Ne možemo da kažemo da je World Court (bit.ly/2Bn8LNf, 354 KB) otelotvorenje teniskih „simulacija” iz osamdesetih godina prošlog veka, ali da im je blizu – jeste! Udarce izvodite praktično jednim tasterom, „dohvat” vam je mali, a igrači su kao neke buvice koje su se prejele. Ipak, kreću se brzo, ne umaraju se i pokreti su im neobično autentični.

Kada su izbacili igru na tržište, 1988. godine, u kompaniji Namco zaigrali su na kartu mainstream igračke populacije, tako da su izbačene bilo kakve kerefeke vezane za „beli sport”. Na primer, serveri nastavljaju da zauzimaju poziciju na terenu kao da se prethodni gem nije završio, posle izjednačenja igra se „zlatan poen”, a to baš i nije po pravilima. Ipak, igra je neobično zanimljiva, pogotovo kada budete ušli „u štos”, jer je na početku preteška i AI se čini nepobedivim. Prijatno nas je iznenadilo što loptica često ume da završi u mreži ili u autu, pa čak i da vas „napuca” u telo ako ste se loše postavili za udarac. Možete da idete i na mrežu, gde se igrač sam prilagođava za odigravanje voleja ili smeč udaraca.

Zanimljivo je da su autori ubacili čak 20 različitih igrača, izmišljenih naravno, koji se međusobno razlikuju po omiljenim udarcima. Igra ne pravi razliku između muških i ženskih igrača i svi su ubačeni u jedan lonac. Ipak, ono što je zanimljivo je da možete da odaberete i „specijalne” likove, kao što je čovek mačka, debeljko iz kraja, pa čak i neka vrsta servisnog robota. Japanci su to, na kraju krajeva... Ono što se nama naročito dopalo su zvučni efekti – kao iz prave fliperane! Neodoljivo podsećaju na Konamijeva ostvarenja i dodatno su „podvučeni” digitalizovanim glasom (sudije) i tapšanjem publike.

Nastavak, Super World Court (bit.ly/2Ep6h40, 1,9 MB) na tržištu se pojavljuje 1992. godine. Prvo što uviđate su daleko realističniji modeli tenisera čiji sprajtovi su gotovo tri puta veći. Opet je na meniju šarolik izbor igrača različitih umeća i sposobnosti, ali su autori otišli i korak dalje. Naime, u rosteru se nalazi i dete žaba, mačka (njoj ni ne treba reket), dok robot ovog puta podseća na Limenog iz „Čarobnjaka iz Oza”. Ipak, spisak je smanjen sa 20 na 16, ali je zato broj turnira porastao: uz Njujork, Pariz i London iz prvog dela, tu je i Namco kup koji se odigrava u autentičnoj atmosferi. Ponovo postoji izbor da li će se mečevi igrati na jedan ili dva dobijena seta, ali je napredak kroz turnir već na startu dočaran žrebom. Nažalost, više se ne igraju puni setovi, već se kreće od rezultata 4:4 i servisom igrača. Uklonjeni su bagovi vezani za pozicioniranje servera i odigravanje „zlatnog poena” nakon izjednačenja u gemu.

Iako zbog novih grafičkih rešenja igra izgleda drugačije, zadržan je originalni šmek i jednostavno upravljanje. „Tehnikalije” su pojačane napadnom muzičkom pratnjom, realističnim zvucima udaranja loptice i neizbežnim digitalizovanim glasom glavnog sudije koji „čita” rezultat. Razlika u odnosu na prvi deo je i što je podržano igranje čak četiri ljudska igrača, naspram dva.

Vladimir PISODOROV