Računari u gradskom prevozu

Integrisani sistemi za automatsko očitavanje karata svuda oko nas

Naplaćivanje karata za sve i svašta neizbežan je deo naše svakodnevice. Kroz vekove, broj ljudi koji plaćaju karte samo je rastao dok je sistem za naplatu bio mahom isti – parče papira kao potvrda da ste dali novac. Ovaj proces nigde nije bio tako izražen kao u sredstvima javnog prevoza. Sa porastom gradova i potrebom da se sve više ljudi preveze, a samim tim i da im se naplati karta, postalo je neophodno da se cela stvar ubrza i olakša. Rešenje koje je funkcionisalo do tada – više šaltera sa prodavcima i više kontrolora koji poništavaju i proveravaju karte, prestalo je da bude isplativo. S druge strane, ako bi sistem počeo da koristi određeni stepen automatizacije, to bi značilo brže kretanje putnika kroz naplatni sistem i, još bitnije, jeftinije karte jer prevoznik ne bi koristio veliki broj zaposlenih. Prvi koraci ka automatizaciji napravljeni su sredinom prošlog veka, kada su pokrenuti sistemi sa bušenim kartama, koje su se kupovale u automatima i otkucavale na automatskim rampama. Elektronika je tokom osamdesetih godina počela da prodire u sve delove naših života, pa su tada zaživele i prve karte sa magnetnim trakama koje se provlače kroz čitač, zatim su trake zamenili čipovi, a provlačenje kroz senzor zamenilo je jednostavno prinošenje uređaju.

Pošto nije teško navići se na bolje i jednostavnije, sledeći korak nakon automatizacije je integracija. Da bi se smanjio broj kartica koje korisnik svakodnevno nosi sa sobom, idealno bi bilo kada bi se sve usluge naplaćivale sa jedne jedinstvene kartice. Pod parolom „hladno, al’ standard”, Švajcarska je na prvom mestu po implementaciji integrisanog sistema karata. Njihov Swiss Pass, odnosno Swiss Travel System koristi se od kraja osmadesetih godina prošlog veka i predstavlja prvi nacionalni integrisani sistem koji obuhvata sve oblike javnog prevoza u zemlji bez obzira na kompaniju. Sem prevoza, ova karta se koristi i za većinu muzeja. Dok većina zemalja nema nacionalni sistem kao Švajcarska, gradovi čiji broj stanovnika premašuje prosečne države imaju svoje sisteme. Tako sistem Upass povezuje sva transportna sredstva u okolini Seula u Južnoj Koreji. Sa oko 30 miliona aktivnih korisnika, Upass predstavlja najrasprostranjeniju karticu ovog tipa u svetu. Octopus Card iz Hongkonga ima desetak miliona manje korisnika, ali mnogo više upotreba. Osim karata u javnom prevozu, Octopus se prima kao najnormalnije sredstvo plaćanja u većini prodavnica u Hongkongu, kao i u parking-servisima i raznim uličnim automatima. U toku dana stanovnici Hongkonga putem Octopusa obave više od 12 miliona transakcija ukupne vrednosti više od 130 miliona dolara.

BusPlus Od novembra 2011. godine u Beogradu se koristi sistem BusPlus, koji obuhvata gradski, prigradski i lokalni javni prevoz, a koriste ga sve prevozne kompanije koje rade u deset gradskih i sedam prigradskih opština. Tehnički direktor firme Apex Solution Technology Dragan Travica pojasnio nam je tehničku stranu ovog kompleksnog sistema. BusPlus je zasnovan na sistemu turske kompanije Kentkart. Uređaj sa kojim putnici dolaze u kontakt prilikom očitavanja karata zove se validator. Oko 6000 validatora ugrađeno je u vozila u Beogradu. Rade pod Linuxom i imaju 32-bitni ARM-ov procesor Xscale PXA270 sa 64 MB SDRAM-a i 32 MB NOR flash memorije, kao i bežični čitač karata koji podržava standarde ISO/IEC 14443 A/B, MIFARE i RFID Ticket. Svako vozilo ima i vozački kompjuter, zasnovan na sličnoj tehnologiji, sa jačom konektivnošću radi povezivanja sa Operativno-kontrolnim centrom sistema (OKC) putem satelita i GPRS modema. Vozački kompjuter omogućava trenutnu tekstualnu i glasovnu komunikaciju OKC-a i vozača, prilagođavanje trase kretanja i reda vožnje, kao i praćenje parametara vozila i sistema u vozilu. Red vožnje se dinamički menja iz OKC-a u zavisnosti od toga koji je dan u nedelji, da li se koristi letnji ili zimski red vožnje ili postoje posebne okolnosti kao što su radovi na putu ili praznici. U OKC-u se ceo vozni park kontroliše putem softvera AVL (Automatic Vehicle Location). Na interaktivnoj mapi grada operateri u realnom vremenu prate položaj i brzinu vozila, eventualno odstupanje od reda vožnje, kao i ispravnost samog sistema i vozila. U OKC-u postoje dve grupe računara: terminali preko kojih operateri pristupaju sistemu i centralizovana farma servera koja čuva bazu podataka kojoj se pristupa sa terminala. Zahvaljujujući Oracleovoj tehnologiji Real Application Cluster, mnoštvo operatera neprestano pristupa jedinstvenoj bazi. Svi računari rade pod Linuxom, a serveri su opremljeni višestruko redundantnim komponentama kako bi sistem mogao da radi non-stop. Neprestano se vrše promene i prilagođavanja. Dok softver ne zahteva unapređivanje, sa hardverom je stvar drugačija. Tokom 2012. godine ukradeno je ili oštećeno skoro 400 validatora u vozilima, pa se radi na ugradnji novih, jačih kućišta. Da bi očitavanje karata bilo još brže, u planu je povećavanje zone očitavanja ispred validatora sa 2 cm na 4 cm.

Većina današnjih sistema koristi takozvane pasivne elektronske kartice, zasnovane na čipovima koji koriste varnijante standarda ISO/IEC 14443 Tip A i B, MIFARE ili RIFD Ticket. Ovi čipovi dobijaju energiju od čitača elektromagnetnom indukcijum, a čitanje i pisanje podataka ostvaruje se bežičnom komunikacijom na frekvenciji 13,56 MHz sa prosečnom brzinom transfera 200 Kbit/s. Pošto se kapacitet kartica kreće od 0,5 do 4 Kbita, iščitavanje je trenutno. Aktivne kartice su po pravilu deblje i teže od pasivnih jer imaju jači antenski kalem i internu bateriju. To im omogućava domet i do 100 metara, ali su osetno skuplje i moraju da se zamene nakon otprilike pet godina, kad se baterija istroši. Pasivne kartice, s druge strane, imaju neograničen rok trajanja.

Kako tehnoloigija napreduje, svi sistemi se neprestano ažuriraju, stare kartice i čitači se menjaju novijim, čiji čipovi podržavaju naprednije bezbednosne standarde, imaju veći kapacitet i nove mogućnostima za upotrebu i poveztivanje. U Seulu nova generacija Upass „kartica” može da se poveže sa mobilnim telefonima, a postoje planovi da se Upass čipovi ugrađuju i direktno u telefone ili satove kako bi se dodatno smanjio broj stvari koje nosite sa sobom. Ono što je pre nešto više od pola veka počelo kao automatizacija naplate karata širom sveta ima tendenciju da postane forma univerzalno prihvaćenog elektronskog novca, kojim ćete moći da kupite sve što poželite brže nego ikada.

Dragan KOSOVAC