Fratboy extravaganza... Za ovaj izraz ne postoji adekvatna alternativa u srpskom jeziku, jer domaća omladina koja tokom studija ne stanuje kod mame umornu glavu spušta na jastuk plesnjivog studentskog doma. U nas ne postoje bratstva, osim ako Hercegovce koji stoje zajedno i puše cigare na pauzi predavanja ne shvatimo kao ZetaMrkaKapaTau. Sve što znamo o frat kulturi saznali smo iz američkih filmova, srećni što ne delimo isti ukus na polju sporta, filma, muzike i zabave sa mlađim adolescentima sveže puštenim s lanca.

Bulletstorm je SF pucačina u prvom licu koja je labolatorijski precizno skrojena da se svidi prosečnom fratbratu. Igra bi se žestoko primila i u dizelaškoj zajedinici, ever receptivnoj na sprdačinu, viceve i kovanice koje kombinuju nazive za intimne delove tela, šuterski gameplay baziran na gađanju mutanata u baš te delove tela i šutiranju divljaka u kaktuse ili preko ivice provalije. Za igru prepunu dijaloga posle kojih ćete poželeti da se istuširate, Bulletstorm ima sasvim solidnu, pulp-SF fabulu koja operiše klišeima iz „Mad Maxa”, „Reservoir Dogsa” i serije „FireFly”. Storija o Grejsonu Hantu, ex-specijalcu koji se nakon pijanog pokušaja osvete generalu koji je njega i njegov tim koristio za nečasne operacije (i oterao u pirateriju) ruši brodom na backwater planetu prepunu mutanata i bandi ljudoždera, gubi kompletnu posadu osim kolege kiborga, stupa u nevoljnu alijansu punu seksualne tenzije sa generalovom saradnicom i pokušava da preživi u nemogućim uslovima, uopšte nije loša. Preterivanje na polju psovanja, pljuvanja, eksplozija, kletvi i šutiranja neko će shvatiti kao gigantski plus... Igra je planski skrojena da izazove kontroverze i da kroz kapitalizaciju naricanja zabrađenih mama i psihijatara u TV panel diskusijama ostvari malo besplatne reklame, ali na njenu „provokativnost” navući će se samo veverice. Osim psovanja, alkoholisanja i nasilja u stilu crtanog filma kakav bi režirao Kventin Tarantino, igra se ne dotiče ničeg realno kontroverznog nalik na rasizam, homofobiju, talibane ili bankarski sektor.

„Kill with skill” je krilatica koju neštedmice rabe autori igre, ističući da je Bulletstorm jedinstvena zver među šuterima iz najmanje tri razloga: energetskog biča, čizme i proklizavanja, faktora koji drastično dopunjuju standardnu ideju pucanja u lice ili telo. Protivnike u igri nećete samo puniti olovom, već ćete ih šutirati u „terenske faktore” nalik na kaktuse, ogoljene žice, biljke mesožderke i provalije, hvatati bičem, šutirati u glavu pa rokati u vazduhu, klizati oko njih kao manijak (slično Vanquishu) i gađati ih u zadnjicu ili ih „dispečovati” na neki deveti način, poput džedaja koji je poludeo i odlučio da napiše vodič za kreativno ubijanje. Srž akcione kombinatorike jesu ubistvene složenice koje donose skor, a u toj sferi igra donekle podseća na The Club, samo što je neuporedivo zabavnija od ovog promašaja pokojnog Bizzare Creationsa. Poene stečene nasilnim kombinacijama metka i terena, pogocima u glavu, zadnjicu i mošnice (za koje dobijete +25) možete potrošiti u posebnim stanicama za snabdevanje municijom i apgrejdima za oružje. Za dobar rezultat zaista će vam trebati veština, ali igra neće penalizovati manje vešte igrače koji protrčavaju kroz nivoe u želji da vide šta će biti na kraju. Sve je to zabavno na jedan sulud, manijakalan način, skrojen da kroz prenaglašeno nasilje, kill score cifre koje skakuću po ekranu i „vau, jesi video ovo lol” poteze igrača baci u frku i adrenalisko-endorfinsku rezonansu.

Bulletstorm je igra koja platformsko-univerzalni, ali nipošto impresivni Unreal engine koristi do poslednjeg molekula snage. Iako se radi o hodnik-pucačini, impresivni eksterijeri turističke planete koja je otišla k vragu i fantastični skript okršaji nalik na fajt sa Godzila-stil monstrumom kvalitetom uporedivi su sa Call of Duty naslovima. Igrači koji žele brzu i uzbudljivu vožnju, lupanje srca i brisanje znoja sa čela osećaće se kao da su uboli džekpot.

U igri nema kompetetivnog već samo kooperativnog multiplayera. Dobro ste pročitali: igra koju potpisuju tvorci Painkillera, Unreal Tournamenta i Gears of Wara (People can Fly + Epic Games) nema kompetetivni multiplayer, a prošlomesečni naučno-fantastični survival horror hitić ga ima. Šta se dešava sa ovim svetom? Džezabel! Ubijanja među prijateljima nema iz prostog razloga što su igračka mehanika, oružje i potezi prilagođeni stvaranju over-the-top efekta u single playeru: na šta bi ličio multiplayer u kojem bi drugog igrača mogli „stunlockovati” bičem, pola minuta bacati i šutirati kao budalu? Taj neko bi vas ispsovao i momentalno uradio ragequit. Kooperativni multiplayer modovi, među kojima se ističe Anarchy (nalik na Horde iz Gears of War), funkcionišu kao arene u kojima sarađujete sa drugim igračima na polju maštovitog kokanja kripova i budženju haj skora.

Da sumiramo, Bulletstorm je inicijalno fascinantno i uzbudljivo, ali krajnje jeftino i plitko igračko iskustvo. Moderna varijanta „Brus Li filma” prikazanog u bioskopu Kosmaj, kojoj za kompletiranje mentalne slike nedostaju samo romska dečurlija obuzeta oponašanjem kung-fu pokreta posle projekcije. Brutalni cliffhanger na kraju kampanje nekako se čini prirodnim u ovakvoj konstelaciji faktora.