Kada bi se neko u Guerrilla Gamesu setio da angažuje dobrog scenaristu (može i bolivudskog), zapleti u Killzoneu bili bi znatno kvalitetniji. Ma, da budemo skroz slobodni, da su pitali igrače na svom forumu šta žele da vide u nastavku, imali bi više uspeha nego ovako. Priča je bila i ostala rak-rana franšize Killzone (u next-gen ruhu), a izgleda da pomaka nema ni u trojci.

Šta je ono što znamo? Potera za Scolar Visarijem urodila je plodom, čak je toliko „dobro” prošla da ga je Rico upucao ne trepnuvši. Osveta je strašna: Helganci na licu mesta aktiviraju atomsku bombu brišući sa karte glavni grad i na taj način zarobljavaju pripadnike ISA na planeti. Naš stari poznanik Tomas Ševčenko mora da povede ostatak trupa ka sigurnoj zoni i obezbedi im evakuaciju u orbitu. Naravno, Helganci bacaju sve što imaju na bojno polje u pokušaju da ih spreče u toj nameri, a situacija se dodatno komplikuje... U najkraćim crtama i bez otkrivanja „radnje fabule” to bi bio zaplet novog Killzonea. Plitka priča proštepana je površnim likovima i krajnjom nebrigom autora o njihovim međusobnim odnosima i identitetu. Ne pomaže mnogo ni to što je prisutan novi, ženski lik - lepuškasta Jammer. Apsolutno sve ostalo je na nivou prethodnika. Stvar donekle izvlače međuscene koje su tako dobro režirane i modelovane da vilica ispada. Međutim, baš kao i prošlog puta, priča je tu samo da napravi pauzu između pucačkih sesija...

U Killzoneu 3 akcija teče kao na traci! Sve se ruši, puca se sa svih strana, vojnici oko vas ginu, neprijatelj nadire sa čela, komanda vam urla u slušalicu tekuća naređenja. Borbe ostavljaju bez daha, i tek kad se malo priviknete na tempo počinjete da uviđate da se radi o jednoj od najintezivnijih pucačina koje danas postoje. Misije se nižu i kombinuju one „na nogama” sa onima gde imate priliku da upravljate raznim bojnim sredstvima (čak i minijaturnim hodačicama, džet-pekom...) ili mitraljezima i kulama. Predaha gotovo i da nema, samo gurate napred i pokušavate da sačuvate živu glavu. Čini nam se da je igra (na podrazumevanom nivou težine) za nijansu lakša nego prethodni deo, prvenstveno zbog podatka da neprijateljski vojnici nisu agresivni kao ranije i lakše ih je eliminisati. Možda je osećaj subjektivan. Dok budete brodili ruševinama i od života odvajali „crvenooke” shvatićete da priča više uopšte nije važna, jer je napucavanje tako sočno i dobro da je samo po sebi dovoljno da ostanete zainteresovani do kraja. Sistem „čučni-pucaj-čučni” ne funkcioniše tako sjajno kao u serijalu Gears of War zbog toga što se vođeni lik „ne lepi” za zaklon, već je potrebno držati i puštati dugme na upravljaču kako bi se sekvenca ponavljala. S obzirom na to da istovremeno možete nositi do tri „vatrene alatljike”, ovaj sistem i ne morate koristiti često - ponekad je dozvoljeno izigravati heroja i neprijatelje odstraniti rafalnom paljbom i rasipanjem municije (ima je u izobilju). Moramo nešto da prokomentarišemo i na temu samih nivoa. Sećate se kako je Killzone 2 bio monoton po tom pitanju sa svim onim tumaranjem u urbanom okruženju? Za razliku od njega, Killzone 3 uvodi mnoštvo novih destinacija kao što su šuma, posapokaliptični junkyard, ledom okovani zatvor, svemir...

Kampanja je kratka, ali opet za pinkicu duža nego u dvojci (možda ćete izvući osam sati igranja). No, to je tek zagrevanje za ono što sledi. Ako ste vlasnik PlayStationa 3, poznata vam je činjenica da Killzone 2 donosi jedno od najupečatljivijih online iskustava kada je FPS žanr u pitanju. Autorski tim je i na ovom polju pripremio nekoliko noviteta, pa tako multiplayer sada podržava tri različita režima (Guerilla Warfare, Warzone i Operations), donosi pet klasa vojnika (Marksman, Engineer, Field Medic, Tactician i Infiltrator), te novi sistem rangiranja igrača koji podrazumeva kupovinu unapređenja osvojenim iskustvenim poenima. Najviše pažnje privlači režim Operations, koji donosi neku vrstu zauzimanja protivničkog utvrđenja, a u vatru baca i animirane međuscene u kojima se pojavljuju najistaknutiji igrači u partiji. Sa igrom dolazi ukupno osam multiplayer mapa. Dalje, zahvaljujući postojanju režima Botzone, reflekse za online okršaje moći ćete da brusite protiv AI rutine u offline okruženju. Konačno, offline donosi i podršku za igranje kampanje u društvu jednog prijatelja. Klasičan co-op režim koji podrazumeva podeljen ekran. Nažalost, kooperativno igranje kampanje nije moguće online.

Bez ikakvog dvoumljenja možemo reći da je Killzone 3 trenutno tehnički najsavršenija igra. Grafika je božanstvena, svetlosni efekti takođe, a oduševio nas je i nivo detalja (delimično destruktabilne) okoline. Takav sklad i savršenstvo retko se viđaju na ekranu, a ova igra nudi upravo to - vizuelnu nirvanu. A to je tek početak! Zvuk je dts formata i ako imate odgovarajući audio sistem, uživaćete u simfoniji dobro pozicioniranih zvukova. Ostaje konstatacija od prošlog puta da igru krase filmska muzika, dobar voiceover i odlični zvučni efekti. Verovali ili ne, ni ovde nije kraj kada su tehnikalije u pitanju. Naime, Killzone 3 donosi podršku za Move i podržava stereoskopiju. Uranjanje u 3D svet zahtevaće specijalne naočare i odgovarajući televizor, pa će zasad samo oni sa najdubljim džepom igru konzumirati u njenom punom sjaju. Inače, 3D podrška je jedan od razloga zbog čega igra jede gotovo sav raspoloživi prostor (42 GB) na dvoslojnom blu-ray disku. A vala su je i napakovali.

Ako izuzmemo štucavicu sa pričom i likovima, Killzone 3 donosi unapređenja u gotovo svakom bitnom segmentu. Neka od njih možemo nazvati revolucionarnim (stereoskopija, Move), dok su neka samo kozmetičkog karaktera (likovi više međusobno pričaju, a manje psuju). Kada se na sve to nakaleme i izuzetna vizuelna komponenta, predivne međuscene i natprosečan zvuk, dolazimo do zaključka da je Killzone 3 AAA naslov u punom smislu te reči.