Dell Inspiron 15 5558 i 5559

Već smo navikli da su prenosni računari iz Inspiron serije Dellovi udarni modeli na našem tržištu. Od svih serija laptopova ovog proizvođača, Inspiron ima najbogatiji raspon različitih konfiguracija, cena, boja... za svakog po nešto. Ovoga puta nam iz Della stižu dva Inspiron modela veoma različitih koncepcija.

Model 5558 se bazira na Intelovoj referentnoj platformi, nema šarenih dodataka, i prirodni je nastavak prethodnih bazičnih Inspirona. Ovaj model nudi pristojne Core i3 performanse, po prihvatljivoj ceni, a sve to upakovano u kvalitetnu i dopadljivu Inspiron šasiju. U ovaj model možete dodati još nešto malo memorije ili promeniti ubačeni HDD u neki SSD po sopstvenom izboru, ali ćete teško promeniti osnovni koncept ove mašine, a to je relativno nezahtevna svakodnevna ili poslovna primena, krstarenje webom i konzumiranje klasičnih multimedijalnih sadržaja.

Drugi model koji nam je stigao na test, sukcesivno nosi oznaku 5559 i, kontraintuitivno, ima malo toga zajedničkog sa prethodnim modelom. Ovaj model je građen oko znatno moćnijeg CPU-a – Core i7-6500U, ima više memorije, diskretnu grafičku jedinicu i pikanteriju od veb-kamere. Koncepcijski, ovaj model je namenjen zahtevnijim korisnicima koji će se upuštati u intenzivnije „mlevenje brojeva” ili će se povremeno i igrati, ali ima značajno višu cenu i neke, u najmanju ruku, čudne odluke po pitanju izbora komponenti.

Pre svega, oba ova modela dolaze sa Ubuntu 14.04 operativnim sistemom. To naravno ne znači da nećete moći da koristite Windows pošto se na nekim drugim tržištima ovi modeli prodaju sa Windowsom, pa su i drajveri za oba modela dostupni na sajtu Della.

Poredeći centralne procesore ova dva modela prvo što pada u oči jeste to da su oba dvojezgarni procesori, ali je Core i7-6500U znatno moćniji. Razlika potiče od toga što Core i3-5005U ima jezgra prethodne generacije (Broadwell), pola gigaherca nižu frekvenciju i čitav megabajt manje keša. Uz to Core i3-5005U nema na raspolaganju Turbo opciju koja je dostupna na Core i7-6500U, a TDP je za oba procesora podešen na 15 vati. Core i7-6500U procesor ima znatno brža Skylake jezgra, a u konačnom rezultatu ona su pojedinačno brža i preko 40 procenata od onih u Core i3-5005U. Pošto oba procesora imaju Hyperthreading rezultati su vrlo slični i u testovima koji upošljavaju sva jezgra, a to se odlično vidi na našim Fritz i Cinebench testovima.

Priča o procesorima se neumitno nastavlja i sa integrisanim grafičkim rešenjima. Inspiron 5559 je sa svojim Core i7-6500U dobio odlični Intel HD 520 dok se model 5558 oslanja isključivo na Intelov HD 5500. Razlika u performansama između ova dva GPU-a je drastična. U OpenGL testovima razlika između ova dva GPU-a je čak i veća od razlike izmerene u DirectX testovima. Izmerene vrednosti se kreću od 40 do preko 70 procenata u korist Intel HD 520. Intel HD 5500 je zaista bazično grafičko rešenje, sa minimumom neophodnih performansi za moderne sisteme i razne multimedijalne web sadržaje koji se ne oslanjaju na 3D akceleraciju. Intel HD 520 pak je integrisano rešenje koje značajno odskače i može se koristiti i za povremeno igranje na manje zahtevnim 3D naslovima. Time se ovaj GPU približava nižoj srednjoj klasi diskretnih grafičkih rešenja.

Ovde dolazimo do najkontroverznije odluke u izboru komponenti na Inspiron 5559 modelu. Konstruktori iz Della su odlučili da ovoj konfiguraciji pridodaju i AMD-ov Radeon R5 M335 GPU sa četiri gigabajta posvećene DDR3 memorije. Samo po sebi to možda deluje i kao razumna odluka, jer je to ipak model za zahtevnije korisnike (mada ne i gejmere), i diskretni GPU sa pristojnom količinom posvećene video memorije može dobro da dođe. Međutim, kada smo zavrteli testove jasno je bilo da je u mnogima od njih R5 M335 zapravo inferiorniji od HD 520 sa deljenom sistemskom memorijom. Ovaj iznenađujući obrt postavlja pitanje svrsishodnosti postojanja takvog GPU-a u ovoj konfiguraciji. Jedino gde R5 M335 pokazuje minimalnu prednost su 2D performanse, koje odavno ne predstavljaju veći izazov za moderne mašine, uključujući tu i moderne laptope. To znači da bi jedini scenario gde bi imalo smisla koristiti AMD-ov GPU bio rad na nekim manjim video editing projektima koje laptop ove snage može da izdrži zbog pregrevanja.

Inspiron 5559 ima i duplo više memorije (osam gigabajta) od slabijeg modela, ali ćete model 5558 lako proširiti jer mu je jedno memorijsko podnožje slobodno, za razliku od modela 5559 koji teorijski može da prihvati 16 gigabajta, ali su mu oba podnožja zauzeta (2 x 4 GB). Što se tiče svakodnevnog korišćenja računara, a pogotovo na Ubuntuu (ili nekoj drugoj distribuciji), oba laptopa imaju dovoljno memorije. Ukoliko ćete na ovim mašinama koristiti Windows, onda u nekim situacijama četiri gigabajta može da bude usko grlo.

Za permanentno skladištenje podataka, oba modela koriste identične modele Western Digitalovih hard-diskova. Ovi diskovi se vrte na 5400 obrtaja u minuti, imaju osam megabajta keš memorije i vode se kao terabajtni, mada je realni kapacitet tik iznad 931 gigabajta. Sa sveže instaliranim operativnim sistemom, tj. manjom popunjenošću diska i niskom fragmentacijom, brzina protoka podataka u oba smera iznosi oko 110 MB/s. Oba modela imaju identični DVD RW optički disk drajv, mada je upotreba ovakvog uređaja za skladištenje danas dosta anahrona i često se svodi samo na instalaciju operativnog sistema. Ovaj uređaj je potpisao PLDS koji je ranije bio deo Philipsa, a danas zajedno sa kompanijom Lite-On čini novu kompaniju Philips & Lite-On Digital Solutions.

Veliku razliku između ova dva modela možete primetiti i po ekranima. Iako su oba iste dijagonale, od 15,6 inča, jači Inspiron 5559 ima LED panel Full HD rezolucije (1920 x 1080 px), osetljiv na dodir, dok slabiji model 5558 ima LED panel sa WXGA rezolucijom (1366 x 768 px), bez tač funkcije. Panel sa višom rezolucijom je vrlo prijatan za rad (čak i u dužim intervalima), ali ukoliko gledate tamniju/crnu sliku ili neke tamne scene u filmu, primetićete da pozadinsko osvetljenje panela probija uz neke od ivica. Ovaj efekat je primetan tek u vrlo specifičnim uslovima i zamračenim prostorijama, dok se na dnevnom svetlu ili u svakodnevnom radu dok gledate svetliju sliku, ovo probijanje ne primećuje. Na ekranu slabijeg modela se ovi nedostaci ne primećuju, ali treba reći i da oni vrlo često zavise od primerka opreme koji dobijete i, ruku na srce, ne umanjuju njenu upotrebljivost. Oba ekrana su premazana istim anti-reflektivnim slojem koji daje vidljivu refleksiju samo pri direktnim izvorima svetla koji vam dolaze preko ramena. Svi drugi odrazi, uključujući i vaš sopstveni lik, biće prigušeni i jedva primetni. Osvetljaj, oštrina i kontrast na oba panela su skoro besprekorni i sa ovim parametrima nećete imati problema. Panel skupljeg Inspirona je potpisao Samsung, dok panel jeftinijeg modela potpisuje sam Dell, iako se po imenu panela vidi da je proizvođač kineski BOE.

Kućišta ova dva računara su praktično identičnog i klasičnog Inspiron oblika. Tastatura je takođe klasičnog „ostrvskog” tipa, sa duplo nižim kursorskim strelicama i nešto užim numeričkim tasterima. Kodni raspored na ovim tastaturama je US sa ’pgup’, ’pgdn’, ’home’ i ’end’ tasterima u gornjem desnom uglu, gde se nalazi i taster za uključenje/isključenje računara. Tastatura ima relativno plitak hod i nema jasan taktilni odziv, ali je tiha i osetljiva, pa i dalje omogućava brzo slepo kucanje. Kao i kod nekih drugih modela, prava je šteta što ni jedan ni drugi Inspiron nemaju pozadinsko osvetljenje na tastaturi. Ova opcija minimalno poskupljuje računar, ali mnogo doprinosi na upotrebljivosti u mračnim okruženjima (naročito u periodu prilagođavanja) i čini čitav računar daleko atraktivnijim.

Tačped na ovoj seriji Inspirona je zaista impozantnih dimenzija, mada nije idealno postavljen u odnosu na položaj ruku za slepo kucanje, tako da će se povremeno dogoditi neželjena aktivacija u radu sa tastaturom. Osetljivost tačpeda je taman kakva treba da bude za udoban rad, ali na funkcijskim tasterima nema alternativne funkcije za njegovu (privremenu) deaktivaciju. To znači da ćete problem morati da rešavate softverski. Novi Inspironi imaju još jedan sitan nedostatak, a to je da svetlosna signalizacija gotovo da ne postoji, sa izuzetkom led lampice za bateriju. Kada se računar budi iz sleep režima (recimo podizanjem poklopca) jako je teško oceniti u prvih nekoliko sekundi da li je proces buđenja započeo ili morate da pritisnete dugme za uključenje.

Jedina ozbiljna razlika u kućištima na ova dva modela Inspajron serije je u upotrebljenim materijalima. Model 5559 ima kućište od srebrne plastike koja veoma podseća na brušeni aluminijum, dok je unutrašnjost prekrivena veoma kvalitetnom mekšom plastikom koja sprečava proklizavanje dlanova. Jeftiniji model 5558 je spolja presvučen lakiranom crnom plastikom, dok je u unutrašnjosti plastika sa sitnom šrafurom koja sprečava proklizavanje i ostavljanje otisaka. Iako nisu od metala, nijedno od ova dva kućišta ne deluje „jeftino”.

Konačno stigosmo i do pikanterije koja je dostupna samo na skupljem 5559 modelu. Reč je o Intelovoj RealSense 3D kameri koja zaista donosi veliki novitet i novu funkcionalnost ovom tipu uređaja. U zavisnosti od toga koji softver koristite, sa ovom kamerom možete umesto sopstvenog lika u video konferenciji koristiti neki trodimenzionalni avatar koji će u realnom vremenu verno imitirati sve vaše pokrete i izraze lica. Ista tehnologija će se vrlo brzo koristiti i za lakše animiranje 3D likova u vašim animacijama. Osim toga, moguće je potpuno izbrisati pozadinu iza vas ukoliko nije reprezentativna za vaš sledeći video intervju. Preduzimljive softverske kuće već izbacuju pakete sa kojima je moguće skenirati sopstveni lik, a zatim ga postaviti na neko od ponuđenih trodimenzionalnih tela i iz iste aplikacije naručiti takvu figuricu odštampanu na 3D štampaču ili kao hologram u kristalu. Posebna poslastica za ljubitelje fotografije je što sa ovom kamerom možete u programu za obradu slika birati na kojoj dubini će fotografija biti oštra, a na kojima će biti „bokeh” efekat. Sve je to moguće zahvaljujući novoj tehnologiji koja osim RGB senzora/podataka registruje i dubinu. Rastojanje među objektima na 3D fotografijama se preračunava zahvaljujući infracrvenom senzoru i infracrvenom laserskom projektoru. Tehnologija je konačno dovoljno uznapredovala da sva ta sila podataka može u realnom vremenu da se prenese u računar koji obavlja interpretaciju. Za te potrebe Intel RealSense kamere moraju da imaju USB 3.0 vezu sa računarom i dovoljno procesorske snage da sve teče glatko.

Inspiron 5559 je, što zbog moćnijeg hardvera, što zbog bogatije prezentacije, pa i zbog uključene RealSense tehnologije skoro dvostruko skuplji od modela 5558. Interesantno je koliko različitih tehnologija mogu da se smeste u kućište Inspironovih gabarita. U toku testiranja ova dva modela nismo primetili nikakve ozbiljne probleme, uska grla ili pregrevanje. Neke odluke proizvođača u izboru komponenti ostaju upitne, ali nema sumnje oko toga da je nova serija Inspirona napravila veliki tehnološki korak. Dok nova RealSense tehnologija ne stigne na vaše računare zabavljajte se idejom kako ćete sprečiti da trodimenzionalni sken vašeg lica ne „ode” sa vašeg računara i ne postane nečiji tuđi avatar za neslane šale (ili nešto malicioznije).

Stevan JOSIMOVIĆ