Džulijan Golop je legenda koja hoda. Rebelstar, Laser Squad, Lords of Chaos i UFO: Enemy Unknown (X-COM: UFO Defense) plodovi su vanserijske karijere koja je na belom, debelom telu PC gejminga istetovirala mural neodoljive fantastičnosti i definisala standarde u žanru squad-based taktičkih igara. Ovaj Duh sa sekirom bez sekire odavno je napustio tmurne obale Velike Britanije i naselio se u susednoj Bugarskoj, gde je zasnovao porodicu i nakon preduge decenije rada za Ubisoft oformio sopstveni razvojni studio (Snapshot Games). Samostalni i uspešno finansirani prilozima Kickstarter ktitora, Džulijan i njegov tim sproveli su uvodno zagrevanje i rastezanje rimejkom Chaosa (Chaos Reborn), da bi nakon dve godine uhodavanja najavili nešto što fanovi nestrpljivo iščekuju već četvrt veka – duhovni naslednik X-COM-a iz pera njegovog tvorca.

Phoenix Point je SF simulator planetarne odbrane koji dosledno sledi postulate koje je taj skromni britanski genije postavio u najboljoj igri 1994. godine, a koji su kasnije kopirani, kompilirani i evoluirani kroz nebrojene klonove, duhovnu decu i duhovne siročiće. To znači da se igra sastoji od strateškog i taktičkog segmenta, istraživanja tehnologija, levelovanja operativaca, izgradnje baze, proizvodnje ubojnih sredstava i postepenog skidanja jednog po jednog sloja misterije koja okružuje vanzemaljsku pretnju koja je devastirala čovečanstvo.

Pretnja ovog puta ne leži u invaziji malih sivih glavonja s letećim tanjirima, već u formi vanzemaljskog virusa koji se nakon nekoliko miliona godina hibernacije u permafrostu probudio usled posledica globalnog zagrevanja. U dodiru s morskom vodom, virus Pandora našao je plodno okruženje za rapidnu ekspanziju i progresivnu mutaciju okeanske faune. Mutirani moluskoidi, zglavkari i ostala morska menažerija postali su ad-hoc lavkraftovski horor iz dubine s kojim je čovečanstvo vrlo brzo izgubilo bitku. Nekakav otpor ipak tinja, a njegova perjanica jeste projekat Phoenix, borbeno-tehnološka organizacija koja je po svim parametrima identična X-COM-u, sa ili bez crtice.

Backer build 1.2, koji sam imao prilike da probam, standardno je rezervisan za kupce koji su u pretprodaji pazarili collector’s edition igre, koja još nije ušla u generalni Early Access program na Steamu. S obzirom na to da se igra nalazi u relativno ranoj fazi, sadržaj koji funkcioniše i koji je time podesan za prezentaciju publici svodi se na taktički modul igre, dok su Geoscape i operacije u bazi verovatno rezervisani za naredni period. U ovoj verziji, dakle, mogla je da se proba samo fiksna kampanjska misija, kao i proceduralno generisana misija s nasumičnim parametrima.

Na prvi pogled, taktički modul igre izuzetno podseća na Firaxisove XCOM nastavke, ali sličnost je samo površinska. Phoenix Point je igra sa mnogo složenijim mehanizmima i većim brojem varijabli koje figurišu u borbi. Na primer, ovde se proračunava balistika svakog pojedinačnog metka u rafalu i njegov uticaj na protivnika i okruženje. Okolina je u potpunosti podložna destrukciji, a za zaklone koje vi i protivnici zauzimate takođe važe ta pravila. Vaši komandosi i protivnici, pored akcionih poena, imaju i will poene, od kojih zavise upotreba nekih sposobnosti, borbeni moral i eventualna panika. Protivnika možete ciljati u željeni deo tela, a debuff statusi koje postignete pogocima imaju uticaj na borbene sposobnosti. Na primer, ako mutantu daljinskim oružjem povredite ruku, neće moći da koristi dvoručnu pušku. Sve ovo, naravno, važi i u suprotnom smeru...

Protivnici u demo misiji svodili su se na tri vrste mutiranih zglavkara – jednog melee borca s frontalnim štitom, daljinskog borca i gigantsku kraljicu, Crab Queen, koja vas napada kad od života odvalite dovoljan broj njenih miniona. Intrigantan feature finalne verzije igre biće progresivne mutacije protivnika u kampanji, koji će evolutivno reagovati na taktiku i okruženje koje koristite protiv njih. Protivnici će dobijati dodatne ekstremitete, oklop i druge telesne karakteristike u skladu sa napadima koji im ubijaju najviše kolega.

Najuzbudljivije stvari, međutim, najavljene su za globalno-strateški modul igre (Geoscape). Pored vanzemaljske pretnje, moraćete da se nosite i sa tri ljudske frakcije, od kojih svaka ima svoju viziju otpora i budućnosti čovečanstva. Neke od njih insistiraju na opštem ratu, druge žele da se biološki integrišu s alienima, treće iskaju nešto peto... U igri ćete koristiti diplomatiju, sklapati saveze i ratovati protiv konkurencije, a pristup unikatnim tehnologijama koje ima svaka frakcija zavisiće od vaših međusobnih odnosa.

Phoenix Point je zasnovan na Unity engineu, narodnoj engine majci za kojom poseže svaki nezavisni tim koji ne želi da licencira nešto pametnije. Iako je grafika više nego solidna (pogotovo za ovako ranu fazu igre), ipak ima onaj „made in Unity” šmek koji se oseća na kilometar. Ne kažem da je to nešto loše, već samo da postoji i da se potencijalno neće svideti sladokuscima koji više vole Unreal ili neki custom engine.

Ako se pretplatite na zvanični newsletter (www.phoenixpoint.info), dobićete dvotomni e-book (mobi, PDF i drugi formati) s dobrom dozom kvalitetne literarne fikcije koja će vam setovati uvodni ton pre upuštanja u igranje. Phoenix Point: The Briefing mi je dodatno produbio glad za igrom, ali rupa u stomaku će morati da sačeka sledeće leto jer je finalna verzija igre najavljena tek za jun 2019. godine. Dotle se možda desi i prava apokalipsa...

Miodrag KUZMANOVIĆ