Računari u poljoprivredi

Kada zamišljamo farmere, razne high-tech naprave nisu prvo što nam padne na pamet, ali su tu traktori i kombajni koji rade sami, kao i roboti koji se koriste isključivo u agrikulturi

Navodnjavanje može da se vrši uz pomoć telefona! Ne radi se o okretanju nekog broja i traženju potrebne usluge, već je tu mobilna aplikacija za pametne telefone koja omogućava kontrolisanje sistema navodnjavanja.

Tu su i aplikacije koje prate skladištenje žitarica. Recimo, aplikacija LoadOut Technologies koja omogućava da se dok sedite izvrši tovarenje žitarica. Precision Planting je aplikacija koja prikuplja sve podatke i obezbeđuje im pristup na tabletima i pametnim telefonima.

Da bi farmeri saznali kako se njihov usev „oseća”, tu su senzori. Senzori vlažnosti u zemlji mogu da prate podatke o nivou vlage na određenoj dubini zemljišta. Optički senzori mogu da vide koliko je đubriva potrebno biljkama na osnovu količine svetlosti koja se reflektuje od njih. Senzori omogućavaju efikasnu primenu đubriva uz minimalne gubitke.

Kontrola otkosa i VRT (Variable Rate Technology) zasnovani su na GPS tehnologiji. Da ne bi došlo do preklapanja u aplikaciji đubriva ili navodnjavanja zbog nepravilnosti u obliku njiva, GPS mapiranje pokazuje gde je posao već obavljen i sprečava njegovo ponavljanje. Kontrola otkosa isključuje aplikatore kad se uđe u deo koji je već tretiran. Farmer može da napravi GPS mape sa uputstvima i da, umesto nanošenja jednakih količina đubriva preko čitave njive, bude određena najpodesnija količina za određeni deo zemlje.

Multispektralni snimci koji se naprave iz aviona ili satelita mogu farmerima da pruže brojne korisne informacije o njivama. Slike crvene boje otkrivaju količinu mulja, peska, kalcijuma i gline u zemljištu. Infracrvena čitanja pokazuju koji delovi imaju više vode i kako se voda kreće njivom. Infracrveni snimci mogu da se koriste i da se ispita prekrivenost korovom.

Putem termalnih (dalekih) ultracrvenih snimaka pristupa se podacima o zdravlju biljaka. One koje nisu zdrave ne mogu da se ohlade kroz ispuštanje vode preko listova i zato se pregrevaju. Zeleno svetlo koje predstavlja hlorofil biljke koristi se da se pristupi podacima o rastu biljke.

Multispektralni podaci prebacuju se na kompjuterski model kako bi se napravila mapa polja sa instrukcijama. Farmer na mapi polja može da vidi koje kombinacije daju najbolje rezultate.

Nije neophodno dobiti snimak iz ptičje perspektive da bi se došlo do relevantnih podataka. Tu su i sistemi koji se mogu nakačiti na traktor i iščitavati njivu dok se kreću. Kada se proračuna količina vode i đubriva koji su potrebni, automatske prskalice prilagođavaju mlaz na osnovu dobijenih informacija.

Udruživanjem telekomunikacija i informatike nastaje telematika, tehnologija koja omogućava komunikaciju opreme i farmera, prodavaca i servisera opreme, a takođe i povezivanje, tj. komunikaciju opreme među sobom. Ne, nisu u pitanju poljoprivredni roboti koji razgovaraju, već mašine, savremeni traktori, kombajni i ostala moderna oprema koja prenosi podatke o svom radu. Tako kombajn i traktor mogu da komuniciraju. Putem telematike može da se sazna kada se kombajn puni. Ako nešto prestane da radi, putem telematike serviser može u nekim slučajevima da izvrši popravku na daljinu ili barem da obavi dijagnostiku. Takođe, tu su i pregledni podaci o korišćenju goriva, radnim satima itd.

Zahvaljujući tehnologiji GPS, traktori, kombajni i motokultivatori mogu sa preciznošću da se kreću kroz njive. Kompjuterskom sistemu na vozilu kaže se koliko će se široka putanja pokriti, a potom se izvrši kratka vožnja koja će obeležiti tačke A i B da bi se napravila prava linija. Zatim GPS sistem na osnovu te linije izvodi paralelne linije, koje su udaljene jedna od druge onoliko koliko oprema koja se koristi zahteva.

Sistem može da vrši i treking vijugavih linija. Treking sistem je povezan sa volanom traktora, čime ga automatski održava na pravom putu i oslobađa ga potrebe za čovekom koji vozi/upravlja. To omogućava farmeru da se posveti drugim aktivnostima.

Traktor koji sam vozi nije jedina inovacija te vrste. NH2, Hydrogen Powered Tractor, radi na vodonik, ne zagađuje vazduh i nečujan je.

Možda će u nekom narednom filmu o superheroju biti supertraktor umesto svemirskog broda ili supermodernih kola.

Roboti na njivi

Vitirover je robot koji kosi travu, a vi treba samo da pritisnete dugme i onda možete da radite nešto drugo ili da gledate njega kako brzo i efikasno sređuje zeleni prostor. Ima veliki solarni panel i bežične mogućnosti, pa nema nikakvog punjača ili gajtana. Lako je upravljati njime preko pametnog telefona.

I Primate’s Progress je solarna kosilica, posebna po tome što je sastavljena isključivo od recikliranih materijala.

Kineski farmer Vu Julu (Wu Yulu) je bez ikakvog školovanja kreirao brojne robote, a među njima je jedan koji mu olakšava rad na njivi. Nazvan je Robot 30 Second Son (jer toliko radi dok mu ne zatreba odmor, tj. punjenje), ali ume da se predstavi i kaže da je robot koji vuče rikšu.

Projekat cRops (Clever Robots for Crops) usmeren je na robote koji će uzgajati dobar usev. Roboti treba da prskaju posebno određene biljke i njihove delove i da beru plodove kada su zreli (što, takođe, treba da prepoznaju). Isto tako, roboti treba da prepoznaju prepreke kako bi se neometeno kretali.

Autonomni farmerski robot Agria je ekološka mašina pogodna za poljoprivrednike koji imaju manje zemlje. Kontrola ovog robota vrši se putem kompjutera ili pametnog telefona, a radnje koje može da obavi su sejanje i dodavanje prave mere đubriva. Takođe, ovaj robot kontroliše insekte, gljivice i parazite putem infracrvenih i ultraljubičastih zraka, a može da ispita i zemlju i biljke radi njihovog specifičnog tretiranja.

Japanci su razvili robota koji može da bere jagode. Zrele jagode selektuju se putem stereoskopskih kamera. Robot posmatra jagode u 3D prostoru, a algoritmi za obradu snimaka određuju zrelost. Vrši se analiza toga koliko su one crvene. Kad se proceni da su zrele da se uberu, robot brzo locira plod u 3D prostoru i bere ga. Ovi roboti mogu da rade ceo dan i noć.

Robot ima veliki potencijal zbog tehnologije na vizuelnom polju, preciznosti razaznavanja nijanse boje koja ukazuje na zrelost, kao i preciznosti branja tako da se plod ne oštećuje. Svaka ubrana jagoda bila bi na gotovo istom nivou zrelosti. Sledeća primena se planira za grožđe, paradajz i drugo bobičavo voće/povrće.

Pirinač je u velikom delu Azije ono što je hleb u Srbiji. Japanci već duže rade na automatizaciji uzgoja pirinča. Robot je još 2005. godine uspeo da posadi pirinač bez ljudske pomoći. Sada su tu brojni roboti traktori i kombajni, opremljeni kompjuterima i GPS sistemima, koji se koristi za snalaženje u prostoru. Senzori nagiba i ostali instrumenti proračunavaju ugao i pravac kretanja mašine, kompjuterski kontrolisane, tako da robot jasno zna svoju poziciju u polju.

MIT je razvio eksperimentalnu, potpuno automatizovanu staklenu baštu, u kojoj na uzdignutim platformama raste čeri paradajz. Staklenik u potpunosti održavaju mali roboti. Svaka biljka opremljena je senzorima koji prate njeno stanje. Ako nekoj biljci nedostaje vode, tu je odmah robot koji će je zaliti. Kada je neki plod zreo, robot, koristeći sistem analize fotografije, locira plod na stabljici i bere ga svojim mehaničkim rukama.

Robotizovana mašina čini proces muže krava potpuno automatizovanim. Trenirana krava tako može bilo kada, kad oseti potrebu, uz pomoć mašine da dâ mleko, umesto da to obavlja jednom dnevno. To povećava količinu mleka za 20 odsto.

Tu su i druge inovacije specijalno namenjene za stoku i živinu.

Kompanija Lely usmerena je na obezbeđivanje rešenja za automatsko hranjenje stoke. Juno je u obliku svemirskog broda i vrsta je robota koji donosi hranu životinjama. Juno se kreće putanjom blizu životinja, prateći ogradu za hranjenje. Ne ometajući životinje, mašina donosi hranu do ograde. Postoji Juno 150 i kompaktnija verzija Juno 100. Baza za napajanje služi kao tačka sa koje se kreće i vraća nakon svakog obavljenog hranjenja. Zahvaljujući ugrađenim senzorima, Juno može da se kreće raznim rutama.

Srećna krava – srećan farmer

Kamere su svuda oko nas. Neke su vidljive, neke suviše male da bi se primetile, a neke su pak skrivene. Nalaze se u kancelarijama, u stambenim zgradama, liftovima, stajama. Da, i životinje se nadgledaju.

Umesto psa koji čuva stado ovaca, danas je tu kamera. Neko koristi kamere da bi nadgledao stoku kada nije u blizini, a neko samo u kritičnim momentima, pre nego što krava treba da se oteli, na primer.

Kada je beba u najavi, ultrazvuk je već duže vremena uobičajena praksa. Danas su tu i 3D i 4D verzije. Međutim, ultrazvuk se koristi i za praćenje ploda životinja. Ipak, primena ultrazvuka se tu ne završava, bar kada je u pitanju stočarstvo. Ultrazvuk može da ispita kvalitet mesa životinje.

Testiranje DNK olakšava identifikovanje životinja sa dobrim pedigreom i poželjnim karakteristikama. Te informacije zatim se mogu koristiti da se unapredi kvalitet stada.

Jedan od načina za nadgledanje životinja su i ogrlice koje olakšavaju njihovo praćenje, kako njihovo kretanje tako i njihovo stanje.

QR (Quick Response) kôd je bar-kod prvobitno namenjen auto-industriji, a zatim se primena proširila i stigla je i do primene u zaštiti životinja. Mikročipovi su dugo bili prisutni sa istom svrhom, međutim maleni čip koji se ugrađuje pod kožu životinje, a radi putem RFID tehnologije, osim što ne može da se zagubi kao QR identifikacija, odlazi u prošlost. Podaci koji su skriveni, dok se ne pročitaju digitalno, mogu se lako otkriti pomoću pametnih naprava koje se svakodnevno koriste. Prednost identifikacione ogrlice je u tome što se može skenirati pametnim uređajima koje poseduje veliki broj ljudi, a ne mora se ići do ustanove koja ima čitač mikročipova. Takođe, uređaji koji čitaju mikročipove nisu univerzalni, već čitaju samo određene vrste čipova. Podaci na mikročipu se ne ažuriraju, pa ako se informacije promene, onda čip više nema svrhe. Vlasnici životinja nisu puni entuzijazma kada treba da ugrade strano telo u telo životinja. QR kôd je tako stekao prednost kao jednostavna identifikacija, svima pristupačna. Dolazi zajedno sa osnovnim servisom održavanja podataka. Kad se bar-kod skenira, ili se pojavi podatak sa osnovnim informacijama, ili se otvori internet adresa na kojoj se nalazi profil životinje. Profil se može menjati prema potrebi, bilo kada, pa podaci uvek mogu da budu sveži.

Senzori u novim, pametnim ogrlicama šalju informacije pametnim telefonima farmera i saopštavaju gde je životinja, da li ima neki problem, da li je raspoložena za parenje...

Ako je sa životinjama sve u redu, ne znači da ne mogu biti još bolje. Da bi se krave (i ostale životinje) relaksirale, tu je automatska četka DeLaval. I ljudima i životinjama često prija češkanje. Da češkanje ne bi prešlo u grebanje, tu je četka koja ima kontrolisane automatske pokrete. Četka se pri dodiru pokreće, tj. rotira na način koji je za životinju poželjan. Prijatno i bezbedno četkanje-češkanje odvija se pod svakim uglom.

Specijalna četka izmišljena je sa namerom da pospeši cirkulaciju kod životinja i da ih ujedno čisti, održava zaokupljenim i smirenim. Naravno, cilj sam po sebi nije da se usreće životinje, već da se dođe do profita. Mehanička četka treba da usreći krave, ali pre svega one koji je prodaju, jer je obećanje kupcima da će moderna naprava usrećiti krave, a srećna krava daće više mleka.

Pilići nisu baš česti kućni ljubimci. Nije uobičajeno ni da ih neko mazi. Ipak, danas je tu inovacija iz Singapura koja omogućava da mazite svoje pile čak i kada ste daleko od njega. Maženje se odvija putem specijalne lutke. To podseća na slavnog virtuelnog ljubimca iz Japana – Tamagotchija.

Ako niste ljubitelj pilića ni na tanjiru ni van njega, dobra vest je to što budućnost donosi eksperimente na polju ishrane, pa piletina može da ima ukus nečega što vašem jeziku i stomaku prija.

Ako se realizuje koncept Phillips Design Food Creation, oblik i struktura namirnica koje jedemo moći će da se menjaju. Tako ćemo krastavac, po želji, moći da učinimo penušavim, a meso nalik pasti, i to omiljenog ukusa. Nutricioni sadržaj moći ćemo da zadržimo ili promenimo.

Nutela sa nutricionim vrednostima jabuke? Hmmm, evo, prva sam u redu!

Sanja STOJANOVIĆ