Friendly Arm NanoPi K1 Plus

U poslednje vreme se pojavila prava gomila SBC-ova raznih proizvođača. Ispratiti i opisati svaku SBC ploču je nemoguća misija, prevashodno što su mnoge od njih prevazišle koncept koji je postavila Malina, a to je da budu jeftine, samim tim i dostupne. I osrednja kolekcija SBC košta i više nego pristojan automobil. Skup je to sport, a mi ćemo gledati da predstavimo samo neke od modela koji iz nekog razloga to zaslužuju. Ploča iz naslova ima svoje cons and pros, a mi smo se odlučili za nju prvenstveno zbog eMMC slota koji se opciono može koristiti za butovanje operativnog sistema.

K1 Plus se pojavila prošle godine i cenovno parira Malini i drugim sličnim SB kompjuterima. Najsličnija izgledom je prethodnom modelu Friendly Arma, NanoPi K2. Hardver je, doduše, drugačiji, broj slotova takođe, ali fizički izgled je vrlo, vrlo sličan. Na K1 Plus je ugrađen Allwinerov H5 64-bitni SoC. On poseduje četiri A53 Cortex jezgra. O ovom čipu smo pisali kada smo obradili Orange Pi PC2 (SK 5/2017) i nećemo ponovo ulaziti u detalje. Dodaćemo da grafički podsistem prema rečima proizvođača čini šestojezgarni Mali450, uz dva gigabajta DD3 memorije. Cortexova jezgra rade na dinamičkoj frekvenciji od 1,4 gigaherca, što je isto kao kod treće Maline, ali i 200 megaherca brže od pomenute Pomorandže. Grafički podsistem je zadržao radni takt i on iznosi 700 megaherca. Veliki iskorak u odnosu na PC2 je duplirana količina radne memorije, što se prilično osetilo u radu. H5 čip i dva memorijska čipa od po 512 megabajta RAM-a su postavljena sa gornje strane, dok su druga dva memorijska čipa postavljena sa donje. Uz K1 Plus se dobija i aluminijumski hladnjak koji prekriva SoC i delove memorijskih čipova. Hladnjak se pokazao kao dovoljan i možemo reći da nismo uspeli da zagrejemo Allwinera do mere da je potrebno dodatno hlađenje, čak naprotiv. Hardver K1 Plus ploče je dovoljan da se izbori sa raznim video-formatima, a proizvođač tvrdi da je preko HDMI porta u stanju da se izbori sa 4K videom pri trideset sličica u sekundi i tu činjenicu navodi kao selling point.

Layout same ploče i dimenzije su identične Malini i sličnim pločama. Otvori za montažu ekrana i šildova su na istim mestima. Dvoredni hederi su takođe na svom mestu i kompatibilni su sa Malinom, što opet znači da sa odgovarajućim dodacima neće biti problema. Ako bismo govorili o nedostacima, ili bolje reći kompromisima, tu spadaju tri USB 2.0 porta. Standard 3.0 se uveliko može naći na novijim modelima SBC-ova sa bar po jednim USB portom. Ono što je svakako plus je nativni Ethernet port. Kao i kod Fire3 (SK 1/2019) i ovde imamo RTL8211E čip preko koga LAN port komunicira sa SoC-em. Govorimo o gigabitnom portu koji i te kako dobro dođe za mnoga scenarija. Ono što Vatra nije imala je Wi-Fi, a K1 Plus za bežično povezivanje na lokalnu mrežu koristi modul sa RTL8189ETV čipom koji mu omogućuju brzine protoka podataka do 150 Mbit/s po IEEE 802.11 b/g/n protokolu. Sa RTL8188e smo se već sretali na nekim IP kamerama i znamo da koristi USB 2.0 interfejs. RTL8189ETV koristi SDIO 3.0 i u ovakvom formatu se može naći i kod drugih SBC-ova poput Orange Pi Plus 2 ili Orange Pi Lite. SDIO je interfejs za SD kartice, ali je funkcionalnost interfejsa implementirana u WLAN. Svi image fajlovi dostupni za K1 Plus imaju podršku za Realtekov modul i potrebno je samo preko terminala izabrati SSID i ukucati lozinku, ali o tome posle. Za razliku od pomenutih Pomorandži, ali i K2, NanoPi K1 Plus nema eksternu antenu, niti IPEX/U.fl konektor, već odštampanu odmah do modula, što ne mora nužno da bude i hendikep, jer tu je LAN port, ali svakako treba ovu činjenicu imati u vidu ukoliko je bežična veza must have, a pristupna tačka nije blizu.

Kopiranje layouta Maline se nastavlja i sa DVP interfejsom kamere koji se nalazi na istom mestu. Govorimo o 24-pinskom konektoru, a za njega proizvođač preporučuje CAM500B od pet megapiksela. Kad smo kod kamere, uz par tweakova start.sh skripte možemo dodati i USB kameru FA-CAM202 rezolucije dva megapiksela. Do DVP konektora je programabilni GPIO K1 taster. Nadovezuje se IR prijemnik, a do njega i dve minijaturne LED. Za napajanje, K1 Plus koristi mikro USB priključak i potrebno je napajanje od pet volti i bar dva ampera. Rekli bismo da je ploča manje tolerantna na slabija napajanja, a pride smo imali problem i sa lošim USB kablom. Kablovi sa tanjim žicama mogu predstavljati izvor ozbiljnih glavobolja. Pored HDMI porta imamo četiri UART pina, a do njega troipomilimetarski audio-priključak. Ovaj priključak se može koristiti kao audio-izlaz ako video pratimo preko HDMI porta, ali se može koristiti i kao CVBS izlaz. Maleni mikrofon je našao svoje mesto do Ethernet porta. Od zanimljivosti imamo još 7-pinski heder za I2S interfejs upotrebu digitalnih audio-uređaja. Heder je malo nezgodno postavljen između USB portova i aluminijumskog hladnjaka, ali ne i nepristupačan. Rešenje je direktno preuzeto sa NanoPi K2. GPIO ima standardnih 40 pinova u dva reda i preko njega se može pristupiti I2C, GPIO, UART, PWM, SPDIF i SPI interfejsima. Ono što je nama zanimljivo je da pored slota mikro SD kartice za operativni sistem imamo i slot eMMC koji se mora dokupiti. Ovi memorijski moduli kod Friendly Arma u zavisnosti od kapaciteta koštaju oko deset dolara, a potreban je i namenski mikro SD adapter putem koga ćemo eMMC modul priključiti na čitač memorijskih kartica.

Za K1 Plus imamo nekoliko image fajlova, gde od zvaničnih imamo FriendlyCore baziran na Ubuntuu, a sa njim smo se više puta sretali. Možemo reći da u okviru njega imamo podršku za celokupan hardver NanoPi-ja. Komandom

nmcli dev wifi connect „SSID” password „Pass” ifname wlan0

povezali smo se na lokalnu mrežu bez problema . Ukoliko će se Ethernet port koristiti za internet, nije potrebno ništa podešavati. Za pristup GPIO se koristi WiringPi biblioteka, a zanimljivo je da pod FriendlyCoreom, NanoPi K1 Plus nije sam prepoznao rezoluciju našeg ekrana (800 x 480 piksela), što je vrlo lako uradio Fire3 pod istim OS-om. Pored Linuxa, tu je i Android u verziji 7.1. Zanimljivo je da u sekciji About stoji da se sedmica vrti na Android TV boksu, što jasno može da sugeriše namenu ove ploče pod Androidom. Play Store je ovde misaona imenica i to treba imati u vidu. U prilog TV boksu ide i Kodi koji dolazi preinstaliran u okviru image fajla. FriendlyArm kao još jedan selling point navodi mogućnost butovanja sa eMMC kartice, a u tu svrhu za Linux je potrebno preuzeti eFlasher utility. Problem je što je na zvaničnoj wiki stranici to sve vrlo zbunjujuće objašnjeno. Manje iskusni jednostavno neće znati šta treba da rade. Imate rečenicu gde piše da ubacite TF karticu u računar i flešujete eMMC, što je samo po sebi kontradiktorno. Naravno, mi smo bili dovoljno uporni i jednom butovana ploča preko TF kartice se kasnije bez problema butuje sa eMMC. Ubrzanja su definitivno osetna, a treba imati u vidu da prvim ubacivanjem mikro SD kartice sa image fajlom u slot NanoPi će se ponovo butovati sa nje. Isto važi i za Android što se tiče načina butovanja, a i za njega važe štura objašnjenja na zvaničnoj wiki stranici. Pored ovih zvaničnih imamo i takozvane third party image fajlove, i tu prvenstveno mislimo na Armbian u Stretch i Bionic varijanti i Diet Pi u Stretch varijanti. U ovim slučajevima govorimo o CLI (command line interface) image fajlovima. O Armbianu nemamo šta više da dodamo, ali napomenućemo da je ovaj put Armbian taj koji je bez potrebe da nešto podešavamo postavio ispravnu rezoluciju, za razliku od pomenute Fire3. Nastavili smo sa DietPi gde smo početne postavke mogli uraditi tek preko televizora. Rezolucija od 800 x 480 piksela je prikazani tekst pretvorila u nepovezane tačkice po ekranu. Pod DietPi-Config nas je sačekala poruka da „opcija promene rezolucije nije dostupna za K1 Plus”. Kada sumiramo sve dostupne image fajlove, ako je opcija desktop, za sada je jedini izbor Android. U tom slučaju se kao logična namena ove ploče nameće TV boks. Armbian je, kao i do sada, jedini logični izbor, s tom razlikom da za sada, nažalost, ne postoji desktop verzija. Ono što se može pročitati na forumu je da je (kao i uvek) problem video-drajver. FriendlyCore je krajnje funkcionalan, a DietPi je za sada krajnji izbor ukoliko će se koristiti ekrani manjih rezolucija.

Za šta upotrebiti K1 Plus? Pod Linuxom smo imali problema sa I2C interfejsom i sa zvukom, a rokovi za štampu nam nisu dali isuviše vremena da se ovim problemom detaljnije pozabavimo. Pod Androidom dobijamo manje-više funkcionalan TV boks sa Kodijem, ali bez Play Store. Neko će reći zašto kupiti SBC pa doplatiti za eMMC modul kad se može kupiti ploča sa eMMC memorijom na sebi, ali u ovom slučaju govorimo o izmenjivom komadu hardvera, što nije nužno i loše. Praktičnije je menjati mikro SD kartice za smeštaj podataka od eMMC modula. Ono što u krajnjoj liniji možemo da zaključimo jeste da je za neke ploče život suviše kratak da trošimo vreme pokušavajući da ih nateramo da rade nešto što bi trebalo da rade same po sebi. Tačno je da govorimo o razvojnim pločama (development boards), ali smatramo da bi zvanični image fajlovi trebalo da osposobe hardver za koji su i namenjeni, makar u osnovnom obliku. Da ne bude da samo kudimo, K1 Plus dolazi sa Neon tehnologijom čiji je zadatak da ubrza audio i video enkodovanje i dekodovanje, kao i 2D/3D grafiku u igrama. Ostaje da čekamo „krštenu” desktop verziju Linuxa koju ćemo moći butovati sa eMMC, jer mislimo da u CLI to neće doći do izražaja. To bi isto bilo kao da igramo Solitaire na mašini sa SSD. Zatim, kapaciteti ovih eMMC modula su zapravo smešni kada pogledamo šta nude HardKernel i Pine64 za svoje ploče. FriendlyArm je nekako ovde ostao nedorečen.

Dejan PETROVIĆ