Ako posledice rata dve najveće svetske ekonomije nisu bile jasne niti razumljive do sada, od kraja maja 2019. godine gotovo da nema osobe koja nije počela da se više raspituje o ovom sukobu.

Sve dok se američka kompanija Google nije obratila javnosti sa saopštenjem o ukidanju svojih servisa i asistencije kineskoj kompaniji Huawei, a u domenu isporuke pametnih telefona zvanično druge kompanije sveta po broju prodatih primeraka, nismo bili dovoljno uključeni u stvarnost istinskog rata nacija.

Trgovinski rat Sjedinjenih Država i Kine traje već duže vreme. Od dolaska Donalda Trampa na čelo SAD-a, ovaj sukob dobija oštrije i smelije crte, preteći da sa sobom povuče mnoge ekonomije sveta – u opštu neizvesnost i recesiju. Ipak, preteće stanje pada ekonomija, posebno u Evropi, nikako se ne asocira sa problemima u odnosu dve ekonomski najmoćnije države sveta, već se više gleda u lokalne političare i njihove političke igre i igrice, zaokupljene izborima, izlaskom UK iz okrilja Evropske unije i rastom desnog kraka političkog spektra.

Kada su Amerikanci stopirali isporuku Huawei telefona na svome tlu, nismo mrdnuli ni prstom. Nije nas previše interesovalo. Dokle god smo, u Evropi i ostatku sveta, mogli da pazarimo fantastične telefone iz serije Mate i P, odnosno skuplje telefone iz sestrinskog brenda Honor, nismo se previše brinuli o problemu koji najbrže rastuća kompanija u domenu pametnih telefona ima tamo negde, na Zapadu. Kada su ti isti Amerikanci tom istom Huaweiju onemogućili da se uopšte takmiči sa američkim i evropskim kompanijama na tenderu za nabavku mrežne opreme 5G tehnologije na tlu SAD-a, kršeći time sva načela slobodnog tržišta, ćutali smo. „Koga još briga o nekoj tamo opremi, ruterima i svičevima!”, rekli bismo. „Vidi kako mi je dobra ova kamera na P30 Pro telefonu, mogu da fotkam mrava sa terase, baš krupno!”, dodali bismo, ignorišući znake nadolazeće oluje. No, kada je đavo došao po svoje i pripretio da će nam oduzeti mogućnost da ponosno mašemo skupo plaćenim uređajima, tvrdeći da imamo najbolji telefon u nečemu, glasno smo zavapili.

Oluju su pak prognostičari moćnog kineskog proizvođača odavno predvideli. Informaciju da neće još dugo moći da računaju na servise kompanije Google (zakrpe i nove verzije aplikacija koje američka kompanija izrađuje, kao što su Gmail, YouTube i druge), kao ni na podršku za uređaje koji su u planu, prokomentarisali su sa dve veoma snažne izjave. Prvu su saopštili hrabro – navodeći kako je već duže vreme u razvoju alternativna strategija korišćenja sopstvenog operativnog sistema, sličnog ili ekvivalentnog onom koji kompanija koristi unutar granica Kine, a koja (iznenađenja radi) ne dozvoljava korišćenje Google servisa u svom domenu. Druga informacija govori o tome kako je Huawei kupio tromesečnu količinu komponenti od dobavljača unapred, iskazujući spremnost da premosti vreme dok traju pregovori oko daljeg razvoja trgovinskog rata.

Lako je uvideti da u ovakvom raspletu stvari sve strane gube. Google, Intel, Qualcomm, Nvidia i Microsoft imaju u kompaniji Huawei izuzetnog partnera. Stotine miliona dolara prihoda ovih kompanija je jednim potezom američke administracije, stavljanjem kineske kompanije na crnu listu – ugroženo. Sa druge strane, ovaj razvoj događaja će značajno usporiti neverovatan rast prihoda od gotovo 50 odsto koje je Huawei zabeležio u prvom kvartalu tekuće godine, u odnosu na isti period lane. Dodatno, turbulentni odnos američke administracije sa kineskim kolegama preti da i ostalim kineskim kompanijama, mnogo zavisnijim od američkih dobavljača, firmama kao što su Xiaomi, Oppo, OnePlus i drugih, onemogući dalji razvoj i te kako konkurentnih uređaja. Huawei je, osim svoje dominantne pozicije vicešampiona, jedna od retkih kompanija koja kontroliše veći deo svoje proizvodnje. Centralni čip – procesor (slično korejskom Samsungu) i grafički podsistem dizajniraju i proizvode sami. Njihova zavisnost od američkih kompanija se najviše ogleda u modemima, memoriji i zaštitnom staklu ekrana. Realno gledajući, za pomenute komponente postoje i trenutno nedovoljno konkurentni kineski proizvodi koji bi, pomognuti novcem kineskog diva, za relativno kratko vreme dostigli potreban kvalitet. Ono gde bi trajno ukidanje podrške američkih kompanija najviše bolelo Huawei dolazi iz domena – softvera. Zameniti Googleov Android i njegove servise te Play Store prodavnicu je, sa ove distance, sigurno poduhvat od par godina i nekoliko milijardi američkih dolara. Verujem da se Huawei nada da će kriza proći za manje od jednog kvartala, koliko je i Google produžio podršku postojećim uređajima sa Huawei i Honor oznakama.

Čini mi se da je jasnije nego ikad da savremeno ratovanje obara granice svih postulata čovečanstva. U igri orla i zmaja gube i miševi i konji.

Momir ĐEKIĆ