Samogradnja arkadnog emulatora

Ako osećate nostalgiju za arkadnim mašinama za igru koje su bile aktuelne pre tridesetak godina, možete u kućnoj radinosti napraviti emulator, koji se po izgledu i osećaju ne razlikuje od originala

Klasična uspravna arkada (desno) i horizontalni model, tzv. cocktail arcade (levo)

Ukoliko ste rođeni 70-ih ili 80-ih godina prošlog veka, sve su šanse da ste dobar deo detinjstva proveli muvajući se po fliperanama. U međuvremenu, igre su postale daleko kompleksnije i vizuelno atraktivnije. Međutim, one stare su nedostatak u vizuelnom delu nadoknađivale daleko boljom idejom, a od igrača se kao po pravilu očekivalo da se naoruža strpljenjem i dobro ovlada kontrolama (ma kako one bile jednostavne), što je davalo dodatne poene na zaraznosti.

U današnje vreme, arkadni automati su skoro potpuno iščezli, pa ako vam je proradila nostalgija za ovakvim igrama, jedino mesto gde možete da se podsetite starih naslova jeste na sopstvenom računaru. Ukratko, pokušaćemo da odgovorimo na pitanje šta je sve potrebno da biste sami napravili kućnu arkadnu mašinu, prvo s aspekta hardvera, a potom i sa softverskog stanovišta.

Ekran – prozor arkade

Plastična maska sakriva otvore oko ekrana, kroz koje se providi unutrašnjost monitora

Svi oni koji su se makar jednom okrznuli o arkadni automat znaju da najveće mesto na njemu zauzima ekran. U vreme kada su ovakve igre višestruko nadmašivale kućne računare u smislu grafike i zvuka, ekran je bio prozor automata. Iz sadašnje perspektive, CRT tehnologija je zastarela, mada je i dalje moguće nabaviti CRT monitore, doduše uglavnom preko malih oglasa. Međutim, ekrani sa katodnom cevi koji su nama poznati i koji su se ugrađivali u monitore tehnološki su mnogo napredniji nego oni iz automata iz 80-ih. To se pre svega ogledalo u tzv. horizontalnoj frekvenciji, koja je na arkadnim monitorima bila „zakucana” na 15 kHz. Naravno, oni najzagriženiji koji tvrde da je samo taj prastari monitor bio „pravi” monitor i da noviji CRT ekrani ne mogu da prenesu ni deo atmosfere mogu i dalje da naruče pravi arkadni monitor preko interneta. Cena – prava sitnica, nekih 450 dolara, plus poštarina i carina. Informacije pogledajte na www.xgaming.com/store/arcade-parts-and-accessories/product/weiya-29-flat-screen-crt-arcade-monitor/.

Ukoliko niste baš toliki zanesenjak i ne težite takvom vidu perfekcije, a ujedno ne želite da teglite monitor od tridesetak kilograma, logično je da ćete se okrenuti LCD ekranu. Ukoliko planirate da pravite arkadu za dvoje, monitor od oko 20 inča po dijagonali svakako će zadovoljiti vaše potrebe. Ako pak ciljate na veći broj igrača, razmislite o monitoru sa dijagonalom ne manjom od 24 inča. Ukratko, CRT će davati nešto verodostojniju sliku, ali će zato zauzeti mnogo više mesta u arkadi. Takođe, priprema na kutiji u kojoj će cela skalamerija stajati daleko je jednostavnija za LCD nego za CRT, a nesumnjiva prednost u vidu potrošnje opet je na strani LCD-a.

Računar

Pločica sa elektronikom iz jedne USB tastature za PC, spremna za povezivanje; vide se dve grupe kontakata za tastere

Srce arkadnog automata predstavlja računar. U tom pogledu dobra je stvar što je potrebna manje-više klasična mašina, a koliko jak računar treba da bude zavisi od toga kakve ćete igre igrati. Ako ste još u svetu nostalgije, gde je glavna zvezda bio PacMan, onda mašina može da bude i malo vremešnija, ali ukoliko želite da pokrenete i nešto novije od toga, savet je ne spuštati se ispod prosečne Core2Duo mašine. Osnova na kojoj emulatori rade je u 95 odsto slučajeva Windows, pa u zavisnosti od toga koju verziju operativnog sistema želite na svom mezimcu, možete odrediti i količinu RAM-a. Savet je da to bude minimalno 4 GB, naročito ako se koristi Windows 7 ili Windows 8. Ako želite da vam okruženje bude malo atraktivnije (frontend), to će dodatno trošiti RAM. Ukoliko spadate među one retke koji su spremni na to da iskoriste CRT monitor iz neke od starih arkada, onda će vam biti potrebna i grafička kartica koja će moći s njim da „priča”. Reč je modifikovanim karticama, koje, nažalost, nisu dostupne kod nas, a koje daju izlaz na pomenutih 15 kHz i koje će vas koštati oko 90 američkih dolara, poput jedne ovakve kartice: www.ultimarc.com/avgainf.html.

Što se tiče hard diska, postoji samo donja granica – disk od 150 GB je apsolutni minimum, a za one zagriženije, koji će na emulatoru vrteti i igre sa vremešnijih arkada, lako može biti potreban i model od 2 TB. Ako ste malo vičniji i kutiju za svoj arkadni emulator pravite od nule, možete proći i bez klasičnog kućišta za računar, već ćete komponente montirati direktno na zid kutije.

Kutija

Princip povezivanja tastera i mikroprekidača iz džojstika; raspored kontakata razlikuje se od modela do modela tastature

Kućište celog sistema ne morate da osmislite od početka – na internetu već postoji ogroman broj nacrta za sve moguće varijante ovih kutija. Grubo rečeno, arkadne igre su se pakovale u tri vrste kutija – klasična arkada, ona koja je nama najpoznatija, visoka nekih 180 cm, zatim koktel pakovanje (cocktail arcade), koje je bilo nalik stolu, i smanjena verzija koja je predviđena da stoji na šanku (bartop arcade). Klasična arkada nama je najinteresantnija, jer u nju najlakše možemo da spakujemo veliki ekran i kompletan računar. Ukoliko naiđete na stari automat iz fliperane, njega je najlakše preraditi. Međutim, kućište izuzetno lako možete i napraviti, i to od nama široko dostupnih pločastih materijala poput iverice i medijapana, pa samim tim možete i lako da ga uklopite u standardno kućno okruženje ako za tako nešto imate mesta. Ako žudite za lepo ukrašenom arkadnom kutijom, možete da je dekorišete nalepnicama, kao i malom svetlećom reklamom na vrhu kutije kao kod originala. Idealna pozicija za zvučnike na ovakvom sistemu bila bi pri vrhu kutije – tako će se zvuk najbolje prenositi do igrača. Nisu vam nužni jaki sistemi, klasičan stereo zvučni sistem snage 2 x 5 W biće više nego dovoljan.

U slučaju da ste sebe pronašli u varijanti „uradi sam”, svratite i do sajta na adresi http://arcadecontrols.com/arcade_cabinet_plans.shtml, gde postoji mnoštvo planova i uputstava kako to možete sami da izvedete. Mere su često date u inčima, pa obratite pažnju na to. Topla preporuka je da monitor pokrijete ili staklom ili prozirnim pleksiglasom, a ako koristite CRT monitor, obavezno pokušajte da nabavite ili napravite masku crne boje (eng. bezel), koja će sakriti otvore koji će ostati prilikom montaže ekrana, a kroz koje će se videti „utroba” vašeg sistema. Preporučujemo da i deo kutije oko i iznad ekrana bude mat crne boje, što će umanjiti refleksiju i povećati kontrast sadržaja koji ekran prikazuje, a ujedno će smanjiti i zamor očiju ako provodite mnogo vremena ispred automata.

Palice i dugmići

Standardni komandni taster i džojstik

Kontrole su priča za sebe. Naravno, najjednostavnija mogućnost je da celim sistemom upravljate uz pomoć miša i tastature, ali tako gubite na autentičnosti. Uostalom, ko bi prolazio kroz celu muku pravljenja kompletnog arkadnog okruženja da bi završio sa tastaturom u krilu? Postoji i opcija upravljanja preko džojstika i džojpeda, ali ni to ne zadovoljava u potpunosti, jer kvari opšti utisak pri igranju. U osnovi svake kontrole na arkadama nalazi se mikroprekidač, bilo da je reč o pravoj arkadnoj palici ili običnom tasteru. Prepravka palica sa originalnih arkada nije preveliki problem, mada je mnogo lakše kupiti već gotove, za ovu namenu predodređene komponente. Kako je naš plan da se na emulatoru nađe više različitih igara, trebalo bi da odredimo i kakve su nam palice potrebne. U osnovi, palice se dele na one koje su predviđene za četiri ili osam smerova kretanja. Četvorosmerne (4-way) palice su klasične i koriste se za kretanje gore-dole, levo-desno, dok se osmosmerne (8-way) omogućavaju i kretanje po dijagonalama. U suštini su to iste palice, samo što se dijagonalna kretanja svode na istovremenu aktivaciju dva mikroprekidača (npr. gornjeg i levog), ali to ne podržavaju sve igre. Ukoliko startujete PacMana sa 8-way setapom, umesto glatkog hoda, imaćete dosta frustracije svaki put kada nehotice povučete palicu u neku dijagonalnu kretnju. Na sreću, proizvođači su tome doskočili veoma jednostavno – postoje džojstici koji se lako transformišu iz 4-way u 8-way tip jednostavnim zaokretanjem same glave džojstika.

Osim ovih već ustaljenih kontrola, postoje i analogni džojstici za let, poput onih na PC platformi, spineri i trekbolovi, mada se oni koriste u manjem broju igara, pa se njima ovde nećemo baviti. Takođe, postoje i volani, zajedno sa papučicama za gas i kočnice za trkačke igre, kao i „svetlosni” pištolji za upucavanje neprijatelja na ekranu. Pištolji mogu biti izuzetno interesantni, naročito za igre na dva polja, ali ukoliko krenete tim putem, obavezno proverite da li takav kontroler radi sa LCD monitorom, jer su originalno bili namenjeni CRT sistemima.

Povezivanje žicama (kabliranje, ožičavanje) tasterâ i džojstika bez lemljenja, pomoću kablovskih papučica

Cena džojstika kreće se oko 20 dolara po komadu, a kada su u pitanju skuplji modeli sa više od opcija, može da pređe i 60 dolara.

Kada rešite pitanje izbora prave palice, ostaje da se odabere i dugmad za kontrolu. Na sreću, to je prilično jednostavno i svodi se na izbor boje dugmadi i eventualno oznaka na njima (start, pauza, prvi igrač, drugi igrač itd.). U skorije vreme na tržištu su dostupni i tasteri koji su iznutra osvetljeni RGB diodom, kojima možete dodatno da ušarenite stvar. Za svetleće diode postoji i kontroler, koji s računarom komunicira preko USB-a, pa je moguće programirati sekvence kojima će se tasteri svetleti u različitim bojama (ako ste ekstravagantni po prirodi). Međutim, to će znatno zakomplikovati ožičenje unutar automata. Primera radi, za standardno dugme potrebno je dovesti dve žice, dok ih za dugme sa RGB osvetljenjem treba šest. O ataku na oči prilikom igranja da i ne govorimo.

Izgled pločice I-PAC4 kontrolera za tastere i džojstik

Da bi kontrole radile potrebno je obezbediti i kontroler koji će prevesti signale koje one generišu u nešto razumljivo za računar. To se može izvesti na dva načina. Najlakše je kupiti gotov modul, koji se na računar povezuje preko USB porta, a može se iskoristiti i elektronika iz neke tastature koju već imate. Prvi način je veoma jednostavan – sa svakog mikroprekidača dovedemo po dve žice na kontroler, a onda softverski odredimo to koje će komande tasteri emulirati (mapiramo komande na tastere). Najpoznatiji komercijalni kontroleri su I-PAC2 i I-PAC4, a više informacija o njima možete naći na adresi www.ultimarc.com/ipac1.html. Njihova prednost je lako konfigurisanje i jednostavno ožičavanje arkadnog simulatora bez potrebe za lemljenjem, a podržavaju i veći broj istovremeno pritisnutih tastera nego što je to slučaj sa standardnom tastaturom.

Ukoliko ne želite da plaćate za kontroler, možete iskoristiti bilo koju poluispravnu USB tastaturu. Rastavite je i odbacite sve sem kabla i štampane pločice sa elektronikom. Pločica obično ima na sebi nekih 15 x 15 kontakata za tastere (dve grupe po 15 kontakata). Spajanjem po jednog kontakta iz obe grupe računaru se šalje signal kao da je pritisnut neki taster (npr. pin 12 i pin 4 daju taster ’Enter’ i slično). Ostaje samo da sami ručno odaberete (mapirate) tastere za kontrole i da onda zalemite tastere i džojstike na odgovarajuće pozicije. To može da bude dugotrajan i mukotrpan posao, ali uz malo improvizacije i strpljenja možete doći do željenih rezultata. Više informacija o tome potražite na linku http://modelrail.otenko.com/electronics/creating-your-own-mame-arcade-controllers. Korisne savete možete naći i u tekstu o samogradnji arkadnog džojstika, koji smo objavili u SK 6/2010 (www.sk.rs/2010/06/skse01.html).

Sklapanje i kabliranje

Sastavljanje sistema iziskuje dosta vremena i živaca. Naravno, pre nego što krenete u ovaj poduhvat važno je dobro se pripremiti i istražiti celo polje. Sastavljanje računara je najmanji problem, i to će vam odneti najmanji deo vremena potrebnog za ovakav projekat. Obavezno obratite pažnju na instalacije – iako će većina kablaže da se radi za niskonaponsku instalaciju od 5 V jednosmerne struje, postoje ipak i potencijalno rizične instalacije za 220 V naizmenične struje, što nikako ne biste smeli sami da radite ako nemate dovoljno znanja i iskustva. Ukoliko se odlučite da ugradite CRT monitor sa prave arkade, obavezno to radite uz stručnu pomoć, jer ti monitori imaju delove koji rade pod naponom 20 kV – 20.000 volti! Da situacija bude opasnija, u njima ima struje čak i onda kada su isključeni sa napajanja, pa je u radu s njima potrebno iskustvo.

Što se niskonaponskog dela tiče, broj kablova koje treba postaviti može da bude neverovatno veliki – sistem sa dva džojstika i 16 tastera (videćete da je to otprilike minimum za kontrolu) ima najmanje 40 žica. Ukoliko u ovom sistemu poželite da osvetlite svaki taster RGB diodom, broj žica raste na ukupno 104! U to još nisu uračunati ozvučenje, osvetljenje male svetleće reklame na vrhu automata, napajanje monitora i računara, kao i pregršt USB kablova koji se mogu naći u ovakvom sistemu, pa očekujte dosta posla ukoliko se s ovim projektom uhvatite u koštac.

Kada savladate hardversku stranu problema, ostaje softver. Time ćemo se baviti u sledećem nastavku.

Uroš VELIČKOVIĆ