veliki broj specijalnih poteza, odnosno korišćenja supermoći začin su glavnom jelu. Ako nikad niste igrali borilačke igre, Injustice 2 bez problema možete da probate i u tome uživate, a ako ste napredni „tabadžija”, igra će i te kako umeti da vas nagradi podužom listom poteza i zahvata. Borbeni sistem je zbog toga gotovo savršen, a samo od vaše želje da učite zavisiće da li ćete dizati nivo težine ili ćete ostati na onom podrazumevanom. Možemo da kažemo da Injustice 2 nije beskompromisna tabačina i da naginje mainstream struji, ali joj to uopšte ne smeta i čini je još boljom. Borbe se, inače, odvijaju u multi-stage okruženju koje podrazumeva promenu scenografije na igračevu komandu. Dozvoljeno je korišćenje predmeta iz okoliša, i to ne samo za nanošenje povreda protivniku, već i za manevar (na primer, da biste preskočili suparnika), dok „specijalke” podrazumevaju aktiviranje animiranih sekvenci na čiji tok ne može da se utiče. Po pravilu, sastavljene su iz tri dela, različite su za svakog borca i „ne izlaze iz mode” ni nakon višestrukog ponavljanja. Zapravo, odlično dođu kada treba da se pregrupišete i razmislite o narednoj akciji i, iako možemo da ih poredimo sa ponovljenim snimcima golova u fudbalskim simulacijama, to na kraju dana ipak nije tako. Ovde se nalaze i dve novine koje se tiču „specijalki” i korišćenja predmeta. Naime, oba napada sada pravovremenim delovanjem mogu da se blokiraju, što nije bio slučaj u prvom delu.

Standardna edicija igre stiže sa rosterom, u kojem se nalazi čak 28 (anti)junaka iz DC univerzuma. Postava je all-star karaktera, osmišljena tako da pljuvačne žlezde počnu da rade pri samoj pomisli da vam se igra nalazi na hard-disku. Naravno, spisak će se proširivati DLC-ovima i postaće još bolji, što će uz opisanu mogućnost izmena karakteristika likova (ali i njihovog izgleda) doprineti tome da Injustice 2 bude igralište kojem ćete se dugo vraćati. Mala zamerka autorima, subjektivnog karaktera, odnosi se na to što likovima nije dat look&feel aktuelne glumačke postave iz baterije popularnih TV serija baziranih na DC univerzumu, jer bi to još više podiglo „želim” faktor kod igrača.

Injustice 2 je igra koja se nikako ne propušta. Naročito ako ste ljubitelj borilačkih igara. Svrstavamo je u srednje-napredni red tabačina koji je namenjen širokom dijapazonu igrača. Mana je zaista malo i moraju lupama da se traže, dok je stavki u koloni „Za” više nego što možemo da izbrojimo. Pored izuzetnog rostera, odličnih tehničkih karakteristika i filmske kampanje, posebnu pohvalu zaslužuje novoubačeni role-play sistem razvoja likova i gameplay mehanika, koja ima sposobnost prilagođavanja igračevom umeću. NetherRealm je još jednom uspeo i zbog toga im skidamo kapu.