Huawei P30 Pro

Kasna zima i rano proleće predstavljaju tradicionalnu sezonu za premijere flegšip telefona najvećih proizvođača. Poslednjih godina Huawei preskače sajam u Barseloni i svoju P seriju flegšipa predstavlja van te opšte gungule, a ove godine je imao i dodatni razlog koji se ticao fokusiranja medijske pažnje na Mate X, njihov prvi telefon sa savitljivim ekranom. P30 Pro, kao P20 Pro godinu dana pre njega i P10 Plus iz 2017, predstavlja fotografski orijentisan flegšip, koji na tržište dolazi pola godine nakon Mate serije flegšipa čija je namena prezentovanje top tehnologija kompanije za sledećih godinu dana. Samsung ima gotovo identičan pristup (uz sličan tajming) svojim serijama Galaxy Note i Galaxy S.

Mnogi inovativni elementi, premijerno implementirani u Mate 20 Pro, sastavni su deo P30 Pro – nanoSD hibridni slot, čitač otiska prsta na ekranu, reverzno bežično punjenje... Neki, nažalost, nisu – umesto 3D skenera lica sa IR blasterom koji očitava reljef lica i teško ga je zeznut’, P30 Pro ima klasičan 2D face scan koji ne radi (zadovoljavajuće) u mraku. Kao i Mate 20 Pro, i P30 Pro baziran je na platformi Kirin 980, ali dolazi sa više radne i interne memorije – 8 GB RAM i 256 GB jeste novi flegšip standard koji je pre dva meseca zacrtao Honor View 20.

Huawei P30 Pro vizuelno je veoma sličan Mateu 20 Pro. Skladnu liniju blistavog AMOLED ekrana od ivice do ivice preseca samo mali teardrop notch u gornjem delu u kom se nalazi selfi-kamera. Ne znam zašto nisu išli putem Honora View 20 i implementirali pinhole kameru... Možda im tehnika bušenja AMOLEDA još uvek nije „legla”? (Honor ima LCD ekran.) U svakom slučaju, notch je mali, skladan i gotovo neprimetan. Telefon ima staklena leđa i besprekornu, premijum konstrukciju, a čitač otiska prsta na prednjoj strani pozicioniran je blizu donje ivice ekrana, znatno niže nego kod Matea 20 Pro. Njegov tip i performanse identični su kao na Mateu 20 Pro.

Glavni fokus P serije telefona, a pogotovo Pro modela, jesu njihove fotografske mogućnosti. Huawei P30 Pro donosi četvorostruki sistem primarnih kamera, zapravo trostruki jer je jedna kamera ToF (time of flight) senzor za precizno računanje daljine objekata koji se fotografišu. Kombinacija kamera je sledeća: 40 MP osnovna + 20 MP sa ultraširokougaonim objektivom + 8 MP sa telefoto objektivom. Ovaj sistem je sličan Mateu 20 Pro, s tom razlikom da primarni objektiv ima širu blendu koja omogućava prikupljanje više svetla iz okruženja, uz optičku stabilizaciju koje nije bilo na Mejtu. Ovaj setap omogućava zadovoljavanje najšireg spektra napredno-amaterskih foto potreba, od portreta, preko širokouganih slika, do makro fotografija i zumiranih detalja u daljini. Što se tiče zuma, P30 Pro je sposoban za 5x optički, 10x hibridni zum i čak 50x digitalni zum, za koji će vam biti potreban stalak i dobar razlog zašto uopšte fotkate s digitalnim zumom.

Najimpresivniji momenat sistema kamera jesu njihove performanse u uslovima slabog svetla, koje su naprosto fantastične i bez premca među smartphone konkurencijom. Kvalitet noćnih fotografija za klasu je bolji u odnosu na Mate 20 Pro, koji je na ovom polju tukao konkurente kao da su od papira. Za ovo je pre svega zaslužan primarni senzor sa širom blendom koji u kombinaciji sa night fotografskim modom i naprednim softverskim algoritmima donosi zaista impresivne rezultate. Selfi-kamera je malkice poboljšana u odnosu na Mate 20 Pro i P20 Pro budući da je upotrebljen senzor od 32 umesto 24 MP. Iz krajnje nepoznatog razloga, još uvek ne postoji mogućnost snimanja 4K videa u 60 fps primarnom kamerom, za šta su bili sposobni još Samsung Galaxy S9 i Apple iPhone X. Kirin 980 je dovoljno jak, a interna memorija dovoljno brza – ubacite to već jednom, o Huaweijevci!

Generalni utisak o P tridesetici nakon šest meseci korišćenja Matea 20 Pro? Tu su negde... Iako ovaj ima superiorniji sistem kamera i pravi bolje fotografije u mraku, Mate 20 Pro ima 3D face scan bez kojeg bih se jaaako nervirao, primoran da koristim spori i neefikasni ekranski skener otiska prsta. Ovo zvuči kao sitnica, ali nije! U telefonu mi je sve – mejlovi, sistem za beskontaktno plaćanje, praktično ceo identitet, tako da sigurnost nije opcija nego imperativ. Ali, ako je rampa sigurnosti neudobna kao ekranski fingerprint (pattern ne računam kao ozbiljnu opciju), stalno ćete imati osećaj kamička u cipeli koji vam kvari ugođaj svakodnevnog korišćenja. Iskreno se nadam da će u budućnosti besmisleni gimmick ekranskog fingerprinta biti napušten u korist odličnog i proverenog klasičnog čitača sa zadnje strane (ispod kamere), ali ne zadržavam dah. Ni ekrani zakrivljenih ivica, koji su objektivno još gluplji, još uvek nisu nestali sa scene...

Cena Huawei P30 Pro iznosi 1000 EUR bez ugovorne obaveze, što je sasvim očekivano i u skladu s konkurencijom koja svake godine lagano ali sigurno podiže cene svojih flegšipa. Pre godinu dana, premijerna cena P20 Pro bila je niža za osamdesetak evra, tako da ovaj price creep nije nimalo zanemarljiv. Protiv ovoga nema smisla kukati, jer cena ne bi bila tolika da se uređaji ne prodaju – jedino što možemo jeste da imamo poverenja u sistem autokorekcije koji je inherentan kapitalizmu. Doduše, u ovom slučaju ne treba zadržavati dah i čekati da se aktivira, jer flegšip publika sleže ramenima i spokojno dreši kesu...

Miodrag KUZMANOVIĆ