Ovo je jedna čudna igra. Zapravo, reč igra je u ovom slučaju verovatno pogrešan izraz, pošto je Thirty Flights of Loving kratka interaktivna priča bez imalo gejmpleja, nešto kao Dear Esther, samo mnogo bolje. Dok Dear Esther utiče na čoveka tako što izaziva ružna osećanja, Thirty Flights of Loving čini ovaj svet lepšim mestom.

U pitanju je krimi storija sa snažnim špijunskim vajbom, nastavak besplatne igre Gravity Bone, koja svoju priču pripoveda posredstvom okruženja. Nema dijaloga, već se od igrača očekuje da posmatranjem složi kockice priče, što uopšte nije loša stvar. Recimo, na samom početku nalazite se u svom podzemnom HQ-u. Na zidu vidite nacrt nekog aerodroma sa obeleženim prolazima i tačkama interesa. Ulazite u vozilo i tada sledi flashforward, jump-cut - sada ste u nekoj nepoznatoj prostoriji, a vaše kolege kriminalci leže u lokvama krvi. Odmah shvatate da se nalazite na tom aerodromu, te da je vaša misija, kakva god ona bila, pošla naopako, što je mnogo zanimljivije nego da su vam samo rekli: „Misija se odigrava na aerodromu”. Ne, to ste sami zaključili, i tako je zabavnije.

Doduše, kockice priče, koliko god vi bili pažljivi, nećete uspeti da složite. Prilično smo sigurni u to da ni autor igre Brendan Čang (poznat po Atom Zombie Smasheru) ne zna šta se tu tačno dešava. Igra je potpuni style over substance. Srećom, tog stila ima na pretek. Thirty Flights of Loving je bizarna kombinacija „Uličnih pasa” i nečeg daleko čudnijeg i nadrealnijeg, pošto nema dijaloga i svi su kocke. Režija je izvrsna, a radnja nelinearna, kao u „Uličnim psima”. Čak i početak koji smo opisali podseća na slavni klasik Kventina Tarantina. Kriminalci kreću na posao, i onda BENG! - nešto je pošlo naopako i Tim Rot stenje na zadnjem sedištu automobila. Dalji tok priče odmotava se kombinacijom flešbekova i sadašnjih događaja, sa mnogo iznenadnih promena scena i muzike. Ukratko, igra je izuzetno kul.

Uprkos tome što je nadrealan, Thirty Flights of Loving je jedno pozitivno iskustvo, koje može da popravi dan. Igrajući ga, vi se uživljavate u priču i zaboravljate na sve probleme. Uprkos nedostatku dijaloga, odnosi između likova deluju donekle stvarno, čime Draga Ester, recimo, ne može da se pohvali. Dodatni plus je i dražesna špijunska muzika, kao i lepo dizajnirana okruženja, koja čine da se zaista osetite kao da ste se našli u nekom špijunskom filmu.

Zanimljivo i neobično. Tačno je to da je style over substance uvek mana. Međutim, u ovom slučaju je ona nedovoljno velika da u većoj meri umanji zadovoljstvo. Bilo kako bilo, ako vas isključivo zanima gejmplej, onda zaobiđite Thirty Flights of Loving. Otherwise...