Opšte je poznata činjenica da će se tokom leta igrači, isfrustrirani prebacivanjem gaming industrije u ler, najverovatnije hvatati za svaku potencijalnu slamku spasa, pri tom nakupljajući neverovatne količine šund igara koje mogu držati pažnju najduže jedno poslepodne. Kao dopunu vašoj kataklizmičnoj letnjoj emergency kolekciji, THQ je izdao Elements of Destruction, ne preterano simpatičnu igru, čiju je ciljnu grupu kao i žanr veoma teško definisati.

Po pokretanju igre naći ćete se u ulozi doktora Edgara Herberta, ludog naučnika otpuštenog posle šezdeset godina vernog služenja kompaniji, koji odlučuje da iskoristi svoje pronalaske da bi se osvetio bivšim poslodavcima. Elem, Edgar je pronašao način da se pretvori u kuglu čiste energije i tako kontroliše vremenske uslove. Na vama je da mu pomognete da oslobodi bes majke prirode i usmeri ga ka moćnom konglomeratu.

Iako izdavač karakteriše ovu igru kao stratešku, teško da će se iko složiti s njim. Pogled je izometrijski i dosta neudoban, s obzirom na sveopšte šarenilo. Vodeći Edgara kroz pustošenje, na raspolaganju ćete, iz nepoznatih razloga, biti ograničeni samo na tri elementarne nepogode (tornado, gromove i zemljotres). Svaka od ovih nepogoda ima u suparničkom taboru svog antagonistu u vidu mašine koja sprečava njeno izvršavanje, te nećete moći da se držite samo jedne katastrofe kao pijan plota. Sravnjivanjem sa zemljom objekata na mapi dobijaćete poene koji se mogu iskoristiti za unapređivanje razorne moći elemenata ili povećavanje Edgarove energije.

Radnja igre odvija se na četiri lokacije (Kanada, SAD, Švajcarska i Bahami), od kojih se svaka, osim Kanade (koja je u principu tutorijal), sastoji od tri nivoa. Na kraju svake lokacije čekaće vas bossovi koji predstavljaju jedini izazov u igri, pošto se moraju unišiti na određeni način i određenim elementom. Jedan od manjih problema predstavljaju predefinisane kontrole, koje nije moguće u potpunosti promeniti.

Grafika je u nekim trenucima potpuno nesvarljiva, a preterano šarenilo i blještanje kod nekog bi lako mogli da izazovu epileptični napad. Veoma često će se dešavati da se Edgar, usled menjanja boja u zavisnosti od „oružja”, stopi sa okolinom, te ćete provesti nekoliko trenutaka uzaludno ga tražeći. Za ostale situacije nema preterano zamerki, grafika se uklapa u sveopšti utisak o kvalitetu ostvarenja.

Muzička podloga užasno je monotona i povremeno sasvim neprimetna. A ukoliko slučajno obratite pažnju na nju, poželećete da niste. Suma sumarum, ova igra može da posluži kao solidna zamena za pasijans, premijeru nove romantične komedije ili friško izdanje časopisa o ezoteriji.