NZXT H440 i S340

Niotkuda vrata. Objašnjenje ove zagonetke ostavićemo za kasnije, a odmah ćemo da se pozabavimo junakom ovog opisa, kompanijom NZXT. Od samog početka ovaj proizvođač se posvetio entuzijastima, od zanimljivih kućišta solidnog kvaliteta sa početka „karijere”, došli su do statusa jednog od najcenjenijih i čestog izbora upravo entuzijasta zbog kojih su nastali. Kućišta koja su nam se našla na testu nisu baš „sveža”, ali su upravo primer kvaliteta i posvećenosti detaljima, koji ih i dan-danas čine jednim od najboljih kućišta u klasi.

H440 je udarni model ovog proizvođača. Ne, nije ni najekstravagantnije ni najskuplje kućište, ali jeste model koji kombinuje mogućnosti za proširenja, kvalitet i vizuelni utisak, koji očigledno odgovaraju potrebama velikog broja korisnika, sa „prihvatljivom” cenom koja za veliki broj korisnika predstavlja apsolutni maksimum koji su spremni da izdvoje za oklop svoje mašine.

NZXT je sa H440 uspeo nešto što mnogi pokušavaju, a retko ko uspe: minimalizam i elegancija kombinovani sa jasnim vizuelnim identitetom koji garantuje da H440 nećete zameniti za bilo koje drugo kućište. Način na koji se gornja i prednja strana uklapaju uz plastiku i čelik različitih boja, upravo daju taj jasan vizuelni identitet i čine da kućište izgleda elegantno i ubedljivo. Hrapava završnica na čeličnom limu upotrebljenom za oplatu dodatno poboljšava utisak i otežava grebanje. Čini se da su dizajneri mislili na sve. H440 je izrađen od debelog i vrhunski obrađenog čeličnog lima i, čak i bez komponenata, ima dovoljnu masu da se ne pomera s mesta, čemu pomažu i velike stope sa gumenim podlošcima. U skladu sa vremenom, H440 možete da kupite u osam različitih kolornih kombinacija, kao i u Razer, EnVyUs i Hyper Beast specijalnim/limitiranim varijantama. Tako da ne čudi što je ovo kućište čest izbor modera i entuzijasta uopšte, koji vole da uklapaju boje i temu svog računara, gde je kućište „najglasnija” komponenta.

Iza prednje stranice, koja je uspela da prevari čitavu našu redakciju da se radi o vratima, nalazi se plastična mrežica/filter za prašinu i tri ventilatora, prečnika dvanaest centimetara. Da to ne bi bilo sve, iza stranica kućišta nalazi se i sloj zvučne izolacije, tako da ovaj model predstavlja jedno od najboljih rešenja za one koji žele da naprave „tihu zverinu”. Ispod gornje strane nema ventilatora niti filtera, što je u redu jer se podrazumeva da se ovde nalazi „izduv”. Kompletna I/O sekcija takođe se nalazi na gornjoj strani, što prednju ostavlja čistom. Po dva USB 3.0 i 2.0 porta, kao i uobičajeni audio-konektori, grupisani su u prednjem desnom delu, opet uredno i elegantno u liniji sa prednjim delom. Sa druge strane (napred, levo) nalaze se veliki „Power” i majušni „Reset” tasteri, ovoga puta jedan iza drugog. Bočnim i zadnjim delom gornje strane dominiraju škrge prekrivene metalnom mrežom.

Bez obzira na svoju masivnu pojavu i samu masu (deset kilograma), H440 je i dalje Midi Tower kućište. Doduše, veoma dobro i pametno projektovano kućište. Kao kod (sad verovatno svih) modernih kućišta, unutrašnji prostor H440 podeljen je limom koji skriva napajanje od pogleda i olakšava uklanjanje i raspored viška kablova. Oko prostora za montažu matične ploče raspoređeni su otvori za provlačenje kablova, obloženi gumom, dok je otvor za backplate hladnjaka dovoljno veliki za laku manipulaciju hlađenjem, bez potrebe za uklanjanjem ploče iz kućišta. Iako se zvučna izolacija nalazi između nosača matične ploče i stranice, ostaje dovoljno prostora za sprovođenje kablova, ali će se oni urezati u penu od koje je izrađena izolacija, pa pored „pokrivača” napajanja, H440 ima još jedan čelični lim koji, osim što pokriva prostor za smeštaj hard-diskova, doprinosi čvrstini već izuzetno postojane konstrukcije.

Fioka za hard-diskove, u koje mogu da se ugrade uređaji od 2,5 i 3,5 inča, ima šest. Na dnu kućišta, iza prednje stranice postoje otvori za montažu jednog uređaja (oba formata su podržana). Na primer, ako uklonite sve fioke zbog ugradnje vodenog hlađenja, na ovo mesto možete da postavite hard-disk za skladištenje podataka. Na limu koji sakriva napajanje i višak kablova postoje dve fiokice za 2,5-inčne uređaje. Proizvođač je ovu lokaciju namenio šepurenju SSD uređaja, koji se nalaze tik ispod glavnih komponenti (procesora i grafičke/grafičkih), koje takođe želite da pokažete kroz prozor vašeg H440.

Kućište omogućava ugradnju ozbiljnog hlađenja. Već smo pomenuli tri ventilatora prečnika dvanaest centimetara ugrađena iza prednje maske. Oni, ukoliko korisnik tako želi, mogu da se zamene sa dva od po četrnaest centimetara. Ista kombinacija ventilatora može da se montira ispod gornje stranice. Ekvivalentni radijatori (360 ili 280) omogućiće pravljenje ozbiljnog loopa. Moramo da napomenemo da, iako je H440 veliko kućište, ugradnja dva radijatora i pripadajućih ventilatora zahteva mnogo pažnje, planiranja i gimnastike. Bez uklanjanja lima koji drži fioke za hard-diskove, što predstavlja „kasapljenje” kućišta, imaćete premalo prostora za ruke i manipulaciju komponentama vodenog hlađenja. Daleko od toga da je nemoguće, ali je veoma komplikovano. Uz to, ukoliko nameravate da ugradite dva radijatora, potrebno je da ne budu deblji od trideset milimetara. Na zadnjoj strani nalazi se jedan ventilator prečnika četrnaest milimetara, zadužen da isteruje vrućinčinu napolje. Svi ugrađeni ventilatori su kvalitetni i tihi, te ne morate da ih menjate, osim ako se ne uklapaju u vaš plan (verovatno vodenog) hlađenja.

Da to ne bi bilo sve, NZXT je u ovaj model (i neke druge) ugradio zbirni PWM adapter za do osam ventilatora, kao i kontrolu osvetljenja prednje maske i NZXT logoa na „prekrivaču” napajanja.

Čelično čudovište sa „zvučnim štitom” i tihim ventilatorima, zvano NZXT H440 je fenomenalno kućište i jasno je zašto već dve-tri godine predstavlja čest izbor entuzijasta. Nažalost, na našem tržištu ima veliki „kamen oko vrata” u vidu cene koja je blizu ili preko 20000 dinara, u zavisnosti gde ga kupujete. Kako je cena u inostranstvu oko 130-140 jedinica tamošnje valute, smatramo da je domaća cena prevelika. Sa druge strane, bez obzira na cenu, ovaj model je jedno od najboljih kućišta na našem tržištu i, ako ste dugo razmišljali o njemu i skupljali novac, zagrizite, jer se nećete pokajati, makar narednih šest meseci jeli veštački ramen za 25 dinara.

Posle ovakvih hvalospeva čini se da bi svako kućište ostalo u drugom planu, ali S340, drugi model iz NZXT-a, ima dovoljno familijarnih sličnosti da bude zanimljivo samo za sebe i da se nađe u istom tekstu sa ozbiljnijim, ali i skupljim modelom. U pitanju je Midi Tower, kao i prethodno opisan model, ali bez dodatnog oklopa i mršaviji za koji centimetar na sve strane. Ali je zato duplo jeftiniji.

Lim upotrebljen za konstrukciju S340 nešto je tanji, ali i dalje čvrst i vrhunski obrađen. Na testu smo imali prilike da prostudiramo specijalnu Razer verziju modela, na kojoj je upotrebljen sličan finiš kao na njihovim igračkim miševima – magnet za prljavštinu i otiske prstiju. Takođe, ovakav finiš ima manju otpornost na udarce i ogrebotine, u odnosu na „šmirglu” na H440. Kućište je praktično neprimetno i izgleda kao monolit, što je sasvim u redu, ako cenite jednostavnost. Vizuelni identitet takođe definišu „lažna vrata” ili prednja maska iza koje se nalazi „tunel” za slobodan protok vazduha. Konektori i tasteri raspoređeni su u jednu liniju. Dva USB 3.0 porta u Razer verziji zelene boje i audio-konektori nalaze se između velikog „Power” i minijaturnog „Reset” tastera, što je varijacija na temu familijarnosti modela.

Unutrašnji prostor je očekivano jednostavniji, ali je pojednostavljena i manipulacija hardverom, jer vam se ništa ne nalazi na putu. Postoji lim koji doprinosi čvrstini konstrukcije i uklanjanju viška kablova. Ovaj lim samo malčice smeta ugradnji vodenog hlađenja iza prednje maske. Svrha pomenutog lima je i različitost modela, jer svaki ima drugačiju boju ovog lima koja, u kontrastu sa bojom konstrukcije, doprinosi vizuelnom utisku i uklapanju u temu konfiguracije.

Iako manji, S340 ima sasvim dovoljno prostora za uklanjanje viška kablova i ugradnju ozbiljne konfiguracije. Grafičke karte imaju na raspolaganju 350 milimetara, naravno, ako se ne odlučite na ugradnju vodenog hlađenja. Fioke za SSD na prekrivaču prostora za napajanje nalaze se i na ovom modelu, a pored njih za skladišne uređaje postoje još dve fioke u malom kavezu sa druge strane kućišta, u prostoru koji dele sa napajanjem. Zbog ovoga treba paziti na veličinu napajanja i kablove, jer može da nastane gužva.

Skromnije mogućnosti za hlađenje su i dalje veoma dobre. Iza prednje stranice ima mesta za dva ventilatora prečnika dvanaest ili četrnaest milimetara, na gornjoj za jedan ventilator bilo kojeg od ova dva prečnika, dok na zadnjoj strani može da stane samo manji. Fabrički ugrađeni ventilatori su iste serije kao i na H440, dakle tihi i kvalitetni. Pozicionirani su za izbacivanje vazduha, jedan od četrnaest centimetara na gornjoj i jedan od dvanaest na zadnjoj strani. Filteri za prašinu nisu na nivou H440, ali su upotrebljivi. Mogućnost ugradnje vodenog hlađenja je relativno skromna i, iako je moguće ugraditi tanji 240 ili 280 radijator iza prednje strane, kao i 140 na gornjoj strani, mislimo da je ovaj model pogodniji za zatvoreno vodeno hlađenje, naročito novija rešenja proširivanja, kojima je moguće dodati blokove i radijatore.

Ne tako ozbiljno i glamurozno kao H440, ovo kućište omogućava sastavljanje ozbiljne i vizuelno ubedljive mašine, čija gvožđurija ne „probija banku”. Sa druge strane, cena od oko devedeset evra svrstava ga u klasu sa ozbiljnom i brojnom konkurencijom, među kojom S340 ne može da se hvali da je jedan od najboljih, već „samo” kao jedan od boljih.

Danilo LUKINOVIĆ