Lenovo Ideapad Miix 700-12ISK

Hibridni računari bili su vrlo popularni pre nekoliko godina kada su se prvi put pojavili kao zasebna klasa. Spoj snage klasičnih prenosnika i mobilnosti tableta mnogima je delovao vrlo primamljivo. Ipak, daljim usavršavanjem proizvodnog procesa savremenih mobilnih procesora, i efikasnošću po pitanju potrošnje električne energije koja je znatno napredovala iz generacije u generaciju, hibridi tableta i klasičnih laptopa postali su pomalo suvišni. Naravno da je dodatna baterija u kućištu tastature dobrodošao dodatak, ali ako je uz pomoć samo jedne baterije koja će obezbediti gotovo dvocifren broj radnih časova moguće postići isti efekat po pitanju autonomije i pri tom redukovati dimenzije i ukupnu težinu uređaja, jasno je da hibridnim uređajima ne ostaje mnogo prostora. Zbog toga se gotovo svi današnji uređaji koji se još uvek nazivaju hibridnim zapravo svode na klasične tablete uz dodatak tanke tastature. Tako je i u ovom slučaju.

Miix 700 je zasnovan na Intelovom m7-6Y75 procesoru koji pripada najnovijoj Skylake generaciji. Nova oznaka u Intelovoj klasifikaciji procesora namenjenih prenosnicima odnosi se na modele koji su maksimalno štedljivi i čija potrošnja nikada ne prelazi sedam vati. U ovom slučaju, procesor je podešen tako da nikada ne pređe 4,5 vati, čime je omogućena primena potpuno pasivnog hlađenja. U pitanju je dvojezgarni procesor koji uz pomoć Hyper Threading tehnologije raspolaže sa još dva logička jezgra. Ipak, kada su u pitanju performanse, rigorozna ograničenja potrošnje ga svrstavaju čak i ispod dvojezgarnih i3 modela sa U sufiksom. Turbo režim je prisutan, ali se vrlo retko pokreće i to po pravilu u vrlo kratkim intervalima. Čim temperatura i potrošnja počnu da se približavaju granicama, ovaj režim se automatski isključuje.

Poput ostalih modela ove generacije, procesor u sebi sadrži i grafički podsistem u vidu Intelovog HD 515 čipa koji radi na taktovima u rasponu od 300 do 1000 megaherca i raspolaže sa maksimalno 1700 megabajta memorije koju pozajmljuje od ostatka sistema. Radnu memoriju čini skup LPDDR3 memorijskih čipova ukupnog kapaciteta osam gigabajta i radne frekvencije 1866 megaherca. Za skladištenje podataka zadužen je Samsungov SSD uređaj u M.2-SATA formatu kapaciteta 256 gigabajta. Baterija je četvoroćelijska sa kapacitetom od 41 Wh i maksimalnom autonomijom od devet časova. Ovaj podatak treba uzeti sa rezervom, jer prilikom prosečne, nezahtevne upotrebe autonomija varira između šest i osam radnih časova, dok je maksimalno trajanje moguće postići u vrlo rigoroznom režimu štednje energije koji u velikoj meri ograničava funkcionalnost (Wi-Fi adapter isključen, na primer).

Ekran dijagonale 12 inča osetljiv je na dodir i u stanju je da prepozna simultane dodire svih 10 prstiju. Iako za osnovu ima kvalitetnu IPS matricu sa odličnom reprodukcijom boja i kontrastom, utisak pomalo kvari to što je glossy tipa sa izraženom refleksijom, što će svakako predstavljati problem kada se uređaj koristi u sredini sa intenzivnom ambijentalnom svetlošću. Odnos stranica od 3:2 i rezolucija od 2160 x 1440 piksela su pomalo neuobičajeni, ali je zato kvalitet prikaza na vrlo visokom nivou. U uslovima umerenog ambijentalnog osvetljenja, kada refleksije okoline nisu izražene, prikazana slika izgleda zaista maestralno. Nažalost, grafički sistem je svakako preslab da bi pokrenuo iole zahtevan 3D sadržaj u ovoj rezoluciji, ali je zato reprodukcija video snimaka izuzetna.

Kada je reč o kvalitetu izrade, utisci su očekivani. Ako je po nečemu poznat Lenovo, onda je to svakako kvalitet izrade i završne obrade. Ni ovoga puta situacija nije drukčija. Metalno kućište odiše robusnošću i visokim kvalitetom završne obrade. Polovinu zadnje strane moguće je izvući i koristiti kao stalak. Sa ostatkom kućišta je spojena uz pomoć izuzetno čvrstih metalnih šarki, koje će obezbediti čvrst oslonac pod bilo kojim od širokog spektra uglova pod kojima je moguće postaviti uređaj na neku, poželjno ravnu, površinu.

Malobrojni tasteri funkcionišu besprekorno, a njihov broj i funkcije svedeni su na najosnovnije. Sa desne strane nalazi se ’Power’ taster, a neposredno ispod njega je i kontrola jačine zvuka. Na istoj strani su i mini-HDMI i USB 3.0 konektori, dok se sa leve strane nalazi usamljeni USB 2.0 port koji ujedno služi i za povezivanje strujnog adaptera za punjenje baterije. Kombinovani audio konektor s gornje strane je najslabija stavka inače dobrog rasporeda konektora, jer će kabl priključenih slušalica padati preko ekrana tokom upotrebe u laptop položaju. Nedostatak LAN konektora se nekome možda neće dopasti, ali makar je tu čitač kartica koji je, doduše, ograničen samo na Micro SD format. Primerak koji smo mi testirali ne raspolaže 4G/LTE modemom, ali model postoji i u takvoj varijanti.

Tastatura je zamišljena kao deo futrole koja prekriva prednju stranu tableta kada se ne koristi. S obzirom na to koliko je tanka, može joj se oprostiti određen stepen ugibanja tokom kucanja. Naravno, postavljanjem na ravnu podlogu svako ugibanje nestaje i kucanje postaje vrlo prijatno, najviše zahvaljujući odličnom odzivu tastera i osloncu za šake. Tačped je vrlo dobar i dovoljno velikih dimenzija sa dva hardverska tastera u donjem delu, čija je gornja površina takođe deo tačpeda. Tastatura se sa tabletom povezuje pomoću metalnog konektora koji je opasan jakim magnetom, pa konektor sam škljocne na svoje mesto kada je dovoljno blizu. Magnet nam se čak čini i previše jakim jer se nalazi na vrlo tankoj gornjoj ivici kućišta tastature koja je izrađena od kože, pa deluje kao da učestalim nepažljivim odvajanjem od uređaja može da se pokida.

Miix 700 je odličan sprinter, ali slabašan maratonac. Na kratke staze zna da odvrne Turbo režim, ali vrlo brzo i da ga isključi i takt procesora ostavi na minimalnim vrednostima. Temperatura takođe zna da premaši 65 stepeni, mada se ta toplota u vrlo malo meri prenosi na samo kućište. To svakako omogućava udobniji rad kada se uređaj drži u ruci, ali istovremeno i ograničava performanse procesora koji ne može da pruži svoj maksimum. Zvuk koji proizvode ugrađeni stereo zvučnici nije naročitog kvaliteta, ali je dovoljno glasan i jasan za svakodnevnu upotrebu. Tu su i dve kamere, jedna s prednje strane sa ugrađenim mikrofonom za VOIP komunikaciju, dok ona sa zadnje strane ima opciju za auto fokus i LED blic. Obe kamere raspolažu senzorom od pet megapiksela i kvalitet slike im je na visokom nivou za svoju klasu. Takođe, postoji i verzija ovog uređaja sa 3D kamerom.

Simpatičan i vrlo praktičan dodatak predstavlja i stylus (olovka) koja se isporučuje uz uređaj i koju proizvodi čuveni Wacom. Aktivnog je tipa i napaja se uz pomoć jedne AAAA baterije (nije greška, baterija nosi oznaku četiri A i zaista je minijaturna) i raspolaže sa dva tastera i vrhom koji registruje različite nivoe pritiska. Za prilično visoku rezoluciju ekrana, olovka je zaista lep dodatak koji će olakšati precizno upravljanje. Kada se ne koristi, posebnim plastičnim držačem moguće ju je pričvrstiti na tablet i to tako što će držač zauzeti jedan od USB portova, po želji. To baš i nije sjajno rešenje u situaciji kada su na raspolaganju svega dva USB porta od kojih se jedan koristi kao puki fizički držač, ali korisnika ništa ne obavezuje da olovku baš tu „zadene”.

U radu se Miix 700 odlično pokazao. Koliko god smo ga mučili baterijom testova za „velike” mašine, nijednom nije posustao i, uprkos tome što je prikazao znatno skromnije rezultate, posao je obavio besprekorno. S obzirom na to da „puca” na poslovnu primenu, visoka pouzdanost mu svakako ide u prilog. A da bi „biznis” pedigre bio potpun, tu je i TPM podrška hardverske enkripcije podataka.

Iako smo vrlo zadovoljni opštim utiskom koji je Miix 700 na nas ostavio, cena koja u dobroj meri prevazilazi „hiljadarku” će ga učiniti nedostupnim za većinu vas koji čitate ove redove. Ako ste od malobrojnih kojima finansije ipak nisu prepreka, svakako nećete pogrešiti ako odaberete ovaj model, pa čak i u skromnijoj konfiguraciji, sa slabijim procesorom i uz manje memorije.

Vladimir TRAJKOVIĆ