Remix OS 2.0 Beta Nakon što smo testirali sijaset različitih Android emulatora, probali razne „plejere”, virtuelne mašine i njihove mešavine, konačno je došlo vreme za nešto sasvim drugačije. Prvog marta „u etru” se pojavio Remix OS, projekat kineske kompanije Jide Technology. On je gotovo momentalno privukao pažnju ljubitelja računara iz jednog jednostavnog razloga – u pitanju je (verovatno) prvi operativni sistem za PC zasnovan na Androidu! Da stvar bude još zanimljivija, kompaniju Jide osnovala su tri bivša radnika Googlea i to sa ciljem da „otključaju” pun potencijal Androida, te ga dodatno prošire i poboljšaju. Kud ćete bolje polazne osnove od PC-a, koji barata gotovo neograničenim hardverskim resursima...Predispozicije Remix OS može da se instalira na bilo kojoj PC mašini, a korisnicima se nudi u 32-bitnoj i u 64-bitnoj verziji. Besplatno, naravno. Autori kažu da se sve može podesiti da radi u dual boot okruženju, sve dok na mašini imate instaliran Windows 7 ili noviji Microsoftov OS (podržana je i Desetka). Za one koji ne žele da odlaze baš tako daleko, jer ipak je u pitanju samo Beta verzija projekta, postoje još dva načina da se Remix OS proba. On će raditi i iz virtuelne mašine, ali tada neće moći da se „razmaše” koliko bi mogao, i instaliranjem na USB stik. Za potonju soluciju valja ispuniti nekoliko uslova: kapacitet USB stika mora biti minimalno osam gigabajta, formatiranje valja obaviti FAT32 metodom, a ne bi bilo loše da se cela akcija izvede uz pomoć USB 3.0 standarda. Isto tako, važno je da „fleška” ima mogućnost upisa brzinom od minimalno 20 MB/s. Instalacija Nakon što otpakujete preuzetu datoteku, videćete da se u ZIP arhivi pored kratkog tekstualnog uputstva za instalaciju, nalaze i „slika” sistema u ISO formatu, odnosno instalacioni alat koji će vam pomoći da sve fajlove prebacite na USB stik i učinite ga spremnim za pokretanje. Odavde može da se obavi i instaliranje Remixa na hard-disk, a postupak u oba slučaja je sveden i nema bojazni da ćete negde pogrešiti. Nakon učitavanja ISO datoteke preko klasične Browse rutine, treba da odaberete destinaciju (kao što smo rekli, hard-disk ili USB stik) i da pritisnete taster OK. „Instalacija” na USB stik (običan, 2.0 protokol) trajala je nešto malo manje od pet minuta, nakon čega smo bili spremni da restartujemo računar i izvršimo butovanje sistema sa USB stika. Verovatno to znate, ali nije loše ponoviti – da bi ova akcija bila moguća, u BIOS-u ćete morati da podesite da je prvi butabilni uređaj upravo stik „zaboden” u nekom od raspoloživih USB slotova.Prvi utisak je najvažniji Nakon, pazite sad dobro, neverovatnih devet minuta čekanja, na ekranu se konačno pojavio desktop Remix OS-a. Iščekivanje i cela situacija podsetila nas je na dane „suživota” PlayStationa 3 i Yellow Dog Linuxa. Kako zbog podugačkog čekanja, tako i zbog sporosti u radu sistema na hardveru koji daleko prevazilazi njegove potrebe. Izgledaće čudno, ali OS koji po defaultu zauzima svega 500 megabajta memorije na mašini sa osam gigabajta RAM vuče se kao zmija na letnjem suncu. Svako malo dolazi do blokiranja kursora i pojave poruka o sistemskim greškama uz obavezno pitanje „Da li želite da isključite ovaj proces ili ćete sačekati?”. Da stvar bude još gora, nakon što smo napravili nekoliko screenshotova uz pomoć ugrađene alatke za ovu namenu (dovoljno je da pritisnete taster ’Print Screen’ i pojaviće se radna forma za kropovanje sadržaja sa desktopa), poželeli smo i da ih pogledamo u ugrađenom vieweru. Mašina se zakucala... Nakon restarta i apdejta OS-a koji je u međuvremenu pristigao „preko žice” (da, Remix OS podržava OTA apdejtovanje), na desktopu smo se našli za nešto malo više od tri minuta. Napredak! Ovog puta, sesiju smo iskoristili za tumaranje opcijama i menijima kojih, moramo to da priznamo, nema u izobilju. Na „brodu” se nalazi samo skeleton crew, osnova osnove koja je potrebna da naslutite o čemu se ovde radi. Tako je na raspolaganju običan browser, MX Player, sekcija Settings, pomenuta alatka za „čupanje” screenshotova, jednostavan fajl-menadžer, famozna aplikacija Music, sat, Terminal i to bi bilo sve. Kardinalna greška načinjena je izostavkom Play prodavnice, jer je na taj način korisniku uskraćena svaka mogućnost da se dočepa aplikacija i zaista proba kako Android funkcioniše na PC-u. Do aplikacija, ipak, može da se dođe, ali to zahteva malo bolje poznavanje tematike i u celoj priči manje iskusni korisnici neće se snaći. Valja napomenuti i to da iz Remix OS-a nije moguće pristupati lokalnim hard-diskovima i uređajima, pa ako vam se tamo nalaze „strateške” datoteke (čitaj: one ekstenzije APK), opet se nećete usrećiti. Nakon desetak minuta istraživanja i još nekoliko načinjenih snimaka ekrana, opet smo posegnuli za zabranjenim voćem i pohitali da screenove pogledamo u vieweru. Pogađate, usledilo je zamrzavanje računara i obavezni restart. Treća sreća ili nešto drugo, tek Remix OS se ovog puta pred nama pojavio za „svega” 70-ak sekundi Osnove Remix OS predstavlja se kao Lollipop Android u verziji 5.1.1 (kernel mu je u verziji 4.x). U pitanju je operativni sistem opremljen multitasking podrškom gde se između programa prebacujete pritiskom na kombinaciju tastera ’Alt + Tab’. Baš kao da ste u Windowsu. Zapravo, celo iskustvo korišćenja neodoljivo podseća na Windows (konkretno, na Desetku). Donju ivicu ekrana okupira taskbar, na čijem levom kraju se nalazi improvizovano Start dugme preko kojeg pristupate instaliranim aplikacijama i dostupnim podešavanjima. Odmah do njega je quicklaunch na koji prevlačenjem ikonica možete smeštati omiljene programe i servise. Iza njega „parkirani” su tabovi pokrenutih aplikacija, a u samom desnom uglu je sat i kalendar, kontrola jačine zvuka, ikonica za pristup Bluetooth i Wi-Fi uređajima, pa čak i notification panel gotovo identičan onom iz Windowsa 10. Korisniku je na jednostavan način omogućena promena desktop tapeta, mada rezoluciju ekrana u ovom momentu nije moguće podešavati. Iz nekog razloga, na našoj test mašini ostali smo bez zvuka, pa nismo uspeli da proverimo kako se Remix snalazi u ovom departmentu, mada nam je to bio jedan od najmanjih problema...Virtuelizacija ili propast Pošto smo bili krajnje nezadovoljni načinom na koji se Remix OS vuče sa USB stika (da, svesni smo činjenice da nismo ispunili preporuke autora), rešili smo da operativni sistem isprobamo i pod virtuelnom mašinom. Kako to obično biva, naleteli smo na gomiletinu problema koji su nas redom udaljavali od uspešnog butovanja. VMware Workstation je, ma kako obavili podešavanje, odbijao da podigne Remix u takozvanom Resident režimu koji dozvoljava trajnu instalaciju aplikacija i snimanje podešavanja. Kada smo konačno odustali i rešili da probamo Guest režim, VMware nas je „častio” neupotrebljivim mišem. Nije nam preostalo ništa drugo nego da manično počnemo da čupamo kosu. Poslednja nada bio je Oracleov VM VirtualBox, ali su i u njemu problemi nastavili da se nižu. Resident režim je izgleda nemoguće „podići” pod virtuelnom mašinom, dok Guest ima problema sa integracijom miša, baš kao i u VMwareu. Nakon puno (neuspešnih) pokušaja rešenje se pojavilo samo od sebe. Problem je u samoj Live „slici” operativnog sistema koja dozvoljava pokretanje Resident režima isključivo ako se instalacija obavi ručno. Za to će vam biti potrebno kreiranje hard-diska fiksne veličine (minimalno osam gigabajta), a instalaciju ćete započeti tako što po ubacivanju ISO fajla u virtuelni optički drajv VirtualBoxa, pri pojavljivanju prvog menija, pritisnete taster ’Tab’. Pojaviće se komandna linija sa upisanom komandom kojoj na kraju treba dodati opciju INSTALL=1 (pre ukucavanja komande pritisnite razmaknicu). Nakon toga sledi kreiranje primarne, butabilne particije i njeno formatiranje EXT3 fajl-sistemom. Kada vas program bude pitao da li želite da instalirate GRUB loader, odgovorite potvrdno, omogućite Read/Write pristup i, konačno, izaberite opciju Run Android-x86 kad se to od vas bude tražilo. Instalacija će potrajati desetak minuta, pa budite strpljivi, a po okončanju procesa iz virtuelnog optičkog drajva „izbacite” ISO datoteku. Pre nego što se poradujete, budite upozoreni da na nekim mašinama ni ovaj postupak neće uroditi plodom, pa ako ste baš vi među njima, znajte da saosećamo duboko sa vama.Operacija „Google Play” Bez pristupa Play prodavnici svaki Android projekat gotovo sigurno je osuđen na propast. Zašto je autori nisu implementirali u Beta verziju Remixa ostaje nepoznanica, tek do goodiesa ipak možete doći nakon dosta muka. Prva stvar koju treba da učinite je da omogućite instalaciju aplikacija iz „nepoznatih izvora”. Nakon toga, idite na adresu goo.gl/ynZ77H, preuzmite aplikaciju GMSActivator (21 KB), pokrenite je i izaberite opciju Install Google Services. Restartujte uređaj, otvorite sekciju sa podešavanjima i izaberite sekciju Accounts. Sada će vam biti omogućeno da dodate svoj Google nalog i normalno koristite dostupne servise. • • • Upuštati se u avanturu ili ne? Možda će se činiti kao besmislena rabota, ali ako u blizini imate prazan hard-disk (odnosno USB 3.0 „flešku”), zaboravite 75 procenata stvari koje smo napisali. Instalaciju ćete tada obaviti uz pomoć alata koji se nalazi u preuzetoj arhivi i bez puno pametovanja ćete se naći u Remixu. Problem sa Play prodavnicom možete da rešite na opisan način i dalje je samo na vama šta ćete da radite sa ovim OS-om. Ideja je odlična, izvedba za sada ne baš sjajna, ali ako autori budu istrajali na razvoju, u budućnosti nas očekuje više nego upotrebljiva simbioza klasičnog desktop i mobilnog OS-a. Ne zaboravite da bi sistem trebalo u potpunosti da bude kompatibilan sa svojim prenosnim verzijama, što mu omogućava pristup bazi od nekoliko desetina hiljada aplikacija.Vladimir PISODOROV | | |
