AOC E2270SWn, Asus V228DE, BenQ GL2250-T, Philips 223V5L

U borbi pretendenata za tron najboljeg među najpristupačnijim Full HD monitorima našli su se modeli četiri proizvođača. Sa Severozapada Evrope stiže Philips, lako izgovorljivog naziva 223V5L, dok su preostala tri modela sa Dalekog istoka: AOC E2270SWn, BenQ GL2250-T, Asus V228DE. Koji će se najbolje pokazati? Koji od njih će „samleti” konkurenciju? Koji od njih će uspeti da se izbori za prestižnu titulu?

Round one. Fight!

Izgledom se ne razlikuju mnogo, što je i odlika dobrih boraca. Svoje adute ostavljaju za bitku. Crni, neki više mat, drugi, pak lakirani. Pravougaoni, niti previše tankih, niti previše punačkih ivica ekrana. Stabilnih postolja, klasičnih tastera (osim AOC-a koji nema tastere; zapravo ima samo ’’On/’Off’; hendikep, ali ga to možda neće omesti u daljoj borbi). Asus prednjači u odzivu tastera. Sve ih karakteriše korektan kvalitet izrade, a s obzirom na klasu kojoj pripadaju. U tom pogledu, ističu se Philips i BenQ, ali su u pitanju minimalne razlike. Ovom drugom dajemo prednost, s obzirom na to da jedini ima DVI konektor. Pobednik prve runde – BenQ.

Round two. Fight!

Možda nepotreban ogled sposobnosti, ali pobednik je onaj koji pobedi u minimum dve od tri borbe, kako ne bismo gledali one more time u nedogled. Dakle, softverski gledano, AOC bi trebalo da bude najnapredniji, jer ovaj monitor kontrolišete bez ijednog fizičkog tastera, samo putem i-Menu aplikacije koju instalirate za vaš operativni sistem. Ostatak učesnika se oslanja na klasičan pristup putem fizičkih tastera i on-screen menija. Ponuda u menijima je klasična – fabrički preseti, osvetljaj i kontrast, nezavisno podešavanje RGB kanala... Sve u standardu, s tim da BenQ ima najviše opcija za podešavanje prikaza. AOC dobija bodove na originalnost, iako rešenje ne smatramo u potpunosti praktičnim. A sada ćemo zaista videti ko kosi, a ko vodu nosi.

Round three. Fight!

Kako je reč o Full HD monitorima, kod svih je oštrina slike više nego zadovoljavajuća, iako se koristi analogna konekcija sa kompjuterom, pa se na taj detalj nećemo obazirati. Asus otpada odmah na početku. Prikazana slika je isprana, kontrast nije dovoljno jak i opšti utisak nije nimalo povoljan. Pokušaj bilo kakve korekcije ne dovodi do željenih rezultata. Jedini način da se poboljša prikaz je korišćenje kolornih profila Scenery ili Theater, kada se kontrast i punoća boja poboljšaju, ali zauzvrat se gube detalji u crnim partijama i slika izgleda veštački i „napucano”... Možemo da napišemo i „kojim crnim partijama?”, pošto test uniformosti otkriva da je crna više siva, nego crna, ma kako podesili monitor. Test boja nam pokazuje da je najveći problem u crvenoj boji koja je „isprana” i koristeći User profil, nismo u mogućnosti da je korigujemo. Zelena boja je blizu korektnog prikaza, dok je plava zaista korektna. Gradijent test je ispod proseka, jer se gube detalji kako u najtamnijim, tako i u najsvetlijim partijama... Sa AOC-om je situacija nešto drugačija. Boje su punije i prirodnije nego kod Asusa, crna je nijansu tamnija, ali se i dalje primećuje sivilo. Gradijent test je prosečan i očekivan za ovu kategoriju, pa ne čudi da se detalji u tamnim partijama razlikuju, dok se u najsvetlijim stapaju. Kod AOC-a najveći problem predstavljaju vertikalni uglovi vidljivosti, pa smo se u više nego par navrata, osetili kao da smo kod „šalteruše” kod koje dolazimo uspravljeni i prave kičme, gledajući sa visine, a konverzaciju završavamo spušteni na nivo rupice u staklu, kako bismo je čuli šta nam mudro kazuje. Slično je i sa ovim monitorom, ako ste ga podesili na pravilnu visinu, nećete imati najbolji kvalitet prikaza, već je potrebno da ste malo iznad ili ispod njega. Čudno.

BenQ startno ima drastično bolji kvalitet reprodukcije od prethodno dva pomenuta monitora. Kontrast je jači, boje su živopisnije, a sintetički testovi to i potvrđuju. Uniformnost crne nije idealna, levi deo ekrana je nešto svetliji, ali sam prikaz crne je dublji i puniji, što je vidljivo i u desktop modu, a ne samo na testiranju. Gradijent test pokazuje dosta bolje rezultate od modela iz Asusa i AOC-a, pa se detalji u tamnim i svetlim partijama jasno razlikuju. Prelazi između nijansi nisu idealni, vide se „stepenice”, ali mi smo i dalje u value tržišnom segmentu, u kojem su određeni nedostaci dopušteni. Punoća i reprodukcija boja je takođe višestruko bolja: čak i kada razdvojimo prikaz boja po kanalima, one izgledaju zasićeno i realno. Reprodukcija crno-belih fotografija na nas nije ostavila utisak da nešto nedostaje, već se svi detalji tu, nije ih „progutao mrak”, a nisu ni u potpunosti „sagoreli” (kada se najsvetliji tonovi stapaju). Uglovi vidljivosti su takođe bolji, i tek kod većih uglova vidljivosti, po obe ose, dolazi do promene prikaza.

Philips je po kvalitetu reprodukcije tačno za stepenicu iza BenQ-a, u svakom pogledu, osim u gradijent testu, gde su stapanja nijansi „kremastija”, ali najsvetliji tonovi se stapaju. Reprodukcija boja je blago „isprana”, na šta utiču crvena i zelena, ali se kroz opcije ovi nedostaci mogu blago korigovati kako bismo dobili zadovoljavajući rezultat. Uglovi vidljivosti su slični, da ne kažemo isti, kao kod BenQ-ovog modela. Vremena odziva kod svih ekrana su ujednačena, pa neke veće razlike u tom pogledu nema, a kvalitetna reprodukcija video materijala ponajviše zavisi od svih prethodno navedenih karakteristika, dok je odziv poslednji. On ima uticaja samo kod brzopoteznih igara.

Na kraju može biti samo jedan – BenQ. Zbog kvaliteta izrade, dodatka digitalne konekcije, kvaliteta reprodukcije koji je ispred drugih. Drugo mesto, logično, pripada Philipsu, koji je pokazao nešto slabiji kvalitet u pogledu reprodukcije slike. AOC-u bi trebalo da pripadne treće mesto, ali slika koju reprodukuje, nije ni približnog kvaliteta drugoplasiranog monitora, a ovaj model iz Asusa se u ukupnom zbiru nije pokazao ništa bolje od AOC-a. Mi smo pronašli odgovor koji smo tražili – koji je najbolji povo-ljan Full HD monitor .

Vojislav VUJANIĆ