Wipe 17.18

Radi se o još jednom klasičnom sistemskom cleaneru. Iako mu je primarna namena da se razračuna sa đubretom koje nastaje kao posledica rada samog sistema, Wipe se ne libi da počisti ni „repove” koji ostaju iza third party aplikacija. Naravno, tu je i podrška za internet pregledače, koja se ne završava na famoznoj trojki Edge-Firefox-Chrome.

Odmah po startovanju, Wipe će bez bilo kakvih suvišnih pitanja obaviti skeniranje sistema i rezultate rada predstaviti brojem! On označava, u bajtovima, koliko đubreta je pronađeno, a pošto pritisnete taster Delete!, ono će zauvek biti uklonjeno sa sistema. Upotreba programa je krajnje jednostavna i ne zahteva ama baš nikakvo predznanje ili naročitu umešnost.

Otvaranjem sekcije Details možete da steknete potpun uvid u to šta je program skenirao i šta mu se nalazi na listi za odstrel. Itemi su podeljeni po oblastima, odnosno programima, tako da je snalaženje lako i jednostavno. Čekiranjem kućica ispred naziva na listu dodajete iteme koji nisu prvobitno planirani za procesiranje, a odmah zatim dobijate i informaciju o tome koliko prostora će dotična akcija osloboditi. Predviđen skup opcija tako je uobličen da obavlja brisanje stavki koje ne utiču na normalno korišćenje sistema. Bilo kakvo „petljanje” sa strane to može da promeni i ne preporučuje se, a ako ne odustajete od svog nauma, iz sekcije sa podešavanjima možete da naredite pokretanje programa u režimu administratora, što će za rezultat imati označavanje svih dostupnih itema. Nažalost, program ne može planski da sprovodi proces čišćenja. Umesto toga, Wipe „čuči” u systrayu i korisnika može da obavesti kada količina đubreta dostigne unapred određenu granicu.

Pored privremenih datoteka, keš memorije i liste nedavno korišćenih dokumenata, Wipe briše i „kolačiće”, istoriju posećenih stranica i preuzetih datoteka, izveštaje o greškama, unete šifre i tako dalje. Besmisleno je nabrajati dalje, s obzirom na to da je lista dugačka, ali i da se ne razlikuje mnogo od onih koje se nalaze u konkurentskim programima. S druge strane, ukoliko se odlučite za kupovinu licence očekuje vas nekoliko korisnih dodataka koji su namerno izostavljeni iz besplatne varijante. Na primer, pre nego što se obavi brisanje datoteka, može da se uradi njihovo preimenovanje (kako bi se teže pronašle i „izvukle” uz pomoć raznih undelete procesa), a tu je i opcija za sigurnosno prepisivanje podataka korišćenjem naročitih algoritama za tu namenu (DoD, Gutmann, GOST...). Pro verzija omogućava i da se na listu za proveru stavljaju fajlovi/direktorijumi po sopstvenom nahođenju, ali i da se izradi „bela lista” programa koji će biti izuzeti iz procesa skeniranja. Sve to će vas koštati samo 4,5 dolara, ali na godišnjem nivou, što je način licenciranja koji ne volimo previše. Ako ništa drugo, dok traje pretplata sve izdate verzije programa dobijate besplatno.

Vladimir PISODOROV