Relight 1.1

Mobilni telefoni su veoma efikasno „ubili” draž fotografisanja. Ako zanemarimo činjenicu da ne postoji mogućnost zumiranja (digitalni zum se ne računa), praktično ništa od drugih podešavanja nije dostupno ili makar nije na dohvat ruke korisniku. A i zašto bi bilo? Softver za fotografisanje napravljen je tako da slika na ekranu telefona izgleda savršeno, sa jarkim i punim bojama, dobro osvetljena... Ali kada tu istu sliku pogledate na monitoru, pojavljuju se svi njeni nedostaci. Opet ćemo zanemariti hardverska ograničenja telefona prilikom fotografisanja, pa ćemo pomenuti da su te slike najčešće preeksponirane ili podeksponirane, sa slabim kontrastom, pogrešnim balansom bele boje... OK, to se dešava i kada fotografišemo sa fotoaparatom, ako nismo dobro podesili parametre.

Poenta ovog uvoda je da uslikane fotografije često nisu u skladu sa onim što smo u glavi zamislili prilikom fotografisanja – što zbog ograničenja samog uređaja, što zbog neumešnosti fotografa. Srećom, to ne mora da bude i kraj priče. Kad već od početka teksta zanemarujemo neke stvari, hajde da to uradimo još jednom. Ovog puta zanemarićemo „ozbiljne” programe za obradu fotografija – jer tek mali procenat korisnika računara zna kako da ih pravilno i efikasno upotrebi. I tu konačno dolazimo do Relighta, zgodne alatke za popravljanje fotografija. Pre nego što krenete dalje da čitate ovaj tekst, odmah da kažemo šta Relight nije. To nije alat koji će popraviti sadržaj scene. On ne može da izbaci nepotrebne detalje ili da doda nedostajući objekat ili njegov deo u fotografiju. To je alat koji je namenjen za brzu optimizaciju fotografije pre nego što je smestite u svoj foto-album (folder sa slikama), pošaljete na Facebook, Instagram ili neki treći online servis. Njegova snaga leži u tome što obezbeđuje brzu manipulaciju fotografijama koja promenom određenih parametara dovodi do njenog vidljivog vizuelnog poboljšanja.

Zahvaljujući ugrađenom „čarobnjaku”, korisnik prilikom obrade ne mora da bude upućen u tehničke detalje. Kroz mali upitnik, sa jasno ilustrovanim opcijama koje nedvosmisleno ukazuju na vrstu, ili vrste nedostataka na fotografiji, predlažu se samo one akcije koje će dovesti do popravljanja tih parametara. Naravno, ako to nije dovoljno, u radnom delu ekrana na raspolaganju su svi parametri, sa preciznijim stepenom kontrole. U tom delu dostupne su još neke funkcije, kao što su promena veličine fotografije, njeno kropovanje ili rotiranje.

Za malo zahtevnije korisnike ili za fotografije koje zahtevaju malo više posla oko sređivanja, gde je neophodna nešto kompleksnija konverzija, Relight nudi Colour Maping Editor. U njemu je moguće „1 na 1” definisati koja boja će da se transformiše u koju drugu boju. To je dodatak koji, da budemo iskreni, nismo očekivali kod programa koji je namenjen širokoj populaciji, ali ga svakako pozdravljamo.

Zgodan detalj koji ukazuje na rezultat izvršenih akcija je to da se oko kursora pojavljuje „aura” kroz koju se vidi delić originalne fotografije, kako je ona izgledala pre nego što su izvršene promene. Iako se suštinski ne razlikuje od opcije Show Original Image, moramo da priznamo da nam se ovakav način prikaza više svideo.

Relight nije svemoguć i ne možemo da očekujemo fantastične rezultate na baš svakoj fotografiji koju propustimo kroz njega. Ali, u situacijama koje se najčešće dešavaju sa fotografijama, ako u obzir uzmemo finalni vizuelni kvalitet u odnosu na vreme utrošeno da se do njega dođe, Relight predstavlja rešenje koje je blizu optimalnog.

Branislav BUBANJA