Iza podužeg naslova krije se hit zanimacija probitno izdata kao launch naslov za platformu Playstation Vita, koja pola godine kasnije stiže i na PC i Mac tržište. Iako je TfSMBA!! zapravo nastavak prošlogodišnje Playstation ekskluzive pod nazivom About a Blob, sa kojom deli identičnu grafiku i način igranja, igra donosi i nekoliko dobrodošlih novina i poboljšanja.

Od početne premise, preko neodoljivog audio-vizuelnog stila, pa do pratećih forica i fazona, igra predstavlja više nego uspeli omaž filmovima, petparačkim pričama i celokupnoj supkulturi SF žanra o invaziji vanzemaljaca tokom 50-ih godina prošlog veka. U ulozi ste naslovnog Bloba, vanzemaljskog želatinastog entiteta koji je jedno veče, zdravo najeđen eksperimentima u laboratoriji u kojoj je zatočen sa ostalim sunarodnicima, odlučio da se uvuče u ranac jednog od posetioca kompleksa i šmugne u veliki svet.

Sama igra odrađena je kao set interesantno dizajniranih platformsko-logičkih nivoa, na kojima je cilj pronaći izlaz korišćenjem Blobove „osnovne” veštine, i nekoliko dodatnih sposobnosti koje će vam se progresivno otključavati. Dotična primarna „specijalnost” tiče se, naravno, neumerenog proždiranja svega po nivou što nije pričvršćeno za tlo i što je u tom trenutku manje od samog Bloba. Konstantnim klopanjem gabariti mališe vremenom rastu, što je uslov da izađete sa pojedinih delova nivoa (blokiranih plutanim čepovima). Kako se vaša odiseja bude nastavljala, Blob će vremenom, od sitne hrane, preko aparata po domaćinstvima, početi da guta i prestravljene ljude, automobile, tenkove, pa čak i zgrade, što će sve kulminirati sjajno odrađenim finalom, zbog čega nećete biti u stanju da skinete kez sa lica.

Dodatne sposobnosti tiču se različitog manipulisanja pojedinim elementima na terenu (pomeranje različitih rampi pomoću miša, naglo propadanje koje probija mekše prepreke ispod vas, sposobnost odbijanja i privlačenja ka ljubičasto ozračenim objektima, kao i deonice sa lebdenjem), i vešto su uklopljene unutar nivoa kao logički izazovi, čije rešavanje donosi dodatni „materijal” za ždranje kao lajtmotiv igre.

Osim činjenice da celu igru možete da smažete (ha, smažete!) za jedno popodne, i da je izostavljen co-op režim (što je bila glavna odlika prve igre), ništa drugo značajnije ne pada na pamet u odeljku sa zamerkama. Glatki gameplay, sjajna i zabavna atmosfera, odlična zvučna obrada, mnogo omažiranja drugim igračkim indie biserima (u vidu panoa i postera kraj kojih ćete prolaziti), what’s not to like... Nestrpljivo očekujemo sledeću igru iz ovog serijala.