Samsung Galaxy S10, S10 Plus i S10e

Prvi cvetovi ljubičica, zumbula i visibaba po već ustaljenom kalendaru označavaju i početak „Samsungovog proleća”, vreme u kojem korejski proizvođač predstavlja novu generaciju Galaxy S pametnih telefona. Ove godine na meniju su čak tri primamljive „cvećke”, sve jedna drugoj do uveta: Galaxy S10, S10 Plus i S10e. Trio novih Galaksija sa desetkom u imenu pokušaće da zadovolji apetite šire grupe mobilnih sladokusaca i zagolica konkurenciju nekim inovativnim rešenjima koja lako mogu postati novi standard.

U dizajnerskom okviru novi Galaxy S modeli ne uvode radikalne promene, već u dobro proveren recept unose fina poboljšanja koja dodatno učvršćuju renome estetski i funkcionalno idealno uobličenih uređaja. Galaxy S10 i S10 Plus, kao glavne flegšip zvezde, imaju izdužena i tanka kućišta identičnih proporcija, sa istim rasporedom tastera, kamera i priključaka, dok jedinu razliku predstavlja veličina ekrana. Sitniji Galaxy S10 je svakako udobniji za korišćenje, dok S10 Plus pleni pozamašnim ekranom i iznenađujuće laganim kućištem (on može biti neugodan zbog gabarita i jako klizavih ivica). Kao najmanji model, S10e je šampion ergonomije, zbog gabarita ali i nešto drugačije konstrukcije, koja umesto ekranskog uključuje klasičan kapacitivni čitač otiska prsta na desnoj ivici i ravan ekran (prethodna dva modela baštine infinity displeje koji se „prelivaju” preko ivica). Kvalitet izrade, u smislu izbora materijala i pedantnosti finalne obrade je, kao i obično, na vrhunskom nivou i podrazumeva sendvič kombinaciju aluminijumskog rama i Gorilla Glass 6 stakla (GG 5 kod S10e), pri čemu kod modela S10 Plus postoji i opcija još otpornijeg keramičkog kućišta. Svi modeli su otporni i na kupanje u prašini i vodi (IP68). Naravno, tu je i neizbežni Bixby taster, ali i opcija da se on softverski svede na prihvatljivo „smetalo”.

Izbor biometrijskih opcija za otključavanje telefona, uz standardno prepoznavanje lica sa dodatnim sigurnosnim opcijama, kod modela S10 i S10 Plus obogaćen je i jednim sasvim novim rešenjem. U pitanju je ultrazvučni čitač otiska prsta koji je smešten između površinskih slojeva ekrana, u donjem srednjem delu panela. Čitače otiska u ekranu viđali smo i ranije (Vivo X20 Plus, Huawei Mate 20 Pro, OnePlus 6T, Nokia 9...), ali Samsung je prvi upotrebio ultrazvučni senzor za 3D mapiranje jagodice prsta: detekcijom odbijenih UZ talasa dobija se reljefna slika otiska koja pruža više detalja, a time i veću sigurnost identifikacije u odnosu na standardne optičke čitače, koji su u suštini obične kamere koje snimaju 2D sliku (optički čitači obično iziskuju jači pritisak prstom na ekran, a vremenom zbog jakog osvetljenja mogu da dovedu do burn-in efekta). Dobrodošla prednost ove tehnologije je i mogućnost prepoznavanja otiska na vlažnim prstima. Galaxy S10e ima klasičan kapacitivni skener lociran na desnoj ivici, na mestu gde se oslanja palac; ovaj čitač je izuzetno precizan i munjevito brz, a podržava i izvođenje gestova (jednim potezom prsta telefon se može aktivirati i otključati i spustiti roletna sa funkcijama sa vrha ekrana), što dodatno olakšava korišćenje.

Zamerke na račun konstrukcije odnose se na previsoko postavljen taster za uključivanje ekrana kod sva tri modela (S10e je najmanje pogođen jer je taster duži i širi), čime se narušava stabilnost telefona u ruci. Drugo, realne performanse ultrazvučnog čitača otiska prsta nisu ni blizu klasičnim skenerima – očitavanje je osetno sporije, a učestalost neprepoznavanja veća; dokumentovan je i problem sa očitavanjem otiska kroz staklene zaštitne folije (neki proizvođači već nude specijalno prilagođena temperovana stakla koja ne remete rad ultrazvučnog skenera). Zbog toga smo radije pribegavali detekciji lica kao opciji za otključavanje telefona, iako je ona, zbog izostanka skenera dužice, daleko nesigurnija (postoje zapisi na kojima se vidi kako se telefon otključava video-zapisom korisnikovog lica). Naravno, uz odgovarajuću softversku intervenciju mogu se popraviti i performanse skenera i pouzdanost prepoznavanja lica. Konačno, ne bi bilo loše da Samsung razmotri mogućnost uvođenja okidača za foto-aparat, po ugledu na Sonyjeve modele (svakako bi bio korisniji od Bixby tastera).

Na hvalospeve o kvalitetu ekrana zaista ne treba traćiti prostor: sva tri telefona imaju besprekorne Dynamic AMOLED ekrane sa tzv. punch hole prorezima za selfi kamere i najkvalitetnijim panelom koji ćete videti u nekom mobilnom uređaju. Prorezi za prednje kamere su precizno isečeni laserom i zauzimaju nešto manju površinu nego oni kod modela Honor View 20. Tokom intenzivnog korišćenja zaključili smo da su okrugli prozorčići bolje rešenje od ureza na vrhu ekrana (notch) – mozak se nekako bolje adaptira na tačkasti defekt i lakše popunjava rupu u prikazu. U slučaju da vam otvor ipak smeta, postoji opcija za pokrivanje otvora u aplikacijama koje se razvlače preko celog ekrana, na uštrb malo prostora sa leve strane (za skrivanje kamere na radnoj površini već postoji sijaset kreativnih i duhovitih tapeta koje smo rado koristili). Jedino što nam se više sviđa kod Honorovog modela jeste izbor leve strane za lokaciju punch hole otvora, jer je manje uočljiv tokom gledanja filmova. Zanimljivo je da Samsung već u ovom trenutku planira da prevaziđe koncept „rupe” u ekranu uvođenjem veoma sitnih, praktično neprimetnih otvora, po ugledu na rupice za mikrofone.

Panel je maltene savršen: ima veoma visoku rezoluciju i osvetljenje od 200 nita koje garantuje odličnu vidljivost na dnevnom svetlu, dok ultratanki okviri i zaobljene ivice udaraju završni glanc. Poboljšanja su uočljiva i na režimu prikaza, koji uključuju i prirodni režim sa idealno kalibrisanim bojama kojima se nema šta dodati ili oduzeti; nasuprot njemu je Vivid režim, preteran u svakom pogledu, prenaglašen i prezasićen (opet, biće i onih koji baš to i žele). Galaxy S10e umesto infinity displeja ima ravan ekran koji se sa ivicom kućišta spaja oštrom granicom, koja se oseća i pod prstima (tu se, naime, nalazi ivica fabričke folije koja će se verovatno oljuštiti pre vremena). Ekran je i u ovom slučaju prava bombonica, kompaktan i sjajan, sa oštrim i dobro kontrastiranim, verodostojnim prikazom boja, sa rupicom na istom mestu kao kod modela S10 i neznatno debljim ivicama oko ekrana.

Još jedan novitet ove generacije krije se u fotografskom departmanu: pored dve kamere koje su preuzete iz prošlogodišnjih modela (osnovna i ona sa dvostrukim optičkim uvećanjem), uvrštena je i jedna sa ultrawide sočivom, koja otvara nove mogućnosti za kreativno izražavanje. Premda nije bez nedostataka – sočivo nema optičku stabilizaciju, fotografije su mekše i imaju izraženiju distorziju na ivicama, kao i agresivnu naknadnu obradu – ova kamera može da pruži odlične rezultate tokom snimanja pejzaža, arhitekture, i grupnih portreta. Galaxy S10e je uskraćen samo za teleskopsko sočivo, što zaista nije velik hendikep. Osnovna kamera je odlična i krasi je još bolja optička stabilizaciju (ni tokom snimanja u trku nismo imali problema sa podrhtavanjem slike ili gubitkom fokusa), dobar bokeh i veoma precizno fokusiranje, kao i vrlo dobre performanse u mraku (zahvaljujući sočivu sa promenljivim otvorom blende). Nažalost, ne postoji poseban režim za noćno snimanje kao kod Huaweijevih modela, pa se čini da potencijal za snimanje u mraku nije do kraja iskorišćen (postoji režim za noćno snimanje u okviru AI scenografije, ali da bi se ona aktivirala treba zagaziti u „debeli” mrak). Softver kamere je odličan, a i animoji animacije su uverljivije nego pre; postoje i režimi za snimanje usporenih i veoma usporenih snimaka u ograničenom trajanju. Prednja kamera kod sva tri modela zahvata široki ugao, dok druga kamera kod S10 Plus zapravo i nije kamera – to je senzor koji pomaže pri određivanju dubinske oštrine za uverljivije bokeh portrete. Međutim, iskustvo pokazuje da dodatni senzor ne pravi značajnu razliku u odnosu na druga dva modela koji ga ne koriste – slika je ovde čak i češće preeksponirana. Što se fotografskih potencijala tiče, Galaxy S10 porodica svakako zadržava poziciju među tri najbolja na tržištu.

Hardverska konfiguracija sva tri modela je veoma slična: razlike se ogledaju u memorijskim kapacitetima, od kojih verovatno i potiču razlike u testovima (S10 Plus postiže konstantno najbolje rezultate, dok su S10 i S10e ujednačeni). Uređaji koje smo probali koriste Exynos platformu, koja možda malo zaostaje za Snapdragonom 855 u uređajima namenjenim američkom tržištu (primetno je ubrzanje u odnosu na SD845, ali u manjoj meri od očekivane). U svakom slučaju, sva tri modela imaju više nego dovoljno procesorske moći i memorije za sve zadatke (S10 Plus se može „nasvirati” i do celog terabajta skladištenog prostora), uključujući i najzahtevnije igre. Zagrevanje pri opterećenju (igranje, snimanje 4K videa) je manje nego ranije, ali je i dalje prisutno. Trio Galaksijus raspolaže i odličnim zvučnicima, koji imaju još jači i jasniji zvuk u odnosu na lanjske modele. Postoji minimalna distorzija pri većoj jačini zvuka, ali uverljivim basom i odlična separacija u srednjim tonovima zaokružuju odličnu ocenu.

Softverska poboljšanja su takođe važna: interfejs je ispeglan do tančina (meniji su pojednostavljeni, ne izgubivši ni grama funkcionalnosti), primetna su grafička poboljšanja (ikone su povećane i redizajnirane i ima više prostora na radnoj površini, pa je i preglednost bolja), a i brzinske performanse su besprekorne; neželjenih aplikacija nema ni u najavi, a postoje i funkcionalne nadogradnje koje poboljšavaju iskustvo rada u odnosu na „fabrički” Android Pie. Uz poznati paket aplikacija za praćenje vitalnih parametara tokom treninga provlači se i razigrani Bixby asistent, koji se može donekle zauzdati (Bixby taster može da se reprogramira tako da se se aktivira samo dvostrukim pritiskom; moguće mu je dodeliti i drugu funkciju, pod uslovom da je prva pokretanje Bixbyja i da druga aplikacija nije neki od konkurentskih pametnih asistenta).

Na planu autonomije donekle je podbacio samo Galaxy S10, koga smo tokom testa dopunjavali češće od preostala dva modela (uz uobičajeno korišćenje nekako smo sastavljali 24 sata); S10 Plus je najbolji „autonomaš” sa svojih šest do sedam sati ekranskog vremena, dok mu za vratom diše S10e. Sva tri telefona isporučuju se sa brzim punjačima (potrebno je oko oko sat i po u proseku za kompletno punjenje), a u paketu su još i solidne slušalice, kao i USB Type-C konvertor. Bežično punjenje je podržano, ali ga ovom prilikom nismo isprobali. Novina u ovoj generaciji je i mogućnost bežičnog reverznog punjenja (Wireless PowerShare), gde se telefon ponaša kao bežični punjač – razmena energije odvija se sporo (maksimalno devet vati), pa ne treba ozbiljno računati sa efikasnim dopunjavanjem većih potrošača, ali sa manjim uređajima (slušalice, satovi), verovatno neće biti problema.

Sve u svemu, Desetke su – skoro za desetku. Unapređenja u odnosu na prošlu generaciju su brojna i suštinska, i opravdanost prelaska na novu generaciju zaista postoji, dok izbor između tri ponuđena modela ostaje na ličnim preferencama korisnika.

Gradimir JOKSIMOVIĆ