RPCS3 0.05

Dogodilo se nešto što su mnogi smatrali da se neće nikada desiti – pred nama je emulator igračke konzole PlayStation 3, i to ne samo u proof of concept varijanti, već se u ovom momentu na spisku playable naslova nalazi čak 460 igara. Da stvar bude još bolja, RPCS3 može da „pročita” preko dve hiljade PS3 ostvarenja, iako je hype oko emulatora krešendo doživeo tek krajem minule godine. Ipak, nemojte da mislite da se radi o novom projektu – autori koji su odgovorni za ono što danas možemo da koristimo. „Spucali” su sedam godina u podrumu porodične kuće, jer baš toliko traje razvoj ovog emulatora, još od 2011. godine. Težina se vezuje za famoznu cell arhitekturu Sonijeve Trojke, koja ne samo da pravi probleme autorima emulatora, već je svojevremeno do ludila dovodila i kreatore igara.

Stelarna zahtevnost?

Ono što prosečnog igrača zanima jeste da li je pokretanje emulacije moguće na ovozemaljskim mašinama, odnosno koliko je predznanja potrebno da bi na PC monitoru počele da se odmotavaju scene iz PS3 igara? Polazimo od prvog pitanja i zaključujemo da RPCS3 radi sa bilo kojm 64-bitnim procesorom, OpenGL 4.3 kompatibilnu grafičku karticu i svega dva gigabajta radne memorije. Autori su verovatno šaljivdžije, jer ako se u avanturu zvanu PlayStation 3 emulacija upustite sa ovakvom konfiguracijom, sve što ćete moći da uradite jeste da „šaltate” upravljačkim menijima, koji ovom programu ne nedostaju. Za ozbiljno bavljenje tematikom trebaće vam barem četvorojezgarni Intelov procesor iz Haswell porodice ili osmojezgarni AMD-ov komplement (Ryzen se toplo preporučuje). Grafička kartica mora da bude kompatibilna sa API-jem Vulcan, dok je 8+ gigabajta radne memorije nešto oko čega nema pregovora. Kada se stvari sagledaju iz drugog ugla, RPCS3 i nije toliko strašan i hardverski zahtevan koliko su to mnogi pomislili, ali... Kao i kod većine drugih 3D emulatora, i ovde važi izreka „kol’ko para, tol’ko muzike”, pogotovo što zahtevnost originalnih igara i te kako varira i višak konja „ispod haube” dobro dođe. Dok neke igre „lete” sa stabilnih 60 FPS, neke se „vuku” sa 15-ak FPS, dolazi do desinhronizacije slike i zvuka, i igranje pada u vodu. Stvar donekle može da se ispravi posetom sekciji sa podešavanjima, a tamo...

Tamo vas očekuje gomila funkcija za koje uglavnom niste čuli, s obzirom na to da su usko vezane za ovaj tip emulacije. Sva sreća je to što su autori obezbedili „brze linkove” do rešenja za probleme koje neke igre imaju i na osnovu iskustava drugih igrača možete da zaključite kako treba „narihtovati” opcije. Sami autori emulatora učestvuju u raspravi i daju izuzetno vredne savete, koji u nekim slučajevima znače razliku između života i smrti. S druge strane, početnici će biti oduševljeni činjenicom da RPCS3 može da se koristi i u viđenom stanju, pa kom opanci... Iako se nalazi tek u verziji 0.05, emulator dolazi sa pristojnom automatizacijom, pa je poseta sekciji sa podešavanjima potrebna tek u slučajevima kada nešto zaškripi. Po defaultu, veći broj playable igara radiće iz prve, dok ćete samo kod nekih biti prinuđeni da reagujete. To se, kao što rekosmo, uz pomoć komune i autora obavlja na krajnje jednostavan način. Dakle – da, smatramo da RPCS3 nije težak za korišćenje, i to mu je već drugi plus.

Firmveri, plug-inovi, avioni, kamioni...

Čak i po pitanju oslanjanja na dodatne upravljačke module i firmver konzole, RPSC3 je drugačiji od konkurencije. Svi dostupni plug-inovi već se nalaze u paketu i ne morate da razmišljate o tome da li negde u online divljini postoji neki alternativni, bolji koji će vam omogućiti veću kompatibilnost i sličicu u sekundi više za vreme odvijanja akcije. To ne znači da je eksperiment završen, već isključivo da su autori „zatvorili” sistem i plug-inove vam na izvol’te dostavljaju sa svakom novom verzijom emulatora. Na primer, kada je grafičko okruženje u pitanju, možete da birate između OpenGL-a, Vulcana i DirectX-a 12 (potonji još uvek nije preporučljivo koristiti). Slično je i za zvuk, gde vas očekuju XAudio2 i OpanAL. Kao upravljače možete da koristite tastaturu ili džojped, a podržani su standardni XInput i MMJoystick. Naravno, DualShock 4 za Četvorke funkcioniše iz prve, bez ikakvih dodatnih podešavanja, a slično je i sa prethodnim modelom, PlayStationom 3.

Sigurno se pitate šta je sa firmverom konzole, da li je potreban ili ne i kako ga nabaviti? Bez njega RPCS3 ne može da pokreće softver, ali nećete morati da ga jurite po kojekakvim sumnjivim sajtovima kako biste ga pribavili. Naime, emulator zahteva originalan firmver koji preuzimate sa oficijelne, Sonyjeve adrese (goo.gl/PXYcjx) i za program ga „vezujete” preko komande Install Firmware, smeštene u File sekciji padajućeg menija. To, nažalost, ne znači da vas očekuje emulacija XMB-a, ali bez firmvera dalje od upravljačkog okruženja programa ne stižete. Inače, autori ništa ne govore o emulaciji originalnog okruženja Trojke, iako se neke njegove komponente emuliraju već sada. Na primer, tu je podrška za trofeje, pa čak i pop-up notifikacije po osvajanju nekog. Radi se i na podršci za korisničke profile, a program može da emulira rad hard-diskova (internih i eksternih), odnosno memorijskih modula prikačenih na (virtuelni) USB port.

Pokretanje igara

Za razliku od starijih verzija emulatora, igre koje želite da pokrenete više nije potrebno smeštati u instalacioni direktorijum, to jest u dev_hdd0/game. Ukoliko igra ima instalacioni fajl u PKG formatu, RPCS3 će obaviti automatsko raspakivanje i kopiranje sadržaja u pomenuti game direktorijum, a sve što korisnik treba da uradi jeste da „overi” funkciju Instal .pkg, koja je smeštena u File sekciji padajućeg menija. Ovaj princip koristi se uglavnom za „puštanje u rad” PSN igara, mada se može primeniti i u slučaju nekih disk-igara. Ipak, disk-igre mogu da se pokreću i jednostavnim usmeravanjem programa do direktorijuma na hard-disku gde je sadržaj otpakovan u formatu koji prati originalnu strukturu diska. U principu, igre možete da pohranite na bilo kojoj lokaciji na sistemskim nosačima podataka, a pronalazite ih preko komande Boot Game, smeštene, opet, u File sekciji padajućeg menija. Pored pomenutog, RPCS3 omogućava pokretanje i SELF/ELF datoteka.

Upravljački interfejs podeljen je na tri dela. Pri samom vrhu nalazi se padajući meni i toolbar u kojem se nalaze tasteri za pokretanje/zaustavljanje emulacije, sortiranje liste igara, definisanje veličine thumbnailova kojima su iste predstavljene, pristup sekciji sa podešavanjima i tako dalje. Ispod se nalazi tabelarni spisak igara. Pored naziva i thumbnaila, tu su i informacije o potrebnoj verziji firmvera, serijskom broju koji je referentna oznaka za pripadnost geografskoj regiji, verziji igre, tipu izdanja (digitalnom ili disk), a tu je i spisak svih podržanih rezolucija u kojima igra može da se pokrene. Naravno, u sekciji Compability naznačen je i status emulacije, uz apostrofiranje problema, ukoliko postoji. Emulacija se po defaultu obavlja u (novom) prozoru, ali je na raspolaganju i igranje u režimu preko celog ekrana. Program podržava upscale sadržaja, menjanje formata slike, igranje sa vrednostima anisotropic filtera, dok anti-aliasing funkcija u verziji programa koju smo mi testirali nije bila prisutna. Iako se pominje da RPCS3 podržava upscale do 4K rezolucije, najviše što smo mi uspeli da dobijemo jeste Full HD rezolucija. Konačno, u trećem delu radne forme ispisuju se sistemske poruke koje su prosečnom korisniku uglavnom nerazumljive i nepotrebne. Ipak, ukoliko nešto krene po zlu, odavde može da se dobije informacija koja će autorima emulatora biti od značaja prilikom debagovanja izvornog koda.

Kvalitet pre kvantiteta

Možda nećete moći da pokrenete svih 460 igara koje su označene kao Playable, ali ono što vašoj mašini bude „leglo” radiće gotovo savršeno. Autorima na postignutom kvalitetu emulacije skidamo kapu i sve je definitivno vredno vremena koje je potrebno uložiti za setup. Emulator pokreće veliki broj igara na sasvim zadovoljavajući način, a njihov broj je sve veći i veći. Ostalo je još mnogo toga da se uradi, ali slobodno možemo da zaključimo da je još jedna platforma spašena od zuba vremena i fizičkog propadanja. Valja istaći da RPCS3, pored komercijalnog, može da pokreće i homebrew sadržaj, a autori su na sajtu projekta postavili i uputstvo kako da diskove koje posedujete „pretabate” u oblik pogodan za rad iz ovog emulatora. Tamo se nalazi i lista kompatibilnih Blu-ray čitača, kao i informacija da sadržaj pre upotrebe mora da se dekriptuje.

S obzirom na to da RPCS3 trenutno ne poseduje online mogućnosti, sem lokalnog multiplayera, okršaj sa drugim igračima nije moguć. Isto tako, updateovanje naslova moguće je isključivo ukoliko posedujete odgovarajuću PKG datoteku, mada je i to nešto. Nedostaje i interna podrška za izradu screenshotova, ali, s druge strane, postoji podrška za vibraciju, odnosno snimanje statusa. Za početak ovo je i više nego dovoljno!

Vladimir PISODOROV