Vekovna borba usamljenog autora ovih redova protiv ljigavog fragmenta igračke industrije koja „štancuje” igre prema filmovima doživljava interesantan obrt! Ne zahvaljujući mrskim likovima u skupim odelima i kožnim foteljama koji ih naručuju, već zahvaljujući kolegama geekovima, kako onima koji su napravili filmski predložak za ovu specifičnu igru, tako i onim dizajnerima igara koji su se potrudili da njihovo delo ne bude samo još jedan „proizvod”, već zaista izvor zabave za potencijalnu, istina najmlađu, publiku.

WALL•E je igra po istoimenom Pixarovom dugometražnom animiranom filmu, koji od samog starta ima protiv sebe dve stvari. Kao prvo, njegov predložak spada u kategoriju letnjih bioskopskih hitova, što pri konvertovanju u igre najčešće znači „napravi ga na vreme kako god bilo samo da iskoristimo buku u trenutku kad se film nađe u bioskopima”. Kao drugo, u pitanju je animirani film, tj. automatski se smatra da je film za najmlađe, samim tim mora da postoji i igra, a svi znamo kako izgledaju brojni „ma daj, to je za klince” naslovi. Nekim čudom, jednostavni šarm filma uspešno je prenet na igru, uprkos tome što ova nema neki bitan stepen težine ili neopodne veštine koja bi je učinla interesantom starijim, zahtevnijim igračima.

Tipično za ovakve naslove, radnja igre prati događaje iz filmova, sa blagim odstupanjima da bi se stvorili kakvi-takvi zadaci za igrača. Vodite malog robota-đubretara WALL•E-ja, koji je 700 godina ranije, kada je čovečanstvo napustilo planetu zbog prevelikog zagađenja, ostavljen da radi svoj posao. Tokom tog perioda, WALL•E je razvio sopstvenu svest i više nije puka programirana mašina. Njegova sposobnost da ima osećanja dodatno se pojačava kada na Zemlju dolazi „ženski” robot EVE (koju, takođe, vodite povremeno u igri). Kad ona napušta planetu sa uzorkom novootkrivene zemaljske flore, WALL•E kreće za njom.

Iz krajnje jednostavnog upravljačkog sklopa odmah se vidi da je u pitanju igra za mlađe igrače. Četiri smera, univerzalni akcioni taster, skok, sklapanje, laser i nekoliko specijalnih funkcija sve je što vam je potrebno. Zapravo, korekcija automatizovane kamere preko tastature ili miša kompleksniji je posao od upravljanja malim WALL•E-jem, no kada se malo naviknete ili odmah smanjite osetljivost miša ni ovo ne predstavlja izazov. U specijalne funkcije spadaju, bez smeha molim, pogled u prvom licu, koji služi za precizno nišanjenje i mnogo bitnije skeniranje nivoa, zatim mapa zone i sposobnost da šarmira druge robote, odnosno da ih na kratko vreme privoli da rade za njega.

Nivoi predstavljaju zabavne poligone sa jednostavnim zadacima i zagonetkama i ponekom jurnjavom (mada i one često zahtevaju minimum upravljanja i tek tu i tamo poneki skok), no osnova je otvaranje bezbednosnih vrata, odnosno skupljanje energetskih ćelija koje su neophodne za dotičnu akciju. Pri rešavanju svojih problema, WALL•E se služi specijalnim potezima. Zakrivljene površine daju mu dodatno ubrzanje, pa na taj način može da postigne veći odraz i dođe do viših platformi. Ako tokom kretanja aktivirate sklapanje, WALL•E postaje pokretna kocka koja ruši određene prepreke, tačnije, protivnike. Neke od kocki po nivoima su magnetne i omogućuju rešavanje inače nepremostivih zadataka. Pomenuti laser, kada napunite energiju za isti, može da preseče put kroz prepreke koje ne mogu da se sruše na konvencionalan način. Takođe, WALL•E može da pretvori gomilice đubreta u stisnute kocke i njih (kao i nekoliko drugih, manjih objekata koje nalazi kroz nivoe) baci na prekidače ili protivnike. Dok je laser pogodan i za obračun sa lakšim protivnicima za teže, kao što su stražarski roboti, jedini „lek” je precizno i brzo bacanje kocki. Sem pomenutog „platformolikog” sadržaja tu su i mini-zagonetke, pomeranje kocki, uparivanje boja ili simbola koje otvara portale ili daje energiju za laser koji je neophodan za sledeći korak prelaženja nivoa. Retki nivoi u kojima vodite EVE mnogo su više akciono orijentisani. Kako je ona leteći robot opremljen blasterom, to su uglavnom brze jurnjave, s pratećim pucanjem ili bez njega.

Tradicionalno za ovakav tip igara, otključavate bonus sadržaj. Kako prolazite kroz nivoe, dobijate poene za koje kupujete sve od mini-igara (ponavljanje pojedinih segmenata odnosno nivoa same igre) preko slika i filmova do opcija za varanje koje nisu toliko neophodne koliko zabavne. Pomenute skrivene zone takođe nose sa sobom svojevrsnu nagradu - u svakoj od njih WALL•E će naći neki zanimljivi predmet, nakon čega ćete moći da pogledate simpatičan filmić u kom se on igra sa tim predmetom. Bukvalno svaki od ovih segmenata izmamiće vam osmeh. Zapravo, ovo je pravi trenutak da pohvalimo animatore iz Asobo Studiosa, firme koja je napravila igru. Vrhunac većine filmova po igrama su isečci iz samog filma, a ovde imamo nešto bolje. Umesto da seckaju fragmente Pixarovog originala, u Asobou su animirali sve međusekvence u samom enginu igre. Ovo im je omogućilo kako blaga odstupanja od samog filma (u korist dinamike same igre), tako i mogućnost da izbegnu nepremostiv kontrast između vizuelnog izgleda prethodno renderovanog bioskopskog hita i ma kako solidnog izgleda same igre.

Da li zato što je pantomima ultrasimpatičnog robota osnova narative filma prema kom je rađen ili zato što dizajneri ove igre spadaju u one malobrojne ljude koji shvataju igre za decu krajnje ozbiljno - igra WALL•E je osvežavajuća mala razbribriga za vrele letnje dane. Najmlađi, kao i oni malo stariji uživaće u ovoj igri.