Među dežurnim kritičarima preovlađuje mišljenje da je Gran Turismo 5 najbolja simulacija vožnje ikada napravljena, ali da je kao igra debelo podbacila. To kako su se ova dva pojma našla u istoj rečenici pobliže objašnjava podatak da gotovo svi koji su igrali GT 5 hvale njegovu fiziku, a osećaj vožnje opisuju kao next to the real thing. S druge strane, ljudima izgleda nedostaju Fernando Alonso ili Dženson Baton, koji bi glasom zadihalog ata objašnjavali igraču zbog čega je bitno da pobedi u narednoj trci. Nedostaje im blurom razmazan ekran, ženkice u mokrim majicama koje se prse preko vrućih hauba, jurnjava sa policijom, izigravanje bad guyeva, život u prikolici, DJ koji sa bine urla iz sveg glasa o ko zna čemu... Ljudi, ovo je zaista simulator vožnje, ne najnoviji polufabrikat koji dolazi kao suplement za podizanje adrenalina kod dečurlije koja ni u petogodišnjem planu nisu predviđena za dobijanje vozačke dozvole.

Elem, najveći nedostatak GT 5 jeste njegov razvojni tim. Polyphony Digital je skupina opsesivnih higijeničara kojima ni 10 godina ne bi bilo dovoljno da upakuju igru onako kako su zamislili. Petica je svetlost dana trebalo da ugleda još tamo negde 2008. godine (možda i ranije), a ne da se njen izlazak odlaže sve do sada i da se tako dozvoli da na svetlo izađu očigledni nedostaci. Da, stvar bi bila rešena da je Sony odrešio kesu i dozvolio zapošljavanje 10.000 ljudi (uopšte ne preterujemo) koji bi se bavili modelovanjem, snimanjem, digitalizovanjem i osmišljavanjem sadržaja. Ali nije! Tvorci serijala Forza Motorsport zato sada zadovoljno trljaju ruke, pošto su davno izbacili treći nastavak koji GT-u parira gotovo na svim poljima, a negde je čak i bolji.

GT 5 grafički ni izbliza nije tako sjajan kako smo mislili, štaviše primećujemo krzave ivice na pojedinim vozlilma, kockaste senke, teksture oko staze koje kao da su sad stigle iz nekog PS One emulatora itd. Da stvar bude još gora, većina automobila nema pogled iz kabine već samo sa branika, sa haube, odnosno klasični third person view (odozadi, što bi rekli). Igrom defiluje gotovo 1000 automobila, od kojih tek njih 200 spadaju u kategoriju Premium. Ti modeli su savršeni, vilica da vam zadrhti od detalja - kako spolja tako i iznutra. Šteta je samo to što posao nije završen. Previše se zagrizlo.

Potporu izrečenom mišljenju nalazimo već u samom katalogu automobila koji ne prevazilazi ovozemaljsko samo brojkom već i svojim sadržajem. Naime, više nećete biti ograničeni na gradske automobile, suludo brze sportske modele i pokoji oldtajmer. Ponuda je proširena na kartinge, pikape, NASCAR bolide, reli automobile... Logično, karting vozite po karting stazi, reli negde po snegu i blatu, dok su tu i ovalne staze sa čijim će vas vrlinama i manama upoznati niko drugo do Džef Gordon, vedeta NASCAR šampionata. GT 5 hostuje 60-ak staza i na njihov odabir nemamo nikakve zamerke. Ima tu izmišljenih lokacija, ali i onih realnih poput Suzuke, Nirburgringa, Monce, Monaka, pa čak i čuvene test staze iz popularne emisije o automobilima „Top Gear”.

U otvaranje više nego bogatog sadržaja krećete sa ograničenim budžetom i dilemom da li kupiti novi automobil u salonu ili neki polovnjak kod lokalnog dilera. Zamena guma, promena ulja, rađenje generalke motora ili kupovina kvalitetnijih delova koji od na brzinu sklepanog tranzistora prave koncertno ozvučenje zavisiće od priliva keša. Novce zarađujete učestvujući na trkama koje su podeljene po klasama automobila koji u njima mogu da učestvuju, a onda i po težini. Bitno je zaraditi i iskustvene poene, jer oni otključavaju nove automobile, staze i igračke modove. Pored klasičnih trka, možete se oprobati i u nekom od specijalnih „izazova” koji su takođe podeljeni po težini. Tu spadaju vožnja kartinga, testiranje automobila „mercedes” za kompaniju AMG na stazi Nirburgring, učestvovanje na reli trkama, druženje sa Džefom Gordonom i ispunjavanje njegovih zadataka, ludiranje na „Top Gearovoj” test stazi... Naravno, zadržano je i polaganje za licence koje donose iskustvene poene, a tu je i mod B-Spec koji ne podrazumeva aktivno učestvovanje u trkama već kreiranje vozača i njegov coaching kroz svet trka. Izvan karijernog moda vrebaju vožnje na štopericu, pojedinačne trke, online komuna... Onaj ko je rekao da igra ne nudi dovoljno sadržaja ili je p(l)aćenik ili materijal za mentalnu instituciju.

Širu priču o implementiranoj fizici namerno smo izbegli. Model koji je nastao u Polyphonyju je nešto vanserijsko! Išlo se do takvih sitnica da se u realnom vremenu određuje kovitlanje vazduha iza automobila, pa vi vidite. Zato GT 5 može biti vraški težak neiskusnim igračima, ali su tu pomagala koja se mogu iskoristiti i stvar donekle prepustiti AI-u (ABS, kontrola stabilnosti, idealna putanja...). Ono za šta ćete morati sami da se snađete jeste volan. Igru je prava grehota igrati klasičnim kontrolerom jer ni izbliza ne nudi preciznost potrebnu za napadanje krivina, a kamoli filigransko dodavanje gasa ili aktiviranje kočnica. Ovo shvatite veoma ozbiljno - GT 5 je uz volan nešto sasvim drugačije!

Jasno je da nijedna trenutno aktivna trkačka igra za konzole ne može da se poredi sa Gran Turismom 5, bar ako vam je stalo do realnosti i fizičkog modela. Nismo skloni mišljenju da su autori pali na malim stvarima i da je igra nezanimljiva. Naprotiv, nudi sasvim dovoljno prostora da se razmašete i uživate mesecima. Šta ima veze što je mnoštvo igračkih modova odavno viđeno? Big deal! Tim koji dobija se ne menja. Važno je reći to da su autori obećali redovno izbacivanje DLC-ova koji će donositi nove modele automobila, ispravljati uočene bagove, ali implementirati i potpuno nove igračke modove. Što se tiče Forza Motorsporta 3 - vrlo su blizu, vrlo! Evo, već se i četvorka najavljuje, preti se „Top Gear” stazom, još realnijim upravljanjem, bogatim rosterom automobila. Iz Polyphonyja opet grakću da su krenuli sa radom na šestici. Ko je bolji? Nerešeno!