Potezne strategije sa kartama mogu se bez problema okarakterisati kao „minority in a minority of a minority” i relativno retko nam se pruža prilika da se oprobamo u ovom specifičnom podžanru. Zbog toga je s nestrpljenjem iščekivan izlazak igre Guardians of Graxia renomiranog Petroglyph Gamesa (poznatog po odličnom Star Wars: Empire at Waru), koja je najavljivana kao kompleksna potezna strategija sa obiljem jedinica i magija, kao i primesom RPG elemenata.

Na početku svake partije dobijate 12 nasumično odabranih karata koje se dele na jedinice i magije. Ovo rešenje neće se dopasti igračima naviknutim na mogućnost kreiranja sopstvenog špila, shodno svom strateškom afinitetu. Ipak, ovim vas igra primorava na to da se prilagodite svakoj situaciji i improvizujete, što doprinosi dinamici i izazovnosti partija. Relativno kratak tutorijal na početku prve misije u kampanji uputiće vas u osnove igre, ali on ni izbliza ne pokriva sve aspekte koji su od značaja za izvođenje. Odnose i upotrebljivost jedinica i magija, raspolaganje manom, specijalne sposobnosti heroja, vrste napada i odbrane, kao i presudnu važnost terena i strateškog pozicioniranja naučićete na teži način, gledajući iz partije u partiju kako vas protivnički AI čisti sa mape, što će izazvati frustraciju čak i kod igrača sa debljim živcima.

S tehničke strane, ukoliko se izuzme nekoliko bagova koji će sigurno biti ispravljeni prvim patchom, igra je izuzetno neudobna. Prečice na tastaturi, rotacija kamere radi bolje preglednosti ili ubrzavanje animacije borbe su opcije koje su postale standard još pre deset godina, ali za njih ekipa iz Petroglyph Gamesa izgleda nije čula. Na ovakve nedostatke se jednostavno nije moguće navići s obzirom na to da pojedine partije mogu potrajati i po tri-četiri sata, čemu umnogome doprinosi i poražavajuće spor AI igre. Grafika je pristojna, ako se ima u vidu to da je instalacija „teška” samo 600 megabajta. Muzičke numere su solidne, ali brzo dosade pošto da ih nema mnogo.

Najveći nedostatak igre je nepostojanje bilo kakve multiplayer opcije. Guardians of Graxia nema čak ni hot seat. Ovakva odluka razvojnog tima sigurno će odbiti igrače, jer kakva je to strategija bez multiplayera? Kampanja i skirmish protiv računara trebalo bi da posluže kao puko upoznavanje s mehanikom igre i oštrenje ratne sekire za prave, online okršaje. Da stvari budu još gore, igra dolazi sa samo devet mapa i bez alata za njihovo samostalno pravljenje. U momentu pisanja ovog teksta, na Steamu se već pojavio map pack sa dodatnih deset mapa.

Nedostatak multiplayer opcije, strma kriva učenja i sveukupna neispoliranost igre sigurno će odbiti veliki deo ciljne grupe, pa će se Guardians of Graxia dopasti samo malobrojnim, spartanski posvećenim poklonicima žanra, što je šteta s obzirom na evidentan potencijal naslova.