Pametna rasveta

Kontrola osvetljenja sa vašeg mobilnog uređaja, i to na više zanimljivih načina

Mobilni telefoni i tablični računari zavirili su gotovo u sve ćoškove vaše svakodnevice. Oni su vaši novi najbolji prijatelji – poput švajcarskog noža, samo što imaju displej i koju funkciju više. Oni su poput baklji u rukama naših predaka – osvetljavaju nam put u svim prilikama, čak i bukvalno. Tamo gde vam je potrebna svetlost, prosto ćete upaliti blještavi ekran svog ljubimca ili se poigrati sa ugrađenim LED blicem kako biste osvetlili zamračeno mesto. No, ako želite potpunu kontrolu nad osvetljenjem u vašem stanu, kući, kancelariji, poslovnom prostoru ili sportskoj dvorani, poželećete da vas svetiljke slušaju poput vaših prenosnih uređaja. Sada je i to moguće, i to na više zanimljivih načina.

Uveliko se u naše živote uvukao niz sintagmi poput „zaštita životne sredine”, „uticaj na čovekovu okolinu”, „energetska efikasnost”, a da baš i nismo u potpunosti svesni šta one znače i šta to zapravo loše radimo pa nas stalno bombarduju informacijama iz sveta tehnologije na ovu temu. Tradicionalno „osvešćeni” Amerikanci ove reči koriste ne samo kao izgovor za izmenu zakona, školskih udžbenika i pravila globalne ekonomske igre, već i kao pokretače jedne nove i drugačije privrede. U srcu ovakvog pogleda na svet je savremeni čovek, svestan svoje uloge u Zemljinom ekosistemu i sa jasnim stavom u vezi sa korišćenjem energije koja mu je dostupna. Nakon nebrojeno mnogo priča o tome kako je korišćenje energije Sunca, vetra, biomase ili geotermalnih izvora neophodno kako bismo očuvali biosferu, u poslednjih godinu i nešto dana, hukom preko Atlantika, u Evropu stižu vesti o jednoj paradigmi koja potencijalno drastično menja svakodnevicu.

Svetlošću se može upravljati kao nikada do sada. Pametni uređaji, koje ionako nosamo po ceo dan, sada se mogu koristiti kao potpuni upravljači osvetljenja u svim prilikama. Budimo iskreni, ideje koje stoje iza ovakve kontrole niti su nove niti su posebne, ali dolaze u čas kada gotovo da nema kutka planete u kom broj pametnih uređaja ne raste gotovo geometrijskom progresijom. Samim tim je i ideja u kojoj se osvetljenjem upravlja pomoću aplikacija na pametnim prenosnicima ostvariva više nego ikad. Pronašli smo nekoliko svetlih primera koji spajaju lepo i korisno, na obostrano zadovoljstvo.

Varnica

Povezivanje raznih kućnih uređaja na internet opsesija je miliona. Frižideri, rerne, usisivači i televizori su stara škola – neosvojeni deo stana jeste svetlost. U taj uzani prostor između sijaličnog grla i sijalice koju možete da kupite u bilo kojoj prodavnici, Zak Supala (Zach Supalla), izumitelj uređaja po imenu Spark (varnica), predlaže da stavite proizvod njegove kompanije. Za ideju koja stoji iza Sparka tvrdi da je potekla iz porodice. Naime, Zakov otac je gluvonem i za njega je svetlost mnogo više od onoga što je za većinu nas – samo odsustvo mraka. Kako prikazuje promotivni video okačen na sajtu Kickstarter (o kojem smo više puta pisali), savremeni život gluvonemih bi uvođenjem ovakvog jednog rešenja mogao da dobije na kvalitetu, dok bi život nas ostalih takođe bio jednostavniji i komotniji.

Spark Socket, kako se zove uređaj predstavljen na Kickstarteru, jednostavno je adapter za klasičnu sijalicu, koji krije mogućnost spajanja na mrežu. Pomoću konekcije, sijalicom je moguće upravljati, bilo da želite da kontrolišete količinu svetlosti (prigušivanje svetlosti) ili prosto imate nameru da svetlo uključite ili isključite. Moguće je programirati obrasce osvetljavanja prostorija, podesiti vremena u kojima želite maksimalno osvetljenje ili pak automatsko prilagođenje količine osvetljenja u zavisnosti od doba dana.

Međutim, mogućnosti ovakvog jednog uređaja prevazilaze skup ideja jednog čoveka ili grupe. Supala je, shvativši to, u startu obezbedio da Spark poseduje API otvorenog koda, koji će omogućiti ranim usvajačima i onima koji projekat podrže na Kickstarteru razne načine korišćenja.

Akcija na sajtu bila je otvorena do decembra prošle godine, a traženu sumu od 250.000 američkih dolara projekat nije uspeo da prikupi. Sakupljeno je nešto više od polovine novca, a Spark je podržala tačno 1601 osoba. Jedan od razloga zbog kojih je rezultat bio ovakav jeste činjenica da je jedan Spark (za onog koji investira u samom startu) koštao 60 američkih dolara. Iako se na sajtu tvrdilo da će cena opadati sa masovnijom proizvodnjom, čini se da je mali broj ljudi bio spreman da podrži Supalu i njegovu ideju. Ono što svakako izdvaja ovaj uređaj od sličnih i što garantuje da će na ovoj ili sličnoj platformi u budućnosti sigurno biti prostora za napredak jeste činjenica da se u ovaj adapter može staviti bilo koja sijalica (klasična, halogena ili LED) koja ima mogućnost prigušenja. Postojeći interfejsi za iOS i Android aplikacije, kao i za kućni računar, mogli bi ovom projektu da donesu život i van konteksta Kickstartera.

Ključ je u sijalici

Dobro poznata i priznata u oblasti pametnog kućnog upravljanja, kompanija Insteon slaže se da je kontrola količine svetlosti pomoću pametnog telefona sledeći nivo u evolutivnom razvoju osvetljavanja. Doduše, metod koji oni predlažu razlikuje se od onog koji je predstavljen kod Sparka. Insteon je predstavio sijalicu sa mogućnošću prigušenja pomoću aplikacije na vašem prenosniku. Sijalica zasnovana na LED tehnologiji radi odmah po uključenju, a ono što posebno raduje je što ćete istu sijalicu moći da palite i gasite (ili prigušujete) pomoću postojećih prekidača ili potenciometara na vašem zidu. Ukoliko pak želite 21. vek u svom njegovom sjaju – sve što je potrebno da uradite jeste da preko nekog od uređaja koji su povezani u takozvani SmartLinc Hub odaberete odgovarajuću opciju.

Sama sijalica košta relativno prihvatljivih 30 američkih dolara, a mogu se kupiti u SAD, Kanadi i Meksiku, dok na naš kontinent i u Australiju stižu uskoro. Karakteristično je to što će prodaju na najznačajnijim evropskim tržištima – u Francuskoj, Nemačkoj i Ujedinjenom Kraljevstvu, voditi Amazon. Ove sijalice specificirane su na 8 W potrošnje, što je ekvivalentno 60 W kod klasičnih sijalica. Svaku sijalicu moguće je, putem pomenutog Huba, povezati sa tastaturama, daljinskim upravljačima, senzorima pokreta ili detektorima pokreta vrata, sve sa ciljem efikasnijeg upravljanja paljenjem i gašenjem osvetljenja u prostorijama.

Aplikacija za ovaj uređaj trenutno postoji za dva najpopularnija mobilna operativna sistema (Android i iOS), ali je teoretski za kontrolu moguće koristiti bilo koji uređaj sa mrežnim pristupom, jer se svaka sijalica na mreži prijavljuje svojom jedinstvenom adresom, što olakšava i buduća povezivanja većeg broja uređaja u jednom prostoru.

Svoje viđenje drugačije i upravljive sijalice dao je i tehnološki i tržišni gigant Philips. Sijalica po imenu Hue, LED uređaj sa mogućnošću povezivanja na mrežu, zanimljivog dizajna i odličnog pedigrea, novi je miljenik holandske kompanije. Ekskluzivitet prodaje nosi Apple, što garantuje ne samo dobar faktor izloženosti, već i karakterističnu klijentelu, koja svakako sebi može da priušti ovakav zanimljiv uređaj. Cilj ove sijalice je da nađe svoje mesto u mreži prenosnih uređaja, poput Insteonove verzije. Početni paket sadrži tri sijalice od po 600 lumena (50 W ekvivalentne snage) i uređaj pomoću kog se sijalice povezuju sa bežičnim ruterom preko otvorenog ZigBee Light Link standarda. Ovo otvara dodatne mogućnosti za Hue proizvode i interakciju sa drugim srodnim napravama u budućnosti.

Pomenuti uređaj podržava do 50 Hue sijalica, integrisan je sa Android i iOS operativnim sistemima i obećava dugovečnost (15 godina ili 15.000 radnih sati) i efikasnost (80 odsto manje struje nego klasične sijalice). Novac koji je potrebno da izdvojite za ovaj početni paket nije mali i iznosi 200 američkih dolara, dok svaka sijalica pojedinačno košta 60 dolara.

Sličnih ideja i koncepata zaista ima u izobilju. U jednom od primera kao tehnologija izbora koristi se i bluetooth verzije 4.0, koji omogućava jednostavno uparivanje pametnih telefona i tabličnih računara sa sijalicama. Promena osvetljenja ili čak boje, korišćenje tajmera i sličnih funkcionalnosti brzi su i jednostavni.

Interesantna je i ideja u kojoj je LED lampa zapravo računarčić sa instaliranim Linuxom, iza kojeg stoji jedan australijski tim koji vodi izvesni Mark Pesce. Ove uređaje u obliku kutije pogoni mali ugrađeni računar u sprezi sa LAMP okruženjem, akcelerometrom i WiFi karticom. Kutije mogu da menjaju boju i jačinu osvetljenja u skladu sa zadatim parametrima. I ovaj projekat lansiran je na Kickstarteru, u potrazi je za oko 500.000 američkih dolara, a šest meseci pre kraja sakupljeno je oko 85.000, uz podršku oko 539 osoba.

Zanimljiv je način na koji su idejni tvorci ovog uređaja predstavljaju svoj proizvod (Illumination-as-a-service), a sasvim je sigurno da ova sveža i koloritna ideja ima svoje mesto u nizu sličnih.

LIFX

Jedan od projekata o kojem se najviše govori jeste LIFX. Ovaj projekat je delo iza kojeg stoji Fil Bosua (Phil Bosua) i proizvod je šestomesečnog rada na velikom broju prototipova koji bi trebalo da postanu nosioci revolucije u načinu na koji upravljamo osvetljenjem. Tvorci projekta tvrde da je njihovo čedo najpametnija sijalica koju ste ikada videli, a to potkrepljuju specifikacijama koje govore o energetski efikasnom, višebrojnom i WiFi sposobnom proizvodu kojim se upravlja, pogađate, preko pametnog telefona. Navodno, ove sijalice imaju životni vek od čak 25 godina.

Ni ovaj projekat nije započet bez potere za novcem i podrškom od strane ranih usvajača na Kickstarterovom sajtu. Tim koji stoji iza projekta nudi tri tipa sijalica u pojedinačnoj ili grupnoj kupovini, i to za E27, B22 i BU10 tipove sijaličnih grla. Tehnički, uređaj poseduje 802.11n čip, koji omogućava povezivanje LIFX uređaja u mesh mrežu. U ovakvoj konfiguraciji tačno jedna sijalica igra ulogu mastera, dok su sve druge u mesh mreži u slave modu. Postojeći LIFX prototip koristi RGB fosfornu COB LED lampu, koja je ekvivalentna klasičnoj sijalici snage 60 W. Uporedo sa proizvodom, u ponudi je i SDK, koji će omogućiti softverašima da izrade nove i drugačije modele ponašanja LIFX sijalica.

Ovaj projekat je u svojoj grupi daleko najuspešniji jer je, iako je traženo 100.000 američkih dolara, sakupljena svota od čitavih 1,3 miliona. Početak prodaje sijalica očekuje se već tokom ovog meseca, a cena u okviru Kickstarter akcije bila je 70 američkih dolara.

Zanimljivost ovog projekta je u tome što je u toku svoje kampanje na Kickstarteru tim autora morao nekoliko puta da menja filmić koji predstavlja uređaj. Zainteresovani posetioci su zamerali na prejakoj svetlosti sijalica (u filmu), najavljenom IPv6 standardu mrežnog povezivanja uređaja (iza kog autori svakako nisu mogli 100 odsto da stanu). Traženo je i da se sazna ko stoji iza proizvoda i gde će se proizvoditi u budućnosti. Saznalo se da su tvorci iz SAD i Australije, a da će se LIFX proizvoditi u Melburnu u Australiji i Šendženu u Kini.

• • •

Revolucija ili ne, upravljanje osvetljenjem u stanovima i drugim objektima putem najčešće korišćenih uređaja prava je stvar za vreme u kojem živimo. Potvrda toga leži i u ekonomiji. Naime, oko 20 odsto električne energije koju kao planeta trošimo troše upravo sistemi osvetljenja. Ukoliko bismo zamenili postojeće sijalice samo običnim LED sijalicama, uštedeli bismo značajnu količinu energije. Zašto u tom procesu prelaska na efikasnije sisteme ne bismo, kad smo već u mogućnosti, u potpunosti iskoristili potencijal upravljanja novim sijalicama? Na taj način bi (pametna) svetlost došla i u domove u kojima je nema dovoljno, slušanje muzike uz treperenje svetla u ritmu bila bi svakodnevica, a naš doživljaj došao bi na nivo naučno-fantastičnih serija i filmova, u kojima smo se divili lakoći upravljanja svim elementima stvarnosti.

Kao što se vidi, projekata je mnogo i iako postoji dosta sličnosti, uočljive su i razlike. Činjenica da su mnogi od ovih projekata na Kickstarteru govori da je tržište još nezasićeno i da prostora za inovacije ima u izobilju. To je prilika i za domaće vizionare preduzetničkog duha. Startap klima već je na pragu naših krajeva. Zašto je ne bismo iskoristili i u ovom domenu?

Momir ĐEKIĆ