Rocket League

Iz Psyonixa poručuju da će se u budućnosti fudbalska lopta umesto kopačkama „pikati” nabudženim automobilima na raketni pogon. Klasični stadioni biće zamenjeni sci-fi arenama koje su opasane energetskim barijerama tako da ni automobili ni lopta ne mogu napustiti okvir terena. Lopte će, naravno, biti nekoliko puta veće od samih automobila, dok će golovi dobiti gigantske dimenzije i neće biti branjeni od strane golmana.

Gorenapisano je i zaplet igre Rocket League, najnovije hibridne sportske igre koja stiže iz Psyonixa. Vi i vaši saigrači na umu imate samo pobedu i to kako utakmicu završiti sa više datih nego primljenih golova. Okršaji se igraju u „1 na 1”, „2 na 2”, „3 na 3” ili „4 na 4” formatu, a zanimljivo je da se u lokalu ekran može podeliti na četiri jednaka dela pa u jurnjavi za loptom istovremeno mogu učestvovati do četiri ljudska igrača. Društvo svoje umeće može da pokaže i online, gde su takođe podržani obračuni „4 protiv 4”, što je i jedan od glavnih featuresa igre. Dalje, ova igra donosi famoznu cross-over multiplayer podršku, što znači da se PC igrači mogu ogledati protiv vlasnika PlayStationa 4 (igra je izrađena samo za ove dve platforme).

Upravljanje je bolno jednostavno i to je još jedan od razloga zbog čega će se Rocket League uvući igračima pod kožu. Osim tastera za dodavanje gasa i kočenje, koristi se i taster za aktiviranje turbo pogona, tu je i ono koje aktivira driftovanje kako bi resko okretanje automobila za 180 stepeni bilo moguće, kao i taster za flipovanje automobila oko horizontalne ose, kako bi se imitirao skok i udarac lopte glavom. Akcija na ekranu klizi kao podmazana i jedino na šta ćete morati da obratite pažnju je da loptu nije moguće šutnuti ka golu ili dodati saigraču na klasičan način, već ju je potrebno „odgurati” do gol linije ili se zaleteti u nju svom snagom i žvajznuti je karoserijom (neko je pomenuo bilijar?). Pomenute energetske barijere omogućavaju neprekidnu akciju jer lopta ne može da ode u aut, a ni automobili ne mogu da završe u publici, čak ni posle najstrašnijih sudara. Kada želite da ostvarite brzinsku prednost u odnosu na takmace, koristite turbo pogon koji se troši, ali može da se obnavlja prelaskom preko energetskih tačaka razbacanih po celom terenu. To vam je zapravo i jedina specijalna mogućnost i sve ostalo zavisi isključivo od vaših refleksa i snalažljivosti. Igra doduše ima iskustveni sistem – bodove zavređujete na osnovu učinka na terenu (pobede, golovi, asistencije, odbrane, pasovi...), tako da vremenom otključavate razne dodatke. Možete montirati drugačiju vrstu guma, prefarbati auto, nataknuti mu džinovski šešir na krov, okačiti zastavicu na antenu za radio, pa čak i promeniti boju vatre koja suklja iz auspuha kada aktivirate turbo punjenje. Dozvoljeno je i promeniti automobil, uskočiti u mini-ven, bagi, „sportaka” i tako dalje. Nažalost, sve pomenute izmene isključivo su kozmetičkog karaktera i ne utiču na performanse automobila ili eventualno sticanje nekih novih osobina.

Baš zbog toga se kampanja čini nekako nedorečenom i posle izvesnog vremena igra utakmice u ligi dosade. Jednostavno, igri fali dubina, možda interni sistem transakcija gde bi igrač raspolagao zarađenim novcem i trošio ga za kupovinu poboljšanja i specijalki. S druge strane, automobili ne trpe oštećenja (obratite pažnju – totalke su moguće!), iako preživljavaju bliske susrete sa betonskim ogradama i „nabadanja” od strane protivničkih automobila. Bilo bi daleko zanimljivije da su autori implementirali nekakav damage sistem, makar on mahom imao kozmetički karakter. I u normalnim simulacijama fudbala igrači se „umaraju”, pa zašto i ovde ne bi postojao neki sličan sistem koji bi delovao ograničavajuće u određenim momentima? Pretpostavka je da je autorski tim odustao od sitnih oštećenja zbog toga što je offline kampanja na raspolaganju više reda radi (kao svojevrsna vežba sa botovima), a da je igra u praksi okrenuta lokalnom i online multiplayeru. Igranje u društvu igri daje potpuno drugu dimenziju, a zbog jednostavnih kontrola upravljača se mogu latiti svi. Spektakularni sudari, neverovatni promašaji, gurkanje sa protivničkim automobilima i bliska saradnja sa saigračima kupiće vas već na prvu loptu. U ovom segmentu, Rocket League naprosto briljira i nema mesta nikakvim špekulacijama da li iz novčanika „iscediti” 20 evra i kupiti igru ili tražiti neko alternativno rešenje.

Rocket League pokreće Unreal 3 engine, što znači da je sa grafičke strane sve odlično utegnuto i optimizovano tako da dobro radi i na vremešnijim konfiguracijama. Igra ne ostavlja utisak klasičnog indie ostvarenja pošto su primenjena audio-vizuelna rešenja na veoma visokom nivou. Tu je i dopadljivi soundtrack specijalno pisan za ovu igru, urlanje publike sa tribina (mada navijače nećete imati prilike često da vidite zbog furioznog odvijanja akcije), kvalitetni modeli automobila, lepi specijalni efekti po postizanju golova i tako dalje. Kad sve to zbrojimo, dolazimo do zaključka da igri fali samo još jedan korak kako bi iz indie prešla u A okruženje. Produbljivanje kampanje, više opcija na polju podešavanja performansi automobila, puni damage sistem i Psyonix će biti na konju! Inače, ovom razvojnom studiju ovo nije prva igra u žanru, još daleke 2008. godine tržištu su podarili Supersonic Acrobatic Rocket-Powered Battle-Cars za PlayStation 3. Rocket League je njena rafinisana verzija koja je bar za koplje bolja. Šta će biti kada/ako dođe do trećeg poglavlja u serijalu...

Vladimir PISODOROV