Broj 18, april 1986.

U aprilu 1986. godine IBM je predstavio prvi prenosni računar PC Convertible, a u Černobilju (Ukrajina, tada deo SSSR-a) dogodila se nuklearna katastrofa. U SFR Jugoslaviji – protesti protiv nuklearki i previranje na Kosmetu.

A u „Svetu kompjutera” čudo neviđeno: prvi redakcijski računar! „Iz zagrebačkog Velebita stigla nam je prinova kojoj smo se svi obradovali – čuveni kompjuter Macintosh, sa štampačem. Neki su ga odmah iz milošte prozvali Mekica ili Mikajlo. Od sledećeg broja na njemu ćemo obrađivati tekstove i voditi dokumentaciju, što će, nadamo se, doprineti boljem kvalitetu časopisa”.

Anketu o tome šta se čitaocima sviđa u časopisu imamo i u današnje vreme, a prvi put je sprovedena početkom 1986. godine. Rezultati su objavljeni u aprilskom broju. „Interesantno je na početku primetiti da oglasi, iako zauzimaju manje od 10 odsto strana, prolaze veoma loše... Primetan je i porast interesovanja za igre otkad smo počeli da objavljujemo mape. Najbolje su do sada prošle sledeće rubrike: Hard/soft scena, LLIST, škole (mašinca za Z-80 ili 6502, BASIC-a, Pascala i Simon’s BASIC-a), Naš test i, često, Tema broja, mada postoje osetne varijacije iz broja u broj i zamor čitalaca kod dužih serija... Očigledno je da vam se intervjui i tekstovi o skupim računarima nikako ne dopadaju... Najinteresantniji kupon poslao nam je jedan čitalac koji je naveo da mu se sviđa to što je od nas nešto naučio, a da mu se ne sviđa to što još ne zna dovoljno.” Kao i sada, i onda smo nagrađivali učesnike u anketi – konkretno knjigama o kompjuterima.

Broj 91, april 1992.

U aprilu burne 1992. godine kod Pariza je otvoren Evro Diznilend. Tek što se primirio sukob u Hrvatskoj razbuktao se građanski rat u Bosni i Hercegovini; u Beogradu – antiratni miting. Proglašena je Savezna Republika Jugoslavija koju čine Srbija i Crna Gora, a „Partizan” je osvojio Kup evropskih šampiona u košarci trojkom Saše Đorđevića u poslednjoj sekundi.

„Svet kompjutera” piše o novom Windowsu NT, koji tek što se nije pojavio. „Windows NT (od New Technology) pokretaće posebnu grupu programa za 386 i jače računare. Programi pisani za slabiju seriju Windows 3.x moći će da se izvršavaju i na NT-u... On je potpuno 32-bitni... Ne startuje se iz DOS-a... Pre ulaska na desktop traži da se unesu ime i lozinka... Koristi TrueType sistem za fontove... Više programa mogu da se izvršavaju zajedno... Disk se koristi kao virtuelna memorija.”

Tehnološka ludost – 24-iglični matrični štampač Citizen 224, koji može da štampa i u koloru! „Komplet za štampu u boji (color kit) sastoji se od malog dodatnog motora koji se jednostavno ugrađuje i zadužen je za vertikalno pomeranje četvorobojne trake, tako da se potrebna četvrtina širine trake nađe između glave za štampanje i papira. Traka (pored crne) ima crvenu, žutu i plavu komponentu... Citizen 224 nije preterano glasan ili bar šumni spektar ne sadrži previše neprijatne komponente... Ulaganje papira u svim oblicima veoma je jednostavno... Kaseta sa trakom menja se lako – bez prljanja ruku.”

Broj 199, april 2001.

U aprilu 2001. godine američki preduzetnik Denis Tito boravio je na Međunarodnoj svemirskoj stanici, postavši tako prvi svemirski turista. Slobodan Milošević predao se istražnim organima u Srbiji. Donet je novi tarifni sistem za plaćanje struje sa zelenom, plavom i crvenom zonom.

„Svet kompjutera” piše o tome kako se prave – mikroprocesori. „Zbog enormne složenosti, moderni mikroprocesori veoma su kompleksni za dizajniranje i proizvodnju. Cena jedne moderne fabrike za njihovu proizvodnju je od 1,6 do 2 milijarde dolara!... Proces zahteva hiljadama puta veću čistoću od najčistije operacione sale... Veliki problem u dizajnu predstavlja potrošnja energije, jer se ona pretvara u toplotu, koja može da dovede do katastrofalnih posledica ukoliko se ne kontroliše.” Autor ove serije od dva teksta bio je Borislav Agapiev, koji je osam godina radio u Intelu i učestvovao u razvoju procesora Pentium Pro.

O početku ozbiljnije borbe protiv kompjuterskog kriminala razgovarali smo sa Brankom Stamenkovićem iz beogradskog Okružnog tužilaštva. „U međuvremenu je i kod nas stasala nova generacija pravnika, koja je prve korake u svetu kompjutera sticala na Spectrumu i Commodoreu 64... Prekretnica u našoj sudskoj praksi biće dva slučaja koja se upravo vode: za DoS napade na servere PTT-a i Tehnicoma, kao i za krađu brojeva kreditnih kartica... Naši internet provajderi dosad su oklevali sa prijavljivanjem hakerskih upada – što zbog naše poslovične inertnosti, što iz želje da se hakerima ne zameraju.”

Vojislav MIHAILOVIĆ