Zapadnjački izraz „poor man’s...” često se koristi da se efikasno uporedi nešto što je manjeg kvaliteta (ili vrednosti) sa nečim što mu je (superiorniji) uzor. Primer: Žan Klod Van Dam je poor man’s Čak Noris, see? Ovaj termin gotovo savršeno opisuje avanturu So Blonde koja predstavlja mućkalicu svojih uspešnijih prethodnica, dvodelne sage Runaway i legendarnog Monkey Islanda. Šta je to pošlo naopako u igri, za čiju je priču i dizajn odgovoran Stiv Ins, iskusna avanturistička kuka koja za pojasom ima zadenute sve avanture iz serijala Broken Sword sa još nekoliko legendarnih starijih naslova?

Priči koja prati igru pozavideli bi i scenaristi serije „VIP” u kojoj je, gle čuda, glavna zvezda još jedna plavuša (najpoznatija na svetu). U ulozi ste plavušice Sani kojoj uncool roditelji poklanjaju krstarenje na dalekim morima. Nakon jedne strašne oluje (i deficita džentlmenstva njenog prijatelja Breda), Sani završava u hladnom okeanu i sledećeg jutra se budi na plaži neidentifikovanog rajskog ostrva. Od roditelja (i luksuznog prekookeanskog broda) ni traga ni glasa. Nestali neseser sa najmanje 70 kozmetičkih preparata za normalno funkcionisanje, nedostatak ogledalceta, neupotrebljiva kreditna kartica, mobilni telefon bez signala i nijedan tržni centar na vidiku predstavljaju pravi pakao za jednu razmaženu tinejdžerku. Da zlo bude veće, Sani će (neobjašnjivo) proputovati i nekoliko vekova unazad kroz vreme. Tako će naša junakinja, u pokušaju da napusti ostrvo, nabasati na pravu piratsko-domorodačku bulumentu likova za koje će dugo vremena biti uverena da su zaposleni u izuzetno uverljivom tematskom parku, da bi u nastavku avanture pomogla gusarskoj ekipi okupljenoj oko zgodne kapetanice Morgane da svrgne glavnu pošast ostrva, zlog piratskog kapetana Jednookog.

Već i prvi pogled na artwork na kutiji igre sugeriše da će glavna tematika igre saržati sve moguće klišee i reference na viceve o plavušama. U ovom slučaju, ona je zaglavila u okruženje koje u poslednje vreme postaje inspiracija za zabrinjavajući broj igara, ne samo avanturističkog žanra. Nažalost, (relativno) dobar potencijal priče i okruženja nije preterano uspešno iskorišćen u samoj igri. Manje ili više grubo sprdanje na račun plavuše zaglavljene na piratskom ostrvu (kojem će i ona sama često doprinositi), jednostavno nije preterano smešno jer ste ga ili čuli već previše puta, ili naprosto nije dovoljno originalno da bi vam (čak i s vremena na vreme) izmamilo osmeh na lice. Stiv Ins je debelo podbacio na ovom polju (na kojem je trebalo da bude i akcenat igre), a celoj stvari samo odmaže direktno kopiranje situacija i stvari koje su neodoljivo dobro funkcionisale u Monkey Island igrama (recimo, grubo i neoriginalno „mačevanje” uvredama, ovde oličeno u razmeni viceva o plavušama i brinetama kojima će se Sani i Morgana prepucavati prilikom svog drugog susreta). Druga zamerka u ovom smislu odnosi se na slabo oblikovanu i prezentovanu priču (pre svega uzrokovanu šturim ili nebitnim inoformacijama koje će vam sami likovi davati), zbog koje ćete većinu vremena tapkati u mraku, ne znajući šta se tačno od vas očekuje da uradite sledeće (sem ako ne računamo trud da se stigne na neistražene lokacije). Celoj stvari kumuju i ponekad nelogične zagonetke, odnosno načini za njihovo rešavanje, što će vas pre ili kasnije primorati na stupidno kombinovanje inventarskih stvari bilo između sebe, bilo sa drugim relevantnim predmetima na lokacijama.

Igrački interfejs relativno je jednostavan i funkcionalan, sa inventarom u donjem delu ekrana, levim tasterom miša za kretanje/trčanje odnosno inspekciju predmeta i desnim za otvaranje opcije za njihovo ponovno ispitivanje ili interakciju (što predstavlja ubitačan koktel za živce u kombinaciji s pomenutim kombinovanjem svega i svačega u nedostatku logičnih hintova za dalji napredak u igri). Ovome treba dodati i scene, često pretrpane gomilom referenci i predmetima koje nije moguće nikako iskoristiti (osim pukog Saninog komentara o čemu se radi) i koji samo dodatno zbunjuju (što u kombinaciji sa tasterom ’Space’ za njihovo isticanje i često neprecizno pozicioniranje teksta koji ih opisuje, vremenom zna da zamara). Još jedna neobična (odnosno loša) dizajnerska odluka odnosi se na način putovanja po ostrvu, jer je uvek potrebno pretrčati prethodno obiđene lokacije da biste stigli na željenu (prilično bizarno, s obzirom na to da se same tranzicije odvijaju na predivno nacrtanoj mapi ostrva koju ćete, zbog pomenutog, moći samo da gledate). Dodatak gameplayu su i male, jednostavne (i neobavezne) mini-igre za akviziciju potrebnih predmeta, koje tu i tamo mogu da pruže predah od glavne priče, ali opet deluju nekako suvišno i nepotrebno (iako su ponekad originalno koncipirane, kao što je slučaj sa prvom igricom sakupljanja vodenih kapi u ljusku kokosovog oraha, oličenu u vidu starih, jednostavnih LCD džepnih video igara koje predstavljaju uspeli nostalgičarski touch).

Predivna, živopisna i ručno nacrtana grafika nakrcana detaljima jednostavno blista i samo je za dlaku manje raskošna od onogo što smo imali prilike da vidimo u poslednjoj Runaway avanturi. Međutim, ovo se ne može reći i za grubo modelovane i animirane likove, koji u većini slučajeva odskaču od okoline (što je u totalnoj suprotnosti sa pomenutim uzorom, gde je stapanje likova sa lokacijama bilo odrađeno besprekorno). Glumci koji su pozajmili glasove likovima odradili su iznenađujuće dobar posao; to se pre svega odnosi na naslovnu junakinju. Sve vreme putešestvija po Zaboravljenom ostrvu pratiće vas (očekivane) tropsko-tribalne-rege muzičke teme.