Intel i AMD

Pomalo umorni i ne više toliko impresivni Intel se suočava sa novim izazovima u bazi svog kraljevstva, a izazivač diže novu vojsku, bržu i jaču no što su bile poslednje dve. Kralj je na potezu.

Kraj maja i početak juna tekuće godine veoma su važni za AMD. Nakon značajno dugog perioda u kome je AMD, izbacivanjem Zen arhitekture, i to u dve generacije, ponovo stao rame uz rame sa apsolutno dominantnom figurom tržišta procesora u poslednjoj deceniji, konačno se otvara prilika da omiljenom protivniku zada udarac koji će imati značajno veći uticaj na javnost. I dok na jednoj strani procesorskog spektra buja nova energija, oivičena uspesima na talasu Zen arhitekture, na drugoj strani, pomalo umorni i ne više toliko impresivni Intel se suočava sa novim izazovima.

Renesansa u punom jeku

Ako pokušamo da se udaljimo na objektivnu razdaljinu od poslednjih događaja vezanih za izlazak procesora sa jedne i druge strane vodećeg dvojca, videćemo da je skorašnji povratak AMD-a imao samo delimičan rezultat na tržištu. Iako je prodaja AMD-ovih procesora povećana, Intel je pažljivim izborom novih procesora uspeo da ublaži poraz u nekoliko karakterističnih bitaka koje je AMD dobio na testovima. Ipak, kako su igrači bar pola publike današnjih računara, a Intel je uspevao da u igračkim testovima osigura prednost u performansama (uprkos višoj ceni), rezultati AMD-ovih napora su imali vrlo ograničeno dejstvo. Dobro dejstvo, ali ograničeno. Sve do danas.

Naime, u vreme pisanja ovog teksta, AMD pred sobom ima dve važne konferencije, na kojima će predstaviti Zen 2 arhitekturu, kao i detalje i rezultate treće generacije Ryzen procesora. Nekoliko nedelja uoči ova dva događaja, internetom su počele da kruže informacije o navodnim testovima primeraka ovih procesora, koji su na sintetičkim testovima u prašini ostavili gotovo sve današnje procesore, uključujući i AMD-ove Threadripper proizvode sa velikim brojem jezgara. Pošto se radi o nepotvrđenom izvoru, i kako nemamo detalje koji bi ukazali da li se radi o klokovanom ili „klot” procesoru, odnosno platformi na kojoj su testovi urađeni, možemo samo da sačekamo i uverimo se iz prvih testova u redakciji koliko daleko može treća verzija Ryzena. Ako u obzir uzmemo iskustvo i rane testove koje je AMD potvrdio, treba očekivati rast performansi između deset i 25 odsto u odnosu na prethodnu generaciju. Ako ta brojka bude bliža gornjoj granici, već sada možemo da tvrdimo da je AMD napravio ključan korak u pozicioniranju ka vodećoj ulozi, posle toliko vremena.

Nevolja nekada ne ide sama. Intelu se, osim problema sa sve jačim protivnikom kojeg je do skora zvao pogrdnim imenima, već neko vreme drmaju temelji. U javnost su dospeli novi problemi u aspektu bezbednosti Intelovih procesora. Čini se da se epizodi u kojoj Intel „ne oseća vibracije sreće” kraj još uvek ne nazire.

Još jedna strela u grudima

Nakon što smo prošli krizu sigurnosti, označenu u propustima unutar arhitekture savremenih procesora nazvane Meltdown i Spectre, polovinom maja tekuće godine smo saznali, putem saopštenja za javnost kompanije Intel, da su pronađeni dodatni sigurnosni izazovi.

Ni novopronađeni izazovi nisu razočarali kada je u pitanju strategija imenovanja. Sa nazivima RIDL, Fallout i ZombieLoad, tri potencijalna problema sigurnosti Intelovih procesora imaju svoje poreklo u istom onom mehanizmu za spekulativno izvršavanje, kao što je bio slučaj sa starijom braćom Meltdown i Spectre. Kada smo pisali o ovim problemima, najavili smo da je moguće da će u budućnosti biti pronađeno još potencijalnih problema. Njima je sada posvećena akademska javnost širom planete i verovatno nemali broj doktoranada na evropskim i severnoameričkim univerzitetima oseća veliku dozu zahvalnosti što im je otključana čitava jedna oblast za istraživanje, što olakšava izradu doktorskih teza, ali i dalji rad ovih stručnjaka u IT industriji.

Slično prethodnom dvojcu bezbednosnih izazova Intelovih procesora, i novi imaju svoju veb-stranicu. Na adresi mdsattacks.com možete pronaći informacije o RIDL (Rogue In-Flight Data Load) i Fallout spekulativnim napadima. ZombieLoad ima svoju stranicu, sa adresom zombieloadattack.com na kojoj se mogu pronaći detalji iza bombastičnog naziva.

RIDL i Fallout koriste mane takozvanog mikroarhitekturalnog semplovanja podataka (eng. Microarchitectural Data Sampling, MDS) koje iskorišćavaju ranjivosti „ulaska sa strane” u interne bafere centralnog procesora i to u linijske, LOAD i STORE bafere (eng. Line Fill Buffers, Load Ports, Store Buffers). Dodatno, postoji mogućnost iskorišćenja ulaska u keš-memorijski prostor centralnog procesora, punjenjem podataka koji inače nikada ne bi bili u toj memoriji. Cilj pronalazača ovih problema je pokazivanje da trenutno dostupne metode zaštite spekulativnog izvršavanja, uključujući „zakrpe” koje je Intel izradio za potrebe Meltdown i Spectre problema, nisu adekvatne u sprečavanju potencijalnih zloupotreba.

RIDL, na primer, prevazilazi bezbednosne provere na nivou adresa, koje su centralni deo prethodno otkrivenih nesavršenosti spekulativnog izvršavanja, koje su Intel, ali i drugi proizvođači, uprkos manjoj izloženosti problemu, „zakrpili”. Prema navodima tima autora, RIDL radi na svim Intelovim procesorima, proizvedenim od 2008. godine. Ovaj sigurnosni propust je iskorišćen čak i u Intelovom Core i9-9900K procesoru, koji ima hardversku dodatnu logiku namenjenu sprečavanju problema koje su doneli Meltodwn i Spectre. Što se AMD-a tiče, autori nisu uspeli da reprodukuju RIDL niti kod jednog AMD procesora.

Prema navodima autora, dok su Meltdown i Spectre bili problemi, uočeni u keš-memoriji, koja je veoma dobro dokumentovana, RIDL svoje tačke za napad nalazi u delovima procesora koji nisu adekvatno dokumentovani. Stoga su autori morali da prečešljaju izuzetan broj podnesaka za patente, koji su im ukazali na to kako zaista izgleda unutrašnjost procesora, odnosno kako da iskoriste njegove nesavršenosti.

RIDL je Intelu prijavljen još u septembru prošle godine, dok je dva meseca kasnije izdat naučni rad na ovu temu. U decembru prošle godine, tri dodatna naučnika su pronašla istovetne probleme. U maju ove godine, još nekoliko novih pronalazača se javilo na ovu temu.

Fallout pokazuje mogućnost da napadač može iskoristiti podatke koji se skladište u STORE baferu. Neprivilegovani napadač može, štaviše, da pretražuje i odabira koje podatke će preuzeti iz ovog bafera. Autori rada koji stoje iza ovog pronalaska su demonstrirali kršenje randomizacije adresnog prostora kernela (eng. Kernel Address Space Layout Randomization, KASLR), kao i pristup osetljivim podacima, upisanim u memoriju od strane operativnog sistema. Kuriozitet ovog pronalaska je da su procesori u kojima je Intel ugradio sisteme za sprečavanje Meltdown i Spectre problema zapravo izloženiji Falloutu od starijih verzija. Na sajtu ova dva napada možete skinuti softver koji utvrđuje je li vaš procesor ranjiv na RIDL i Fallout.

U sopstvenom odgovoru na navedene pronalaske, Intel se javnosti obratio sa uveravanjem kako je praktična upotreba ovih mana izuzetno kompleksna i zahtevna te da je OEM proizvođačima izdata zakrpa mikrokoda (MCU) koja rešava izazove. Intel tvrdi da isporučene zakrpe minimalno utiču na performanse njihovih procesora. Pad u rezultatima sintetičkih testova nakon primene zakrpe iznosi od jedan do čak 19 odsto, u zavisnosti od tipa primene, uključenog ili isključenog Hyper Threadinga. Simbolično, u jednom testu je nakon zakrpe detektovano čak i povećanje performansi. Ipak, čini se da učinjena šteta neće pomoći Intelu, uz kog sve češće možemo čuti asocijacije koje ukazuju da se poverenje u proizvode ove kompanije smanjuje.

Srećom, brza reakcija kompanija kao što su Microsoft, Amazon (na AWS serverima) i Apple će ublažiti sposobnost eventualno inspirisanih hakera da pokušaju da dokažu da Intel nije dobro procenio realnu pretnju ovih prozora u spekulativnom izvršavanju kôda. Ipak, ne treba zaboraviti da je jedini način da se čitav sistem zaštiti (i) od ovih izazova – flešovanje BIOS-a i skidanje odgovarajuće zakrpe za vaš operativni sistem.

Odlaganje koje boli i pokušaj bega

Kada je Intel prvi put saopštio da će najnoviji procesori, zasnovani na novom proizvodnom procesu, biti odloženi, niko nije previše obraćao pažnju. Ova kompanija je to nekoliko puta uradila u poslednjih deset godina i za to „nije bila kažnjena” smanjenjem prodaje – barem ne dok u bajkovitom zamahu performansi Zen arhitektura nije dojahala na scenu.

Intel je još dva puta odgodio svoje procesore. Ovoga puta, u neverici Intelovih fanova, mnoge obrve su podignute i nemir se uvukao u kosti najvernijih pratilaca plavoga brenda. Ipak, kako Intel još uvek drži ključeve svoje sudbine, dok se novopostavljeni izvršni direktor ne odrekne prestola procesorskoga kraljevstva, zastave će još uvek vijoriti ponosni logo Intelovog plavetnila.

Prvi pokušaj osvežavanja trenutne ponude biće uočen na sajmu „Computex”, gde će Intel podeliti sa javnošću osveženje u „starih” 14 nanometara. Nakon izbacivanja 56-jezgarnih Cascade Lake procesora pre nekoliko meseci, Intel će predstaviti X verziju ovog procesora, zasnovanu na pomenutom 14-nanometarskom proizvodnom procesu i LGA 2066 podnožju, poput svog prethodnika (Skylake X).

Navedena zver od procesora, kako u performansama, tako i u ceni, ima zadatak da odbije napad najsnažnijih AMD procesora ovog leta. Imajući u vidu stanku koju je AMD uveo u dalji razvoj Threadripper procesora, čini se da je Intel odabrao pametno borilište za novi sukob. Upravo je odluka AMD-a da zaustavi dalji napredak Threadrippera ukazala Intelu priliku da, makar za trenutak, pokaže kako postoji klasa procesora, u kojoj AMD, barem teoretski, nema šta da traži. Sa druge strane, AMD pokušava da svoje mejnstrim Ryzen procesore sa 16 jezgara i 32 niti, podigne na nivo prošlogodišnjih Threadrippera, što bi budućim korisnicima ove platforme omogućilo da za značajno manje novca pazare izuzetno moćnu platformu. Kao što nam je poznato, „puno vrednosti za manje novca od konkurencije” je odavno AMD-ov način za pozicioniranje na tržištu. Veliku armiju fanova na ovoj taktici AMD ima još od najranijih dana K6 sa „3Dnow!” instrukcijama iz 1998. godine. Dobra, davna vremena već, reklo bi se.

U još jednom pokušaju da bar na deliću teritorije uživa dobru i stabilnu poziciju, Intel će, kroz Project Athena, tržištu isporučiti štedljive i izdržljive laptopove u svojevrsnom povratku ultrabook računara. Ukoliko vas pamćenje dobro služi ili pratite tržište računara duže od decenije, sigurno se sećate računara koje su Intel i Microsoft pogurali kao pravu alternativu tada tek izašlom MacBook Air računaru. Ultrabook je bio zamišljen kao tanak i dovoljno moćan laptop, čija baterija može da izdrži nekoliko sati rada, najčešće preko četiri ili pet sati, koliko je tada smatrano uspehom. Project Athena ima zadatak da na tržište isporuči upravo takve laptope koji obećavaju oko devet sati aktivnog korišćenja sa jednim punjenjem baterije. Ipak, prve uređaje ove vrste nije realno očekivati pre sledeće godine, kada će se pojaviti i Intelovi procesori Ice Lake, izrađeni u proizvodnom procesu sa litografijom od deset nanometara.

• • •

Narednih godinu dana biće izuzetna prilika za ljubitelje dobrog „tehnološkog boksa”. Do skora nepobedivi šampion deluje umorno, kreće se sporo i kao da hramlje, iako uspešno sakriva to od većine gledalaca, bar onih sa jeftinijim ulaznicama, zainteresovane samo da vide krv i pad jednog od boraca. Ipak, oni koji ovaj „sport” prate sa uživanjem strastvenog ljubitelja tehnike i tehnologije dobro poznaju promenu kada je gledaju u oči.

David je ubio Golijata domišljatošću i dobrim promišljanjem, uči nas priča. No, toliko smo puta razočarano gledali u AMD u nadi da ćemo u njima pronaći još jednu inkarnaciju Davida. „Vuk, vuk!”, vikali su previše puta. Vuka nigde nije bilo. Sve do danas. Protivnik u crvenom uglu nije delovao svežije godinama. Jedan dobar zamah i Golijat bi mogao na konopce. Ili na patos, gde sudija neće čekati dugo da mu odbroji sekunde.

Momir ĐEKIĆ